Према утврђеном чињеничном стању сада пок. Т.М. се договорио са синовима Т.М. и Т.М, у току 1998. године, да стара кућа на кп. бр. 1483/2 КО Буковик, припадне тужиоцу Т.М, да он изврши реновирање објекта и да се у исти усели. Усмени уговор је реализован у целости. У време закључења усменог споразума отац странака Т.М и тужени Т.М. један од уговора су били сувласници на спорном објекту, те су били активно легитимисани да своја права на спорном објекту пренесу на тужиоца. Након закључења усменог споразума тужилац – уговарач, коме је по усменом споразуму припао стари објекат, исти је реновирао и уложио како средства тако и рад. Имајући у виду уложена средства и рад тужиоца у објекат, првостепени суд је усвојио његов истакнути својинско правни захтев на спорном објекту.

Другостепени суд прихвата становиште првостепеног суда. Чињеница је да се адаптацијом, реконструкцијом и доградњом туђег грађевинског објекта не стиче право својине. Наиме, адаптацијом и реновирањем се не стварају нови објекти већ се врши побољшање услова становања постојећих објеката. Међутим, ако постоји споразум да један уговорач врши реновирање објекта и да му потом исти припадне у својину, ако је споразум реализован у целости, у том случају савестан градитељ стиче право својине, а имајући у виду одребу чл. 24 ст.1 Закона о основама својинско-правних односа.