Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Ауторско право » Ауторско право
Ауторско право
АУТОРСКО ПРАВО
Чл. 19 ст. 1 Закона о ауторским и сродним правима
(„Службени лист СРЈ“ бр. 24/98)
Аутор има право на економско искоришћавање свог дела као и дела које је настало прерадом његовог дела.
Из образложења:
Из утврђеног чињеничног стања произилази да је правни претходник тужилаца био професионални књижевни преводилац и аутор превода са немачког на српски језик књижевног дела Јохана Волфганга Гетеа „Фауст“, те да је тужени без знања и сагласности преводиоца у току 2002. године штампањем умножио наведено дело у тиражу од 2.000 примерака, од чега је продао 383 примерака и остварен је приход од 41.703,16 динара. Према чл. 19 ст. 1 Закона о ауторским и сродним правима („Службени лист СРЈ“ бр. 24/98) аутор има право на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела. Према чл. 19 ст. 2 истог Закона, за свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору припада накнада, ако овим Законом или уговором није другачије одређено. У конкретном случају произилази да је тужени без знања и одобрења тужилаца, односно њиховог сада покојног правног претходника, економски искористио његово дело, те тужиоцима као наследницима припада накнада како то правилно налази првостепени суд.
Ово са разлога, што правни претходник тужилаца није ауторским уговором пренео право на економско искоришћавање свог дела туженом. С обзиром да је тужени без сагласности тужилаца искоришћавао дело њиховог правног претходника, то је према наведеним законским одредбама дужан да тужиоцима накнади штету. При том, тужиоцима припада право на економско искоришћавање наведеног дела у висини коју је тужени искористио. Укупна вредност остварена продајом књиге „Фауст“ износи 41.703,16 динара и тужиоцима припада исти износ, сходно чл. 18,19 и 53 Закона о ауторским и сродним правима.
(пресуда Вишег суда у Ужицу, П-5/10 од 04.03.2010. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж-2246/10 од 19.01.2011. године)