Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривични поступак » Битна повреда кривичног поступка Чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП
Битна повреда кривичног поступка Чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП
БИТНА ПОВРЕДА ОДРЕДАБА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
Чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП
Уколико суд на главном претресу, у оквиру доказног поступка, прочита само исказ сведока са ранијег главног претреса, а не и његов исказ из претходног поступка, а потом у образложење пресуде унесе и ону садржину исказа која није прочитана, учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП, јер је пресуда заснована на доказу на коме се не може заснивати, тј. на доказу који није изведен на главном претресу.
Из образложења:
Основано се жалбом указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, које другостепени суд поводом изјављене жалбе испитују по службеној дужности, на основу одредбе чл. 380 ст.1 тач. 1 ЗКП, а такође, учињена је и битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП, на коју у тексту жалбе указује Општински јавни тужилац и на коју, такође, пази другостепени суд по службеној дужности, па је првостепена пресуда морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење, применом одредбе чл. 389 ст. 1 ЗКП.
Битне повреде одредаба кривичног поступка састоје се у томе што је у образложењу пресуде првостепени суд пропустио да да јасне разлоге о одлучним чињеницама, или су пак, ови разлози у потпуности изостали и што се пресуда заснива на доказима који уопште нису изведени на главном претресу, па се сходно томе ради о доказима на којима се пресуда не може заснивати.
На страни 4. образложења побијане пресуде, првостепени суд наводи да су „у доказном поступку саслушани сведоци“, чија су имена у даљем тексту образложења наведена, међутим, увидом у записник о главном претресу од 14.04.2009. године, када је претрес почео изнова због измене у саставу већа, утврђује се да је на овом претресу саслушан само сведок Т.Ч. након чега је, уз сагласност странака и браниоца окривљеног, донето решење да се прочитају искази раније саслушаних сведока са главног претреса од 30.09.2008. године и потом је главни претрес ради давања завршних речи одложен за 15.05.2009. године, када је првостепена пресуда и донета. Према томе, нејасно је навођење првостепеног суда на страни 4. образложења побијане пресуде, да су сведоци саслушани у доказном поступку главног претреса који је претходио доношењу побијане пресуде, осим наведеног сведока Т.Ч. Читање исказа сведока, са главног претреса од 30.09.2008. године, учињено је како је наведено, уз сагласност странака и браниоца окривљеног и примедби није било у погледу читања ових исказа са било које стране, што је на записнику о главном претресу и констатовано, међутим, искази су прочитани са главног претреса од 30.09.2008. године а при доношењу пресуде коришћени су и искази ових сведока из претходне фазе поступка (по предлогу ОЈТ за предузимање одређених истражних радњи). Искази из претходног поступка нису читани на главном претресу, па се основано у вези са тим указује жалбом на овај пропуст првостепеног суда, тј. да је пресуду засновао не само на исказима који су прочитани на главном претресу одржаном дана 30.09.2008. године, већ и на исказима који су дати у претходном поступку. Сведоци Н.Г, Н.Ђ, М.Д. и М.Л. изјашњавали су се на главном претресу дана 30.09.2008. године у свему битноме као и у претходном поступку, међутим, сведоци Ж.Г. и М.Л. су у битном изменили своје исказе, а њихове исказе као и свих осталих сведока, првостепени суд наводи у образложењу побијане пресуде и то за сваког сведока понаособ шта је изјавио у претходном поступку, а шта на том главном претресу, тако да је у односу на сведоке Ж.Г. и В.Н. користио при доношењу одлуке њихове исказе који су дати у претходном поступку, а ови искази нису на главном претресу који је претходио доношењу побијане пресуде прочитани, а на шта основано указује заступник јавне тужбе у изјављеној жалби. Записник о главном претресу од 30.09.2008. године, не садржи уопште исказе сведока Ж.Г. и В.Н.у оном делу који је у образложењу побијане пресуде, на страни 5. наведен. Овим сведоцима на главном претресу јесте предочавано, што је на записнику констатовано, да су се раније другачије изјашњавали, међутим, овај записник не садржи те њихове раније изјаве, већ су те изјаве које су потом унете у образложење побијане пресуде садржане на записницима о њиховом саслушању из претходног поступка и читањем изјава са записника о главном претресу од 30.09.2008. године, не може се утврдити шта су сведоци изјавили код истражног судије.
(пресуда Општинског суда у Тополи, К.бр.15/08 од 15.05.2009. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.427/10 од 25.08.2010. године)
БИТНА ПОВРЕДА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
Чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП
Када се пресуда заснива на службеној белешци која је сачињена од стране полицијских службеника у којој су наведени искази сведока-оштећене која се на главном претресу користила својим правом из чл. 98 ЗКП да не сведочи, и на исказима овлашћених службених лица органа унутрашњих послова који су испитани у својству сведока на околности шта им је оштећена, ослобођена дужности сведочења, рекла критичном приликом, учињена је битна повреда одредбе чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП.
Из образложења:
Првостепеном пресудом окривљени је оглашен кривим да је извршио кривично дело насиље у породици из чл. 194 ст. 1 КЗ.
На главном претресу пред првостепеним судом оштећена, иначе ванбрачна супруга окривљеног, искористила је своје законско право из чл. 98 ЗКП и изјавила је да не жели да сведочи.
Првостепени суд заснива пресуду на исказима сведока - полицајаца Л., П. и Р., који нису очевици догађаја у којима су изнели оно што је оштећена као лице ослобођено дужности сведочења изјавила пред њима и на службеној белешци која је сачињена од стране полицијских службеника, а у којој је унета изјава оштећене.
Наиме, Апелациони суд је мишљења да се пресуда на таквим доказима не може заснивати с обзиром да је оштећена користила своје законско право да не сведочи, а установа ослобађање од дужности сведочења је установљена као повластица у корист сведока, којом се омогућава да се лице изузме као сведок, па из наведеног разлога суд не може заснивати своју одлуку на исказима оних сведока који сазнање о одлучним чињеницама црпе из исказа лица ослобођеног дужности сведочења, а који исказ је дат ван кривичног поступка, као у конкретном случају. Заснивањем пресуде на напред наведеним доказима првостепени суд је учинио битну повреду из чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП јер пресуду заснива на доказима на којима се по одредбама ЗКП не може заснивати.
(пресуда Основног суда у Крагујевцу, 4К. бр. 724/10 од 22.11.2010. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр. 423/11 од 11.02.2011. године)
БИТНА ПОВРЕДА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
Чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП
Пресуда се не може заснивати на исказима сведока полицајаца испитаних у дисциплинском поступку, нити на одбранама окривљених који су у поступку саслушани противно одредби чл. 89 ЗКП.
Из образложења:
Првостепена пресуда је заснована на исказима сведока Д.З. и С.Ј., полицајаца који су свој исказ дали у дисциплинском поступку, иако се записник у коме је садржан њихов исказ и који је сачињен од стране дисциплинског органа, не може користити као доказ у судском поступку и на њему се не може заснивати пресуда. С обзиром да се пресуда, сходно чл. 18 ст. 2 ЗКП, не може заснивати на доказима који су према начину прибављања у супротности са одредбама ЗКП, то је учињена битна повреда из чл. 368 ст. 1 тач. 10 ЗКП.
Oсим тога, окривљени З.П., Д.П. и В.В. нису саслушани у складу са чл. 89 ЗКП, већ су по замолници Општинског суда у К. испитани у својству сведока пред истражним судијом Општинског суда у Л., а на главном претресу су навели да „у свему остају при датој одбрани“, мада одбрану нису ни дали, па како се судска одлука не може заснивати на исказу сведока који касније у истој ствари постане окривљени, то је и на овај начин учињена напред наведена битна повреда.
(пресуда Основног суда у Краљеву К-978/10 од 21.07.2010. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-6036/10 од 02.02.2011. године)