Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривични поступак » Битна повреда кривичног поступка (чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП)
Битна повреда кривичног поступка (чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП)
БИТНА ПОВРЕДА ОДРЕДАБА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
(чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП)
Суд чини битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 Законика о кривичном поступку, јер у пресуди не наводи разлоге о одлучним чињеницама, када код кривичног дела силовање из чл. 178 ст. 1 КЗ, у образложењу пресуде не наведе разлоге којима оправдава закључак, да је оптужени према оштећеној применио средства принуде да би извршио обљубу, нити при томе ближе образлаже отпор оштећене.
Из образложења:
Првостепена пресуда је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, на које Апелациони суд, као другостепени суд, у смислу чл. 380 ст. 1 тач. 1 ЗКП, пази по службеној дужности, а на које се основано указује у жалби браниoца оптуженог. Ове повреде, по мишљењу Апелационог суда, првостепени суд је учинио, јер пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, а дати разлози су нејасни и у знатној мери противречни, међусобно и садржини доказа изведених у поступку.
Наиме, у образложењу пресуде не наводе се разлози, којима се оправдава закључак Суда да је оптужени према оштећеној применио средства принуде да би извршио обљубу, нити се ближе образлаже отпор оштећене, који је морао постојати наспрам силе и претње (осим у случају када из оправданих разлога жртва није у могућности да пружи отпор). При томе, по налажењу овог Суда, из изведених доказа произилази да оштећена критичне прилике није пружала отпор, иако за то није било оправданих разлога. Тако оштећена није викала, нити звала у помоћ, мада се са оптуженим дуже времена налазила у стамбеној згради, у центру града, али ништа одлучније није предузела да би ставила до знања да је угрожена, иако је оптужени устајао и напуштао просторију у којој је био са оштећеном. Због тога је нужно, ради провере одбране оптуженог, у поновном поступку још једанпут ценити исказ оштећене у погледу радњи које је оптужени према њој предузео, па и у погледу отпора који је оштећена тада пружала, јер се и из казивања оштећене не може закључити да је оптуженом пружала отпор, поготово не континуирано и јачег интезитета, пошто из њеног исказа произилази; да је оптужени више пута питао да имају сексуални однос, да она није пристајала, a затим на крају рекла да хоће, па су однос имали у спаваћој соби. Дакле, и по оцени овог Суда, када би се узео као веродостојан исказ оштећене из поступка истраге, да је оптужени принудио на обљубу, оштећена у свом отпору обљуби није устрајала на јасан и недвосмислен начин, јер је противљење обљуби престало, па чак и вербално, те је такво понашање оштећене, оптуженом могло дати привид њене сагласности на обљубу, без обзира да ли је то одговарало вољи оштећене. При томе није доказано да је отпор оштећене већ раније савладан, јер објективно није имала разлога да би престала са било каквим отпором, нити је доказано да се налазила у психичком стању, услед кога није могла да пружа активно физички отпор оптуженом.
решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж.-205/10 од 23.04.2010.
БИТНА ПОВРЕДА ОДРЕДАБА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
Чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП
Неразумљива је и сама себи противречна изрека првостепене пресуде, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, када суд у чињеничном опису код кривичног дела превара, у изреци пресуде прецизно утврди износ прибављене противправне имовинске користи, а потом оштећеног упути на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.
Из образложења:
Основно се жалбом окривљеног и његовог браниоца указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, у смислу неразумљивости изреке побијане пресуде и нејасних разлога о одлучним чињеницама у образложењу те пресуде, а у погледу појединих одлучних чињеница разлози су у потпуности изостали, на које повреде поступка другостепени суд пази по службеној дужности, у смислу одредбе чл. 380 ст. 1 тач. 1 ЗКП, па је укидање побијане пресуде и враћање предмета првостепеном суду на поновно суђење било нужно, применом одредбе чл. 389 ст. 1 ЗКП.
Изреком побијане пресуде, окривљени Ш.М. се оглашава кривим да је учинио кривично дело превара из чл. 208 ст. 4 у вези ст. 1 КЗ и то да је довођењем у заблуду представнике ошт. А.Д. „Умка“ из Умке, да са њим закључе уговор о купорподаји, иако је знао да није власник једне идеалне половине парцеле која је била предмет купопродаје, тј. да је власник једне идеалне половине те парцеле ошт. М.М. из Здравиња, себи прибавио противправну имовинску корист у износу од 30.000 евра и то у вредности примљене купопродајне цене.
Оваква изрека пресуде је у потпуности неразумљива, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП. Наиме, нејасно је ко је у овој кривично-правној ствари оштећени, да ли је то А.Д. „Умка“ или М.М, будући да и испред назива ове фирме и испред имена наведеног физичког лица стоји „ошт.“, а уз то и само упућивање на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева је нејасно, а уједно је у том делу и изрека пресуде сама себи противречна, будући да се у чињеничном опису кривичног дела прецизно утврђује износ прибављене противправне имовинске користи, а потом се оштећено лице упућује на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева, што је једно другоме противречно и нејасно, као што су нејасни и разлози који су у вези са тим дати на страни 6. образложења побијане пресуде, где се наводи да би „утврђивање врсте и висине штете довело до одуговлачења кривичног поступка“.
(пресуда Општинског суда у Крушевцу, К.бр.869/08 од 24.04.2009. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.3259/10 од 16.11.2010. године)
БИТНА ПОВРЕДА ОДРЕДАБА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
Чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП
Изрека пресуде је неразумљива и тиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, уколико суд наведе да је окривљени извршио кривично дело превара из чл. 208 ст. 1 КЗ, тако што је лажним приказивањем чињеница довео у заблуду представнике оштећеног правног лица без навођења њихових имена, будући да се у заблуду може довести само физичко лице и исто се мора означити именом и презименом, уз навођење радњи којима су та лица доведена у заблуду или одржавана у заблуди.
Из образложења:
Неразумљивост изреке пресуде огледа се и у томе што уопште није наведено име лица које је доведено у заблуду, већ се само наводи „представнике ошт. А.Д. „Умка“, а како се у заблуду може довести само физичко лице, а не и правно лице, то је првостепени суд, ако је дошао до таквог чињеничног закључка морао, како у изреци пресуде, тако и у њеном образложењу, прецизно да наведе које је то лице или више њих доведено у заблуду од стране окривљеног, лажним приказивањем одређених чињеница.
(пресуда Општинског суда у Крушевцу, К.бр.869/08 од 24.04.2009. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.3259/10 од 16.11.2010. године)
БИТНА ПОВРЕДА ОДРЕДАБА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
Чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП
Изрека пресуде је неразумљива, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, уколико суд у изреци наведе да је окривљени кривично дело учинио, између осталог, и кршењем саобраћајних прописа из одредбе чл. 45 ст. 1 ЗООБС-а на путевима, дакле да је управљао путничким моторним возилом неприлагођеном брзином конкретним саобраћајним условима, а да при том суд уопште не наведе којом се то брзином окривљени кретао.
Из образложења:
Првостепена пресуда захваћена је битним повредама одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, које другостепени суд, поводом изјављене жалбе испитује по службеној дужности, сходно одредби чл. 380 ст. 1 тач. 1 ЗКП, сходно чему је побијана пресуда морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење, у смислу одредбе чл. 389 ст. 1 ЗКП.
Битна повреда одредаба кривичног поступка састоји се у томе што је изрека пресуде неразумљива и што су у образложењу побијане пресуде дати нејасни разлози о одлучним чињеницама, а у погледу неких одлучних чињеница разлози су чак потпуно изостали.
Наиме, побијаном пресудом, окр. Б.К. се оглашава кривим за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 ст. 1 у вези чл. 289 ст. 1 КЗ и то да је кривично дело учинио кршењем саобраћајних прописа из одредаба чл. 164, чл. 171 ст. 1 тач. 5 и чл. 45 ст. 1 ЗООБС-а на путевима, дакле и стога што је управљао путничким моторним возилом неприлагођеном брзином конкретним саобраћајним условима, а да при том првостепени суд уопште у чињеничном опису предметног кривичног дела не наводи којом се то брзином окр. Б.К. кретао па је та брзина била неприлагођена конкретним саобраћајним условима, а уз то су у погледу ове одлучне чињенице изостали јасни разлози у образложењу побијане пресуде, тако да је не само изрека у овом делу неразумљива, већ је и образложење захваћено наведеном битном повредом одредаба кривичног поступка.
(пресуда Основног суда у Чачку, К.бр.797/10 од 01.07.2010. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.5548/10 од 10.12.2010. године)
БИТНА ПОВРЕДА ОДРЕДАБА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
Чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП
Неразумљива је изрека пресуде, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, уколико суд код кривичног дела превара из чл. 208 КЗ, у чињеничном опису дела наведе износ противправне имовинске користи изражен само у еврима, ово стога што се из оваквог навода суда не може утврдити о ком се облику овог кривичног дела ради, односно да ли се ради о основном облику из ст. 1 овог члана, или пак о квалификованом облику овог дела из ст. 3 овог члана, те с тим у вези и састав суда у смислу одредбе чл. 24 ст. 1 ЗКП.
Из образложења:
Основано се жалбом пуномоћника оштећеног као тужиоца указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП, на коју повреду другостепени суд поводом изјављене жалбе пази и по службеној дужности, на основу одредбе чл. 380 ст. 1 тач. 1 ЗКП, па је побијана пресуда морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење, у смислу одредбе чл. 389 ст. 1 ЗКП.
Битна повреда одредаба кривичног поступка огледа се у неразумљивости изреке побијане пресуде, а с тим у вези и у потпуном одсуству разлога у образложењу побијане пресуде, а они разлози који су дати су нејасни.
Окр. Д.М. побијаном пресудом се ослобађа од оптужбе да је учинио кривично дело превара из чл. 208 ст. 1 КЗ, и то да је преварном радњом довео у заблуду ошт. М.Л. који му је на штету своје имовине дао новчани износ од 5.900 евра, а у ком износу је уједно окривљени себи прибавио имовинску корист.
Оваква изрека је неразумљива, будући да је износ прибављене имовинске користи наведен у страном новцу, а не у динарима, па се сходно томе не може из овакве изреке утврдити о ком се облику кривичног дела превара из чл. 208 КЗ ради, тј. да ли се ради о основном облику кривичног дела из ст. 1 овог члана, или пак о квалификованом облику овог кривичног дела из ст. 3 овог члана, од чега зависи, како се то основано наводи у жалби пуномоћника оштећеног као тужиоца, састав суда који је надлежан да поступа по оптужном акту за ово кривично дело. Наиме, за основни облик кривичног дела превара прописана је, законом важећим у време на које се односи оптужни акт, новчана казна или казна затвора до 3 године, сходно чему по оптужном акту за то кривично дело поступа судија појединац, у смислу одредбе чл. 24 ст. 1 ЗКП. Међутим, ако се ради о квалификованом облику кривичног дела превара из ст. 3 чл. 208 КЗ (или тежем облику овог кривичном дела из ст. 4) надлежно је за суђење у првом степену, сходно истој законској одредби, веће састављено од једног судије и тројице судија поротника, будући да је за дело из ст. 3 чл. 208 КЗ, прописана казна затвора од 1 до 8 година, а за дело из ст. 4 овог члана, казна затвора у трајању од 2 до 10 година затвора.
С обзиром да наведени износ прибављене имовинске користи није наведен у динарима, не може се са сигурношћу утврдити да ли тај износ прелази 450.000,00 динара, што представља квалификаторну околност за тежи облик кривичног дела превара и то за дело из ст. 3 чл. 208 КЗ, па се самим тим не може ни испитати да ли је суд прописно састављен, а поступање суда који није био прописно састављен представља битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 1 ЗКП, на коју се указује жалбом пуномоћника оштећеног као тужиоца, а на коју повреду поступка пази по службеној дужности другостепени суд.
(пресуда Основног суда у Параћину, 2К.бр.613/10 од 27.07.2010. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.5657/10 од 29.12.2010. године)