Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривични поступак » Преиначење првостепене пресуде у погледу правне оцене дела
Преиначење првостепене пресуде у погледу правне оцене дела
ПРЕИНАЧЕЊЕ ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ Другостепени суд је починио битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 2 у вези чл. 377 ст. 1 и чл. 391ст. 1 ЗКП, уколико је на седници већа без одржавања претреса донео одлуку којом је преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације дела и изменио чињенични опис изреке првостепене пресуде и другачије утврдио одлучне чињенице од којих зависи правна квалификација дела. Из образложења: Пресудом Окружног суда у Ужицу, окривљени је оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 3 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једне године. Одлучујући о жалби јавног тужиоца, Апелациони суд у Крагујевцу је делимично уважио жалбу јавног тужиоца и преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације кривичног дела и одлуке о казни, тако што је окривљеног огласио кривим за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 КЗ и осудио га на казну затвора у трајању од две године. (пресуда Окружног суда у Ужицу, К.бр.157/09 од 29.10.2009. године,
У ПОГЛЕДУ ПРАВНЕ ОЦЕНЕ ДЕЛА И ЧИЊЕНИЧНОГ СТАЊА
ОД СТРАНЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА
(чл. 391 ст. 1 ЗКП)
Против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу, Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости, због повреде одредаба кривичног поступка из чл. 377 ст. 1 и чл. 391 ст. 1 ЗКП, са предлогом да се утврди да је захтев за заштиту законитости основан, јер је повређен закон на штету окривљеног и да се другостепена пресуда укине и предмет врати на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа и нашао да је захтев основан. Наиме, изреком првостепене пресуде, окривљени је оглашен кривим да је неовлашћено, ради сопствене употребе држао опојну дрогу хероин, чиме је учинио кривично дело из чл. 246 ст. 3 КЗ. Другостепени суд је, одлучујући о жалби јавног тужиоца, у седници већа преиначио првостепену пресуду и окривљеног огласио кривим тиме што је неовлашћено ради даље продаје набавио и држао опојну дрогу хероин, чиме је извршио кривично дело из чл. 246 ст.1 КЗ, а што је супротно одредбама чл. 377 ст. 1 и чл. 391 ст. 1 ЗКП, јер таква одлука није могла бити донета у седници већа, већ након одржаног претреса пред другостепеним судом. Наиме, одредбом чл. 391 ст. 1 ЗКП, предвиђено је да ће другостепени суд преиначити првостепену пресуду ако утврди да су одлучне чињенице у првостепеној пресуди правилно утврђене, а да се с обзиром на утврђено чињенично стање, по правилној примени закона има донети другачија пресуда. Конкретно, другостепени суд налази да је првостепени суд потпуно и правилно утврдио чињенично стање, али га је погрешно оценио, јер из изведених доказа по ставу другостепеног суда, произилази да је окривљени опојну дрогу држао ради даље продаје, а не за сопствену употребу. Овакав закључак другостепеног суда је погрешан и неприхватљив, јер другостепени суд на овај начин изменом правне квалификације, није поступио у складу са одредбом чл. 391 ст. 1 ЗКП, већ је изменио и чињенични опис изреке првостепене пресуде и другачије утврдио одлучну чињеницу у вези намере држања опојне дроге, од које зависи правна квалификација дела. Таква одлука није могла бити донета у седници већа већ, сходно одредби чл. 377 ст. 1 ЗКП, након одржаног претреса пред другостепеним судом.
Како је, дакле, другостепени суд преиначио првостепену пресуду у погледу правне оцене дела и при том изменио чињенично стање у погледу одлучне чињенице без одржавања претреса, то су другостепеном пресудом повређене одредбе чл. 377 ст. 1 и чл.- 391 ст. 1 ЗКП, на штету окривљеног, што се основано указује у захтеву за заштиту законитости. Стога је Врховни суд укинуо другостепену пресуду и предмет вреатио другостепеном суду на поновно одлучивање о жалби јавног тужиоца.
пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, КЖ1. бр. 320/10 од 22.01.2010. године и
пресуда Врховног касационог суда, КЗЗ.бр. 179/10 од 27.10.2010. године)