Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Изабране сентенце » Кривични поступак » Обавезна лична достава пресуде
Обавезна лична достава пресуде
ОБАВЕЗНА ЛИЧНА ДОСТАВА ПРЕСУДЕ Пресуда је, у смислу чл. 160 ст. 1 ЗКП, писмено за које је у овом Законику одређено да се има лично доставити и предаје се непосредно лицу коме је упућено, обзиром да је чл. 162 ст. 4 ЗКП, предвиђена лична достава одлуке од чије доставе тече рок за жалбу. Учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 2 у вези чл. 160 ЗКП и чл. 166 ст. 2 ЗКП, поводом поступка доставе првостепене пресуде, јер окривљеном није лично достављена првостепена пресуда преко установе где је био у притвору, а што је утицало на законитост поступања и могућност да окривљени изјави жалбу о којој би другостепени суд одлучио истовремено са осталим жалбама. Из образложења: Пресудом Окружног суда у Јагодини, окривљени З.С. и Д.С. оглашени су кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 у вези чл. 33 КЗ, и осуђени на казну затвора у трајању од по четири године, у које се има урачунати време проведено у притвору од 27.01.2009. године па надаље, до правноснажности пресуде, у смислу чл. 63 КЗ. (пресуда Окружног суда у Јагодини, К.бр.34/09 од 14.04.2009. године,
Пресудом Врховног суда Србије у Београду, одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених и пресуда Окружног суда у Јагодини потврђена, док је решењем Вишег суда у Јагодини, одбачена као беспредметна жалба окривљеног З.С. изјављена против пресуде Окружног суда у Јагодини.
Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости против наведеног решења Вишег суда и пресуде Врховног суда Србије, због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 2 у вези чл. 160 и чл. 385 ст. 3 ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи као основан захтев, укине наведено решење и пресуду против којих је захтев подигнут и да предмет врати у фазу одлучивања по жалби окривљеног З.С. на првостепену пресуду.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа и нашао да је захтев за заштиту законитости основан. Наиме, чл. 160 ст. 1 ЗКП, прописано је да се писмено за које се у овом Законику одређено да се има лично доставити предаје непосредно лицу коме је упућено, а по чл. 162 ст. 4 ЗКП, предвиђена је поред осталих лична достава одлуке од чије доставе тече рок за жалбу, што се у овом случају односи на доставу првостепене пресуде. Чланом 166 став 2. ЗКП је прописано да се лицима лишеним слободе писмена достављају суду или посредством управе установе у којој су смештени. Из списа предмета произилази да окривљеном З.С. првостепена пресуда Окружног суда у Јагодини није достављена преко управе установе у којој се налази у притвору, у КПЗ у Ћуприји, већ је иста уручена 27.04.2009. године његовој супрузи, као што је означено на повратници. Пошто су списи предмета достављени Врховном суду Србије на одлучивање по жалби, исти суд је донео другостепену пресуду којом су одбијене као неосноване жалбе бранилаца окривљених З.С. и Д.С. а пресуда Окружног суда у Јагодини је потврђена. Надаље, из списа предмета произилази да је другостепена пресуда Врховног суда, окривљеном З.С. уручена преко управе установе у којој је смештен, КПЗ Ћуприја, дана 26.02.2010. године, након чега је окривљени 09.03.2010. године изјавио жалбу против првостепене пресуде Окружног суда у Јагодини, К.бр.34/09 од 14.04.2009. године. Одлучујући о жалби окривљеног коју је изјавио лично против првостепене пресуде Виши суд у Јагодини је донео решење, КВ.бр.115/10 од 09.04.2010. године, којим је као беспредметну одбацио жалбу окривљеног изјављену против пресуде Окружног суда у Јагодини, од 14.04.2009. године.
Имајући све изложено у виду, Врховни касациони суд је нашао да је најпре првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 2 у вези чл. 160 ЗКП, поводом поступка доставе првостепене пресуде, јер окривљеном З.С. није лично достављена првостепена пресуда преко установе где је био у притвору, како то предвиђа одредба чл. 166 ст. 2 ЗКП, а што је утицало на законитост поступања и могућност да окривљени изјави жалбу, о којој би Врховни суд Србије одлучио једновремено са осталим жалбама, па је утолико у овом делу и основан захтев Републичког јавног тужиоца, да је учињена напред наведена повреда закона.
Такође се основано указује да је решење Вишег суда у Јагодини, којим је жалба одбачена као беспредметна донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11, у вези чл. 372 ст. 2 ЗКП, јер је изрека неразумљива, као и разлози наведеног решења. Наиме, чл. 372 ст. 2 ЗКП, предвиђено је да председник већа првостепеног суда жалбу може одбацити само као неблаговремену или недозвољену. Одбацивање жалбе као беспредметне, као што се то наводи у изреци наведеног решења Вишег суда у Јагодини, није законом предвиђено, што изреку чини неразумљивом. Осим тога, дати разлози да је окривљени З.С. на издржавању казне и да је првостепена пресуда правноснажна, те да је стога жалба беспредметна су потпуно нејасни, тим пре, што се првостепени суд у одлуци не позива ни на један пропис, нити даје било какве разлоге у том правцу, чиме је учињена напред цитирана битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП. Стога, пресуда Врховног суда Србије је морала бити укинута само у односу на окривљеног З.С. због повреде чл. 385 ст. 3 ЗКП, да би се о свим жалбама у корист окривљеног одлучило једном пресудом.
Имајући у виду да је Врховни касациони суд, у односу на окривљеног З.С. укинуо другостепену пресуду и предмет вратио Апелационом суду у Крагујевцу на поновно одлучивање, а да је правноснажним решењем Окружног суда у Јагодини, окривљеном З.С. продужен притвор до правноснажности пресуде, то је овај суд одлучио да се прекине извршење ове правноснажне пресуде, те да се према окривљеном З.С. настави извршење решења о притвору Окружног суда у Јагодини.
пресуда Врховног суда Србије, КЖ1. бр. 1765/09 од 18.11.2009. године,
решење Вишег суда у Јагодини, КВ.бр.115/10 од 09.04.2010. године и
пресуда Врховног касационог суда, КЗЗ.бр.188/10 од 24.11.2010. године)