Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Породично право » Благовременост тужбе у спору за супружанско издржавање
Благовременост тужбе у спору за супружанско издржавање
БЛАГОВРЕМЕНОСТ ТУЖБЕ У СПОРУ ЗА СУПРУЖАНСКО ИЗДРЖАВАЊЕ Супружник који нема довољно средстава за издржавање, неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог супружника сразмерно његовим могућностима, а тужбу за издржавање може поднети најкасније до закључења главне расправе у брачном спору. Из образложења: У првостепеном поступку је утврђено да је брак странака разведен пресудом истог суда П.бр.354/03 од 19.01.2005. године, и да је у току бракоразводног поступка тужиља поднела тужбу ради супружанског издржавања, а да су списи тог предмета здружени списима предмета ради развода брака. Странке у браку имају двоје пунолетне деце која су засновала своје породице и која имају решено стамбено питање. Тужиља није била у радном односу, обављала је кућне послове и послове на пољопривреди, рођена јер 1949. године, према налазу вештака медицинске струке умањена јој је радна способност у проценту од 60 до 70% и може да обавља само лакше послове. Тужиља живи у заједници са сином и његовом породицом и поседује одређене непокретности од чијих издавања у закуп може остварити месечни приход 466,66 динара месечно. Тужени је био запослен као возач. Престао му је радни однос, исплаћена отпремнина. У току трајања брака странке су саградиле породични стамбени објекат, а подела брачне тековине није извршена. Фактичка заједница живота између странака је престала три године пре развода брака, а тужени је засновао другу брачну заједницу. Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је правилно нашао да тужиља, у смислу чл. 151 Породичног закона, има право на издржавање од туженог, јер нема довољно средстава за издржавање, неспособна је за рад и незапослена. Овакве разлоге је у целости прихватио и другостепени суд и налази да оваква обавеза туженог није неправда за њега, сходно чл. 151 ст. 3 Породичног закона, с обзиром да је тужиља годинама радила и цео живот посветила очувању породице, брака и стицању материјалних добара, па би била очигледна неправда да остане без средстава за живот. Ово тим пре, јер тужиља није из неоправданих разлога напустила туженог, већ је тужени напустио брачну заједницу. Другостепени суд налази да је тужиља благовремено поднела захтев за издржавање, у смислу чл. 279 ст. 2 Породичног закона, којим је предвиђено да се тужба за издржавање може поднети најкасније до закључења главне расправе у брачном спору. Како је тужиља тужбу поднела у брачном спору до закључења главне расправе, без обзира што је фактички брак престао три године пре развода брака, а испуњени су сви услови и чл. 151 Породичног закона, да се тужиљи досуди издржавање, то је тужбени захтев тужиље правилно оцењен као основан и благовремен. Пресуда Апелациног суда у Крагујевцу, ГЖ.бр. 3144/10 од 20.08.2010. године