Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Облигационо право » Деекспропријација Чл. 189 ст. 2, чл. 210 и чл. 211 Закона о облигационим односима
Деекспропријација Чл. 189 ст. 2, чл. 210 и чл. 211 Закона о облигационим односима
ДЕЕКСПРОПРИЈАЦИЈА
Чл. 189 ст. 2, чл. 210 и чл. 211 Закона о облигационим односима
Деекспропријација има за последицу враћање у пређашње стање па странке по правноснажности решења о деекспропријацији морају вршити повраћај датог, при чему се новчани износ који се враћа утврђује према ценама у време доношења судске одлуке, а по стању непокретности из времена експропријације.
Из образложења:
У првостепеном поступку је утврђено да је решење надлежног управног органа општине С. експроприсано у корист општине С. а за потребе ИК „М…П…“ С. непокретност власника Ј.М. у циљу изградње колективних стамбених зграда. Наложено је ИК „М… П….“ С, да ранијем сопственику Ј.М. пре рушења зграда обезбеди одговарајући стан, а да ће се правична накнада одредити у посебном поступку по правноснажности решења. Решењем Општинског суда С. Р.бр. 356/87 од 11.05.1988. године, обавезана је ИК „М…. П…..“ С. да ранијем власнику Ј.М. на име правичне накнаде за експроприсану непокретност исплати одговарајућу накнаду. Решењем Општинског суда С. Р.бр. 392/88 од 27.09.1988. године, одлучено је да се прихвата предлог предлагача ИК „М…. П….“ С. за пријем у судски депозит у корист противника предлагача Ј.М. и то износ од 36.148.918,00 динара на име главног дуга и износ од 27.378.066,00 динара на име камате, а који износ има положити на посебан рачун у року од 3 дана код Основне банке „Ј……“ С. Ово са разлога, што је ранији сопственик коме је непокретност експроприсана одбио да прими новац на име накнаде за експроприсану непокретност, па је тужени као корисник непокретности дана 4.10.1988. године на посебан рачун, сходно Закону о облигационим односима, дуговани износ положио у депозит суда.
Решењем Одељења за урбанизам, стамбено-комуналне грађевинске и имовинско-правне послове Општине Ј., бр. 465-98/93-04 од 12.04.2004. године, поништено је правноснажно решење о експропријацији истог органа бр. 465-113/86-07 од 13.01.1987. године, па је иста непокретност враћена ранијем сопственику Ј.М. и одређено да се накнада за експроприсану непокретност одреди у посебном поступку. Тужилац је, као корисник експропријације, покренуо поступак пред првостепеним судом да суд утврди правичну накнаду за експроприсане непокретности. Првостепени суд налази да тужилац по Закону о експропријацији има право на повраћај накнаде која представља еквивалент накнаде која је претходно исплаћена за експроприсану непокретност. Имајући у виду критеријуме који су били основ за вршење обрачуна накнаде за експропријацију, а у предмету Општинског суда С., Р.бр. 355/88, првостепени суд је на основу истих критеријума утврдио накнаду која би представљала еквивалент накнаде за деекспроприсану непокретност и обавезао туженог да исти износ исплати тужиоцу.
Став првостепеног суда прихвата и другостепени суд, а имајући у виду да је експропријација мера принудног развлашћења власника непокретности која се врши у општем интересу. Деекспропријација има за последицу враћање у пређашње стање, па странке по правноснажности решења о деекспропријацији морају вршити повраћај датог, у смислу чл. 210 и чл. 211 Закона о облигационим односима. У случају немогућности реституције, ранији власник има право накнаде тржишне вредности непокретности која би могла да успостави пређашње стање уз истовремену обавезу да се врати све оно што је у вези експропријације примљено. С обзиром да је донето правноснажно решење о деекспропријацији, произилази да је тужени дужан да тужиоцу исплати досуђени износ. При том, првостепени суд је правилно утврдио висину дуга, а имајући у виду критеријуме који су утицали на утврђивање накнаде за експроприсану непокретност по решењу Општинског суда С. Р.бр. 356/87 од 11.05.1988. године. Висина потраживања је утврђена према ценама у време доношења судске одлуке, а сходно чл. 189 ст. 2 Закона о облигационим односима.
(пресуда Општинског суда у Јагодини, П. бр. 1156/07 од 12.05.2009. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, ГЖ.1390/10 од 17.08.2010. године)