Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Парнични поступак » Доказивање

Доказивање

ДОКАЗИВАЊЕ

Доказивање обухвата све чињенице важне за доношење одлуке. При томе суд није везан правним основом потраживања, али истакнути правни основ потраживања усмерава суд ка утврђивању оних чињеница које су битне за одлучивање по истакнутом правном основу потраживања.

 Из образложења:

Тужиоци као сувласници пословног простора су од туженог тражили накнаду за неосновано коришћење тог простора у висини закупнине. Тужиоци су у току парнице нису изјаснили о томе по ком основу они наведену накнаду потражују јер су наводили да то потражују и по основу накнаде штете и по основу стицања без основа. Поред осталих пропуста, ни првостепени суд у поступку није разјаснио по ком основу тужиоци имају потраживање према туженом.

Суд по правилу није везан правним основом потраживања, али истакнути правни основ намеће суду обавезу да утврђује чињенично стање битно за примену материјалног права на које истакнути правни основ упућује. У конкретном случају постоји битна разлика у томе да ли ће се спор решавати приметном законских одредби које регулишу стицање без основа или оних које регулишу накнаду штете. Ако би се примениле одредбе о стицању без основа, по чл. 210 ЗОО, код утврђене чињенице да су тужиоци сувласници спорних непокретности те да је те непокретности искључиво користио тужени спречавајући тужиоца у вршењу њихових сувласничких права на ствари, онда би тужени тужиоцима враћао део имовине који је прешао у његову имовину водећи рачуна и о примени чл. 214 ЗОО. Међутим, ако би се примениле одредбе Закона које регулишу накнаду штете, онда би по чл. 180 ст. 3 ЗОО, тужени тужиоцима морао исплатити добитак који се могао основано очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима а чије остваривање је спречено тужениковом радњом или пропуштањем. Једноставније речено, код стицања без основа дужник враћа оно што је стекао а код накнаде штете накнађује оно што је поверилац по редовном току ствари могао да оствари а у чему га је дужник својом радњом спречио. Управо због тога што првостепени суд није разјаснио основ потраживања у напред наведеном смислу он није потпуно и правилно утврдио чињенично стање, а што је био разлог за укидање првостепене пресуде.

Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Гж.бр.1000/10 од 20.04.2010. године

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу