Из образложења: 

Према утврђеном чињеничном стању закључком Среског суда у Н.П. О.бр.296/48 од 18. 11. 1948. године, расправљена је заоставштина сада пок. Д.Ш., па су за његове наследнике оглашена његова деца, с тим што је установљено право удовичког уживања у корист Д.Р. супруге оставиоца и то до њене смрти. Након смрти супруге оставиоца Д.Р. дана 21.11.2000. године, прекинут је оставински поступак који се води у предмету О.бр.28/03. код истог Суда, будући да је међу законским наследницима настао спор шта представља предмет заоставштине сада покојне Д.Р. Наиме, спорно је да ли је пок. Д.Р. била наследник иза смрти супруга сада пок. Г.Ш. на уделу од 1/6 заоставштине, те да ли је могла уговором о поклону, који је оверен код истог Суда под Ов. бр. 413/71, катастарску парцелу бр. 1496/2 КО Н. П. Да пренесе на поклонпримце Д.М. и Д.Џ. 
Првостепени суд налази да сада пок. Д.Р. није била власник иза смрти супруга Д.Ш. и да није била власник катастарских парцела бр. 1496/1, бр. 1496/3 и бр. 1496/2 КО Н.П., која је била предмет уговора о поклону, те да покојна Д.Р. није могла пренети на поклонопримце ову непокретност, јер није представљала њену својину. Произилази да су, у конкретном случају, испуњени услови из чл. 103 ЗОО, па је првостепени суд поништио уговор о поклону, будући да поклонодавац није била власник имовине која је била предмет уговора. 
Другостепени суд налази да је првостепени суд потпуно и правилно утврдио чињенично стање, те је правилно применио материјално право. Наиме, правни претходник странака, сада пок. Д.Ш. је умро 08.11.1941. године. Према чл. 2 Закона о неважности правних прописа, донетих пре 6.4.1941. године и за време непријатељске окупације („Службени лист ФНРЈ“, бр. 86/46 бр. 105/46 и бр. 96/47) правни прописи (закони, уредбе, наредбе, правилници и др.) који су били на снази на дан 06.04.1941. године, изгубили су правну снагу. У конкретном случају, није се могао применити Српски грађански законик, који чланом 413 регулише да супруге имају само „право уживања добара мужевљевих“. Наиме, доношењем Устава ФНРЈ („Службени лист ФНРЈ“, бр.10/46) зајемчује се наслеђивање супруге, будући да су чланом 21 ставом 1 Устава, сви грађани једанки пред законом и равноправни су без обзира на народност и вероисповест. 
Произилази да је пок. Д.Р. могла да наследи свог супруга пок. Д.Ш., сходно напред наведеној уставној одредби. Међутим,  сада пок. Д.Р. као један од законских наследника пок. Д.Ш. се споразумела са осталим наследницима  да има право доживотног плодоуживања, на целој заоставштини што представља споразум о деоби заоставштине, а не условно одрицање од наслеђа које би било противно закону. С обзиром да Д.Р. није била власник непокретности у моменту закључења уговора о поклону, то је првостепени суд правилно одлучио када је утврдио да је уговор ништав, а сходно чл. 103 ЗОО.