Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Парнични поступак » Понављање поступка пред вишим судом Чл.429 ЗПП

Понављање поступка пред вишим судом Чл.429 ЗПП

ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА ПРЕД ВИШИМ СУДОМ
Чл. 429 ЗПП

Виши суд ће одлучити по предлогу за понављање поступка само ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред вишим судом.

Из образложења:

Тада постојећи Окружни суд је решавајући по жалби, преиначио првостепену пресуду Општинског суда, на тај начин што је усвојио тужбени, а одбио противтужбени захтев. Тужилац је Општинском суду поднео предлог за понављање поступка, с позивом на одредбу чл. 422 ст. 1 тач. 9 ЗПП, односно тврдећи да је стекао могућност да употреби нови доказ. Пошто је у међувремену ступио на снагу Закон о уређењу судова, Основни суд, Судска јединица је списе предмета, а по одржаном рочишту за решавање по предлогу за понављање поступка, доставио овом суду ради доношења одлуке по поднетом предлогу.

Испитујући претходно своју надлежност да одлучи у конкретном случају Апелациони суд је нашао да за поступање по поднетом предлогу за понављање поступка није надлежна, већ да је надлежан Основни суд, Судска јединица. Ово због тога, што је из списа предмета произашло да је Окружни суд, као другостепени, преиначио првостепену пресуду, али с позивом на одредбу чл. 380 ст. 1 тач. 4 ЗПП, односно због тога што је нашао да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право. Тужилац, у поднетом предлогу за понављање поступка, истиче да је стекао могућност да употреби нови доказ, како би на тај начин чињенично стање било другачије утврђено. Из тога произилази да се не ради о случају из чл. 429 ст. 1 ЗПП, односно о надлежности Вишег суда да одлучује по предлогу за понављање поступка, јер је разлог за понављање поступка очито настао пред првостепеним судом, односно тиче се чињеничног стања. Другостепени суд је, у конкретном случају, на бази чињеничног стања које је у потпуности утврдио првостепени суд и које је другостепени суд као виши прихватио, само због погрешне примене материјалног права донео другачију одлуку. Закон о парничном поступку, у чл. 422, је утврдио разлоге за понављање поступка. Виши суд ће бити надлежан да одлучује по предлогу за понављање поступка само ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред Вишим судом. У овом случају то није било присутно, због чега је Апелациони суд и нашао да је за одлучивање по поднетом предлогу надлежан управо Основни суд, односно Судска јединица, која је Апелационом суду и доставила списе предмета на одлучивање.

(пресуда Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Ивањици, П-3698/10 и решење Апелационог суда у Крагујевцу, Гж.бр.152/11 од 24.01.2011. године)

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу