Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Стварно право » Етажна својина

Етажна својина

ЕТАЖНА СВОЈИНА
Етажна својина се стиче на стану као посебном делу зграде који представља самосталну функционалну грађевинску целину у згради.
Из образложења:
Према утврђеном чињеничном стању отац тужиље и туженог Д.П. је сачинио тестамент пред сведоцима дана 13.10.1983. године, којим је тужиљи уступио на коришћење и располагање део катастарске парцеле 3916/1 КО Краљево, да на истој изгради породичну стамбену зграду. Након сачињавања тестамента тужиља је својим средствима саградила породични стамбени објекат и исти окровила 1990. године. Градњи објекта се нико није противио, а кућа је наменски саграђена за потребе тужиље и њене породице. Сада пок. Д.Р, тј. отац тужиље и туженог Д.П, сачинио је писмени уговор о поклону који је оверио код истог Суда под Ов-2150/1 дана 23. фебруара 2001. године, а којим је сву своју непокретну имовину између осталог и новосаграђену породичну стамбену зграду на катастарској парцели 3916/1 КО Краљево оставио сину, туженом Д.П. Тужени Д.П. је продао спорни објекат, као и породичну кућу К-5, која се налази у истом дворишту, током априла месеца 2001. године туженом Н.Н, те је пред Општинским судом у Крушевцу закључено поравнање, 3Р-2506/2001 дана 20.08.2001. године, којим се утврђује према Д.П. да је Н.Н. власник по основу куповине приземне куће површине 0,55 ари и недовршене спратне куће 0,80 ари, на кп.бр. 3916/1 КО Краљево. Након закључења поравнања тужени Н.Н. је у краћем временском периоду завршио нови објекат. При том је извршио спајање старог и новог објекта, тако да исти чине једну грађевинску целину, те одвајање спорног новог објекта у посебну стамбену јединицу је нерационално јер захтева знатна улагања.
Након смрти оца тужиље и туженог Д.П, је прекинут оставински поступак и тужиља упућена на парницу против туженог Д.П, да докаже да уговор о поклону Ов- 2150/01 не производи правно дејство. Постављеним тужбеним захтевом тужиља тражи да се утврди да је власник предметног породичног стамбеног објекта који је зидала својим средствима. Првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље поводом истакнутог својинско-правног захтева у односу на предметни објекат. При том, налази да је чињеница да је тужиља својим средстевима и радом саградила спорну породичну стамбену зграду до окровљења, да је иста наменски грађена за њене потребе и потребе њене породице, те да сходно чл.24 ст. 1 Закона о основама својинско правних односа, као савестан градитељ стиче право власништва како на објекту, тако и на земљишту под објектом и земљишту које је неопходно потребно за употребу објекта. Међутим, с обзиром да је тужени Н.Н. извршио улагања у купљене непокретности, да је исти проширио у јединствени грађевински објекат, те да би било нецелисходно и скопчано са великим материјалним трошковима издвајање из спорног објекта, то је одбио тужбени захтев тужиље којим је тражила утврђивање права својине на истом.
Другостепени суд налази да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђеном чињеничном стању, правилно применио материјално право и за своје становиште дао разлоге који у свему прихвата и овај Суд. Наиме, чињеница је, а како то тужиља и истиче у жалби, да су тужени Д.П. и Н.Н. били несавесни с обзиром да је тужени Д.П. знао да продаје туђу непокретност, односно непокретност на коме је тужиља власник, а тужени Н.Н. је знао да купује непокретност која је власништво тужиље. Међутим, тужиља постављеним захтевом тражи да се утврди да је власник куће на кп.бр.3916/1 КО Краљево, површине 68,69 м2. Према налазу вештака грађевинске струке произилази да спорни објекат са дограђеним објектом чини јединствену грађевинску целину. Наиме, уз постојећи спорни објекат је дограђен објекат од стране туженог Н.Н. У оба објекта се улази кроз један улаз, па се ове две целине не могу раздвојити без знатних улагања јер би то било нерационално. Имајући у виду чињеницу да тужиља тражи утврђивање права својине на делу објекта који представља својину са другим делом објекта, односно да је тражила утврђивање на реалном, а не на идеалном делу објекта, то је тужбени захтев тужиље неоснован. Наиме, сходно чл. 9 ст. 1 Закона о основама својинско правних односа, физичка и правна лица могу имати право својине на стамбеним зградама, становима, посебним просторијама, пољопривредном земљишту и другим непокретносима, осим на природним богатствима која су у државној својини. С обзиром да својина на реалном делу зграде није могућа сходно наведеној законској одредби, а тужиља управо тражи да се утврди да је власник у реалном делу на породичној стамбеној згради, то је тужбени захтев тужиље неоснован, како то правилно налази првостепени суд.   
Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж-182/10 од 23.03.2010.године

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу