Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1072.11 Чинидба
Гж 1072.11 Чинидба
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1072/11
Дана: 17. маја 2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић-председника већа, Весне Цветковић и Живанке Божић-чланова већа, у парници тужиоца Д. Ђ. из Г., чији је пуномоћник В. М. С., адвокат из К., против туженог М. Ђ. из Г., чији је пуномоћник М. З., адвокат из К., ради чинидбе, вредност предмета спора 500,00 динара, одлучујући о жалби туженог, која је изјављена против пресуде Основног суда у Крушевцу број 3 П бр. 1019/10 од 29.07.2010. године, у седници већа одржаној 17. маја 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог М. Ђ. из Г. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крушевцу број 3 П бр. 1019/10 од 29.07.2010. године.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке побијане пресуде усвојен је тужбени захтев тужиоца Д. Ђ. из Г., према туженом М. Ж. из Г., па је наложено туженом да посече стабло врбе које се налази на његовој парцели кп.бр. 606 КО Г., на удаљености од куће тужиоца од 2,94 м, која је изграђена на кп.бр. 607 КО Г., као и да посече и очисти сво коровско растиње на својој парцели кп.бр. 606 КО Г. целом дужином исте, а до међне линије са парцелом тужиоца кп.бр. 607 КО Г. у ширини од 2м.
Изреком под II исте пресуде, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 35.600,00 динара.
Против наведене пресуде тужени је благовремено, преко пуномоћника, изјавио жалбу, побијајући је због: погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући правилност побијане пресуде, на основу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је утврдио:
Жалба није основана.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачке 1,2,5,7. и 9. ЗПП, које другостепени суд испитује по службеној дужности, а на друге битне повреде одредаба парничног поступка жалбом се не указује.
У првостепеном поступку, чињенично стање је правилно и потпуно утврђено, на које је правилно примењено материјално право приликом доношења побијане пресуде, супротно изнетим жалбеним наводима.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, странке су власници суседних парцела у селу Г. и то тужилац парцеле кп.бр. 607 КО Г.,на којој се налази тужиочева кућа, а тужени кп.бр. 606 КО Г. Дуж целе међне линије ових парцела, у ширини од око 3 метра, на парцели туженог, налази се разно коровско растиње и неколико стабала шумског и родног дрвећа, од чега је најразвијенија спорна врба на удаљености од 2,94 метра од тужиочеве куће. Врба, засађена на парцели туженог, старости је од око 20 година, висине 11 метара, својом крошњом додирује кров куће тужиоца, на њој се налазе и осушене гране, стабло има пукотину по дужини, а корење је изузетно разгранато. Коровско растиње са парцеле туженог, представља легло гмизаваца и засењује усеве на парцели. Наведене чињенице утврђене су на основу увиђаја суда на лицу места, саслушањем вештака пољопривредне и геодетске струке и на основу исказа парничних странака.
Вештачењем преко вештака пољопривредне струке дипл. инжењера Д. М. из К., који је свој налаз и мишљење доставио суду 03.08.2009.године (након изласка на лице места) и допунио исти 31.05.2010.године, првостепени суд је утврдио да предметна врба својом висином, старошћу, положајем и распоредом скелетних грана, представља извор опасности за тужиоца, јер угрожава безбедност стамбеног објекта тужиоца, с`обзиром да постоји опасност у наредном (будућем) периоду од пада и тиме оштећења крова тужиочеве куће, а безбедна удаљеност спорне врбе била би најмање 5 метара од тужиочеве куће. Такође, појас коровског растиња на плацу туженог, угрожава безбедност тужиочеве куће, у смислу заштите од гмизаваца, јер је легло истих, нарочито имајући у виду уочене угинуле животиње (мачка и кокошка) на парцели. Опасност, проузрокована спорном врбом и коровским растињем, отклања се сечом и чишћењем свог коровског растиња на делу парцеле туженог, дуж међне линије, у ширини од најмање 2 метра, као и сечом стабла врбе.
Из списа произилази да је пуномоћник туженог на рочишту одржаном 29.07.2010.године, изјавио да нема примедби на наведени налаз и мишљење вештака пољопривредне струке, као ни на допуну налаза и мишљења, истичући да исти сматра ирелевантним за пресуђење у овој правној ствари.
Стога су неосновани жалбени наводи који по својој садржини представљају примедбе на налаз и мишљење вештака пољопривредне струке.
Право својине, као највиша правна и фактичка власт на ствари није неограничено. Ограничења права својине могу бити општа (ограничавају вршење сваког права својине) или посебна ( предвиђена за одређене ствари или поједине правне ситуације). Та ограничења произилазе из опште забране злоуботребе права својине, суседског права и ограничења у друштвеном интересу. Суседско право представља скуп норми којима је уређен однос власника суседних непокретности, који подразумева правне ситуације које настају услед имисија, односа власника граничних непокретности и употребе суседне непокретности. Власник непокретности одговара за имисије које са ње потичу и сходно члану 5. став 1. Закона о основама својинскоправних односа (``Службени лист СФРЈ``, бр. 6/1980 и 36/1990 и ``Службени лист СРЈ``, бр. 29/1996) дужан је да се при коришћењу непокретности уздржава од радњи и да отклања узроке који потичу од његове непокретности, којима се отежава коришћење других непокретности преко мере која је уобичајена с`обзиром на природу и намену непокретности и на месне прилике или којима се проузрокује знатнија штета. Ако се настанак штете не може спречити одговарајућим мерама, свако лице, на основу члана 156. став 1. Закона о облигационим односима, може захтевати од другога да уклони извор опасности од кога прети знатнија штета њему или неодређеном броју лица, као и да се уздржи од делатности од које произилази узнемиравање или опасност штете. Одредба истог члана у ставу 2. прописује да ће суд на захтев заинтересованог лица наредити да се предузму одговарајуће мере за спречавање настанка штете или узнемиравања или да се отклони извор опасности, на трошак држаоца извора опасности, ако овај то сам не учини.
Како је у конкретној правној ситуацији, на основу изведених доказа утврђено да спорно стабло врбе и коровско растиње, представљају извор опасности за тужиоца и да се отклањање извора опасности постиже сечом стабла врбе и свог коровског растиња у ширини од 2 метра, то је правилна одлука првостепеног суда, садржана у ставу првом изреке побијане пресуде, јер је донета на основу члана 156. став 2. Закона о облигационим односима у вези члана 156. став 1. истог закона и члана 5. став 1. Закона о основама својинскоправних односа.
Имајући у виду напред наведено, сви жалбени наводи којима се побија правилност примене материјалног права и указује да власник земљишта не одговара оштећеном за штету која је настала од стране стабала која се налазе на његовом земљишту и да оштећеном припада једино право да о свом трошку одсече и присвоји гране које се налазе у зрачном простору над његовим земљиштем, оцењени су као неосновани, из разлога што тужилац тужбом и није тражио накнаду штете већ уклањање извора опасности да би се спречио настанак штете.
Правилна је одлука о трошковима поступка, садржана у изреци под II побијане пресуде, јер је донета на основу члана 149. став 1. и 150. ЗПП, а жалбом се не указује ни на једну конкретну грешку учињену приликом доношења исте.
Обзиром да се ниједним жалбеним наводом не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, то је из изнетих разлога Апелациони суд, на основу члана 375. ЗПП, одлучио као у изреци ове пресуде.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић