Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Радно право » Имовински захтеви » Гж 1. 2202.10 Накнада штете због изгубљене зараде
Гж 1. 2202.10 Накнада штете због изгубљене зараде
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
ГЖ 1 бр.2202/10
19.01.2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Есада Вељовића, председника већа, Мирјане Симић и Маријане Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиље Д. Л. из К., чији је пуномоћник М. Б., адвокат из К., против туженог ДОО за производњу, промет и услуге „Н. П.“ у К., чији је пуномоћник В. М., адвокат из К., ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Општинског суда у Крушевцу П1.бр.256/08 од 16.10.2009. године, у седници већа одржаној дана 19.01.2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Крушевцу П1.бр.256/08 од 16.10.2009. године и предмет упућује Основном суду у Крушевцу на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Општинског суда у Крушевцу П1.бр.256/08 од 16.10.2009. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете због изгубљене зараде у периоду од 08.12.2007. године до 30.04.2008. године исплати износ од 25.952,00 динара, са законском затезном каматом на појединачне износе од датума ближе назначених у овом ставу изреке до исплате.
Ставом другим изреке обавезан је тужени да на износе из става првог изреке побијане пресуде на име тужиље уплати порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање надлежном фонду по важећим прописима из области социјалног осигурања на дан уплате.
Ставом трећим изреке обавезан је тужени да на име трошкова парничног поступка исплати тужиљи износ од 20.660,00 динара.
Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 372. ЗПП и нашао да је жалба основана.
Побијана пресуда донета је уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2 тачка 12. ЗПП, јер је изрека побијане пресуде неразумљива и противречна разлозима пресуде, разлози пресуде о битним чињеницама су нејасни и противречни и о битним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа и самих тих исправа и изведеним доказима, тако да иста има недостатака због којих се не може испитати.
Наиме, став први изреке побијане пресуде је неразумљив, јер се из истог не види за које конкретне месеце су досуђени појединачни износи на име изгубљене зараде, већ је досуђен укупан износ на име изгубљене зараде за спорни период са законском затезном каматом на одређене износе од одређених датума до исплате, тако да се не може утврдити на које тачно месеце се односе ти износи, што изреку пресуде чини неразумљивом, a о томе пресуда нема уопште разлога, тако да се не може утврдити за које конкретне месеце је тужени обавезан да плати накнаду штете за изгубљену зараду. Став други изреке побијане пресуде такође је неразумљив, јер није јасно које порезе је тужени дужан да уплати и којем фонду је обавезан тужени да уплати доприносе за обавезно социјално осигурање, с обзиром да постоје три врсте ових доприноса, који се уплаћују различитим организацијама, и то допринос за пензијско и инвалидско осигурање који се уплаћује надлежном Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања, допринос за здравствено осигурање који се уплаћује Републичком заводу за здравствено осигурање и допринос за осигурање за случај незапослености који се уплаћује Националној служби за запошљавање, а не једном фонду, како то стоји у овом ставу изреке. Поред тога, у разлозима пресуде се уопште не помиње уплата пореза, већ само уплата доприноса, па су тиме став други изреке и разлози побијане пресуде противречни и у њој нису наведени разлози о битним чињеницама.
Основано се у жалби истиче да је првостепени суд погрешно утврдио да тужиља није тражила враћање на рад, с обзиром да је пресудом на основу пропуштања П1.бр.31/08 од 14.03.2008. године тужени обавезан да тужиљу врати на рад, тако да о овој битној чињеници постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа и самих тих исправа и изведеним доказима.
Првостепени суд је погрешно применио материјално право, због чега је чињенично стање непотпуно утврђено.
Према утврђеном чињеничном стању првостепеног суда, правноснажном пресудом Општинског суда у Крушевцу П1.бр.31/08 од 14.03.2008. године поништено је решење о отказу уговора о раду и тужени обавезан да тужиљу врати на рад. Ту пресуду пуномоћник тужиље је примио 17.03.2008. године, а тужени 08.04.2008. године. Тужиља није враћена на рад код туженог из разлога што иста то није желела. Решењем Националне службе за запошљавање, Филијала К. од 16.01.2008. године тужиљи је признато право на новчану накнаду у трајању од три месеца почев од 19.12.2007. године у износима од по 6.211,65 динара, на које износе су тужиљи уплаћивани доприноси.
Код таквог утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да сходно члану 191. став 2. Закона о раду тужиља има право на накнаду штете у висини изгубљене зараде и других примања која јој припадају по закону, општем акту и уговору о раду и уплату доприноса за обавезно социјално осигурање, без обзира што није тражила враћање на рад, па је и одлучио као у ставу првом и другом изреке побијане пресуде.
Овакав закључак првостепеног суда за сада се не може прихватити као правилан. Наиме, у одговору на тужбу и у току главне расправе тужени је делимично оспорио тужбени захтев истичући да је одмах по пријему тужбе на дан 21.02.2008. године позвао тужиљу да се врати на рад, а затим и након пријема првостепене пресуде што тужиља није прихватила, јер није желела да ради код туженог, иако је тужбеним захтевом у предмету Општинског суда у Крушевцу П1.бр.31/08 тражила да се врати на рад и првостепени суд је такву одлуку и донео.
Међутим, првостепени суд уопште није ценио наводе одговора на тужбу и чињеницу да је тужени позвао тужиљу да се врати на рад, чиме би тужиља умањила штету, па како је та чињеница од значаја за правилну примену материјалног права које се односи на кривицу туженог, обим накнаде материјалне штете и подељену одговорност, то првостепени суд није утврдио чињенице које су од значаја за доношење одлуке о тужбеном захтеву. Наиме, према члану 154. став 1. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ, број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени лист СРЈ“, број 31/93) ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице, према члану 192. став 1. овог закона оштећеник који је допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, има право само на сразмерно смањену накнаду, а према ставу 2. овог члана кад је немогуће утврдити који део штете потиче од оштећеникове радње, суд ће досудити накнаду водећи рачуна о околностима случаја. Како је тужени на дан 21.02.2008. године позвао тужиљу да се врати на рад, што је иста одбила, што није спорно, то је било нужно да првостепени суд оцени од каквог је значаја чињеница што је тужиља одбила да ради код туженог и тиме умањи штету која је настала због незаконитог престанка њеног радног односа.
Поред тога првостепени суд је ставом другим изреке побијане пресуде погрешно применио материјално право када је туженог обавезао да на износе из става првог изреке побијане пресуде на име тужиље уплати порезе. Према члану 3. став 1. тачка 1. Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, број 24/2001 и др.) порезу на доходак грађана подлеже зарада. Поступак утврђивања наплате и контроле јавних прихода (порески поступак) уређен је чланом 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, број 80/02 и др). Одредбом члана 3. став 2. овог закона прописано је да се порески поступак спроводи по начелима и у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак.
Према томе, наплата пореза на доходак грађана остварује се у управном поступку. Ако се тужбеним захтевом тражи наплата пореза на зараде, у том случају нужно је у том делу тужбу одбацити због ненадлежности редовног суда за одлучивање о овом делу тужбеног захтева.
Због учињених битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, због чега је непотпуно утврђено чињенично стање првостепена пресуда је морала бити укинута.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде парничног поступка на које је указано овим решењем, а затим ће, ценећи и друге жалбене наводе утврдити да ли је тужиља, у којим месецима, у коликим износима и по ком основу претрпела штету за изгубљену зараду, да ли је тужени одговоран за настанак те штете и у ком периоду и коликом обиму, да ли је тужиља могла да умањи ту штету, у ком периоду и у коликом обиму да ли је тужиља тражила наплату пореза на зараде, а затим ће правилном применом материјалног права донети правилну и закониту одлуку, при чему ће имати у виду да постоје три врсте доприноса за обавезно социјално осигурање, који се уплаћују различитим организацијама, а не једној, као и да редован суд није надлежан за наплату пореза на зараду, уколико се тужбени захтев тужиље, између осталог и на то односио.
Укинута је и одлука о трошковима поступка, пошто иста према одредби члана 149. ЗПП зависи од успеха странака у парници.
Из изнетих разлога Апелациони суд је на основу члана 376. став 1 и члана 377. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци овог решења.
Председник већа-судија
Есад Вељовић