Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 100.22 Дејство правоснажне пресуде
Гж 100.22 Дејство правоснажне пресуде
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж-100/22
18.01.2022.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Грозде Арнаут, председника већа, Зорице Игњатовић и Зорана Дукића, чланова већа, у правној ствари тужиоца „АА“ из …, чији је пуномоћник Слободан Деспотовић, адвокат из …, против тужених „Електродистрибуција Србије“ д.о.о. из …, чији је пуномоћник Немања Влчек, адвокат из … и Компаније „Дунав осигурање“ а.д.о. из …, чији је пуномоћник „ББ“, дипломирани правник са положеним правосудним испитом, запослена код туженог, ради накнаде материјалне штете, вредност спора 934.451,50 динара, одлучујући о жалби првотуженог и друготуженог, изјављеним на пресуду Основног суда у Ужицу 7П.бр.82/18 од 23.11.2021. године, у седници већа одржаној дана 18.01.2022. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалба првотуженог „Електродистрибуција Србије“ д.о.о. из … и жалба друготуженог Компаније „Дунав осигурање“ а.д.о. из …, а пресуда Основног суда у Ужицу 7П.бр.82/18 од 23.11.2021. године се ПОТВРЂУЈЕ у ставу 1. и 3. изреке.
ОДБИЈАЈУ СЕ захтев првотуженог и захтев друготуженог за накнаду трошкова жалбеног поступка, као неосновани.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца „АА“ из … према туженима „Електродистрибуција Србије“ д.о.о. из … и Компаније „Дунав осигурање“ а.д.о. из …, тужени су обавезани да тужиоцу на име накнаде материјалне штете солидарно исплате износ од 934.451,50 динара, са законском затезном каматом и то:
-на износ од 423.001,50 динара, почев од 23.11.2021. године као дана пресуђења до исплате,
-на износ од 511.450,00 динара, почев од 23.11.2021. године као дана пресуђења до исплате, све у току од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде под претњом принудног извршења.
Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца „АА“ из … према туженима „Електродистрибуција Србије“ д.о.о. из … и Компаније „Дунав осигурање“ а.д.о. из … за исплату законске затезне камате на досуђене износе накнаде материјалне штете из става првог изреке и то:
-законску затезну камату на износ од 423.001,50 динара, почев од 25.12.2017. године до 23.11.2021. године, као дана пресуђења,
-законску затезну камату на износ од 511.450,00 динара, почев од 05.07.2021. године до 23.11.2021. године, као дана пресуђења.
Ставом трећим изреке, обавезани су тужени „Електродистрибуција Србије“ а.д.о. из … и Компанија „Дунав осигурање“ а.д.о. из … да тужиоцу „АА“ из … солидарно плате трошкове поступка у износу од 225.075,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења.
Против наведене пресуде, жалбе су благовремено изјавили и то првотужени, побијајући првостепену пресуду у ставу првом и трећем изреке због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права и друготужени побијајући је у ставу првом и трећем изреке у односу на друготуженог због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд укине побијану пресуду у ожалбеним деловима и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење или исту преиначи.
Апелациони суд је у складу са законским овлашћењима из члана 386 ЗПП испитао првостепену пресуду и утврдио да су жалбе неосноване.
Побијана пресуда у ожалбеном делу није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности, као ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из тачке 12 став 2 наведеног члана закона јер нема недостатака на које жалбе указују. Такође се неосновано жалбом првотуженог указује да је донета уз битну повреду одредаба члана 374 став 1 у вези члана 8 ЗПП. Првостепени суд је одлуку донео на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, дана 18.09.2017. године дошло је до пожара у атару села …, на месту званом …, МЗ … којом приликом су у потпуности изгорели објекти чији је тужилац сувласник са уделом од 3/4 на кп.бр. …, …, …, уписани у Лист непокретности број … КО …, а „ВВ“ са уделом од 1/4. У поступку обезбеђивања доказа Р3.бр.735/17 од стране вештака грађевинске струке утврђено је да је реч о помоћном објекту димензија (3,35 x 2,45 + 1,50 метара, спратности ПР, подруму са кацама димензија 2,15 x 4,4 метара, спратности ПР, штали димензија 4.9 x 6,9 метара, спратности ПР + ПОТ и подруму помоћног објекта димензија 4.7 x 4.3 метара, спратности ПО + ПР, који је у сувласништву тужиоца и „ВВ“, док приземни део истог објекта припада трећем лицу „ГГ“ и није узет од стране вештака у обзир при утврђивању вредности изгорелих објеката а који је вештак определио у укупном износу од 564.002,00 динара.
Из исказа тужиоца саслушаног у својству парничне странке утврђено је да су критичном приликом изгореле покретне ствари чији је тужилац био искључиви власник а које су се налазиле у наведеним објектима и то гумараба, дрљача, плуг, ам за коња, 8 м2 ламперије од чамовине, дужине око 3 метара, дебљине 12 мм, 11 табли осб плоча површине око 25 м2, 4,5 м2 чамове грађе, 200 метара борове летве димензија 5 x 3 метра, апарат за варење „Варстрој“, стар око 15 година, пластична каца запремине хиљаду литара, стара око 15 година, дрвена каца запремине 1000 литара стара више од 15 година. У пожару је изгорело и 120 метара дрвене ограде од букових пармака висине 1 метар која се налазила око објекта.
Вештачењем од стране вештака економско-финансијске струке утврђена је тржишна вредност покретних ствари уништених у пожару ближе опредељених у налазу и мишљењу вештака, као и дрвене ограде, у укупном износу од 511.450,00 динара. Приликом утврђивања тржишне вредност наведених покретних ствари, вештак је користио огласе и расположиве ценовнике који су доступни на интернету а због значајног распона цена процену тржишне вредности је извршио у нивоу који је приближнији просечној цени.
Налазом и мишљењем Одељења за ванредне ситуације у … утврђено је да се парцеле захваћене пожаром налазе уз саму државну административну границу са Босном и Херцеговином. Прегледом опожарене површине и њене околине и свих објеката захваћених пожаром нису уочени или пронађени материјални трагови или докази који би указивали на намерно изазивање пожара од стране неког лица. У време настанка пожара у домаћинству тужиоца и „ДД“, чији објекти су такође уништени у пожару није било присутних лица, а објекти се нису користили. Прегледом свих парцела је утврђено да на истима нема трагова уређивања праћених паљењем корова и других биљних остатака, нити су утврђени други потенцијални извори појаве отвореног пламена, Истим налазом је утврђено да је пожар настао на територији друге државе Босне и Херцеговине и да се није могао утврдити центар настанка пожара, као и узрок настанка истог.
Вештачењем од стране вештака електроструке у поступку обезбеђења доказа Р3.бр.735/17 на околности узрока настанка пожара и узрочно-последичне везе између стања електричног вода и настале штете на објектима тужиоца утврђено је да су објекти били изграђени од лако запаљивог материјала, у потпуности су изгорели и нису имали напајање електричном енергијом. На основу списа предмета и прикупљених података од „Електродистрибуције Србије“ д.о.о, по мишљењу вештака не може се утврдити узрок пожара, али изласком на лице места вештак је на основу оштећења проводника утврдио да је исти био у кратком споју са другим проводником и да је дошло до туширања проводника различитог интензитета што проузрокује топљење истог и падање ужарених варница делова истопљеног материјала на тло што у већини случајева изазива пожар. Пропусти који су направљени у изградњи и одржавању поменутог поља нисконапонске мреже су следеће: прелазак из звездастог развода који се налази на дрвеном стубу у портални развод на растеретном бетонском стубу је омогућио приближавање проводника и већу вероватноћу њиховог додиривања, тј. настанак кратког споја, поломљен носач изолатора на дрвеном стубу је приближио проводнике у ланчаници а самим тим омогућио и већу вероватноћу додиривања истих и појаву кратког споја. Услед дејства јаког ветра дошло је до њихања проводника и због пропуста који су направљени у одржавању нисконапонске мреже највероватније је дошло до њиховог додиривања, што потврђује и кратак спој на нађеном проводнику, самим тим је дошло до варничења које варнице су од јаког ветра пале у близини лако запаљивих објеката и изазвале пожар. Мишљење вештака је да нисконапонска мрежа није у складу са техничким прописима јер носач изолатора не постоји на дрвеном стубу, прелаз звездастог распореда на портални је омогућио приближавање проводника, постојање два наставка на једном проводнику у распону између два стуба. Због наведених пропуста омогућено је да је услед дејства лаког ветра дође до додиривања проводника и кратког споја који се манифестује топљењем метала у виду варница која у зависности од околине у већини случајева изазива пожар.
У предмету Основног суда у Ужицу П.бр.102/18 вођен је поступак по тужби тужиље „ВВ“, другог сувласника на објектима чији је сувласник и овде тужилац против овде тужених а поводом истог штетног догађаја. Правноснажном пресудом од 24.12.2018. године обавезани су овде тужени да тужиљи „ВВ“ на име накнаде материјалне штете за уништене објекте солидарно исплате износ од 141.015,00 динара са законском затезном каматом од 25.12.2017. године до исплате. У наведеном поступку је утврђена одговорност првотуженог за настанак штете овде првотуженог по основу члана 173 и члана 174 ЗОО, а овде друготуженог на основу члана 941 ст. 1 ЗОО као његовог осигуравача. Првотужени је на дан штетног догађаја код друготуженог био осигуран од одговорности из делатности по полиси број 291222.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд применом чл. 154 ст. 1, чл. 155, чл. 185 ст. 1 ЗОО, полазећи од грађевинске вреднсоти непокретности изгорелих у пожару утврђених вештачењем, обавезао првотуженог и друготуженог да тужиоцу солидарно надокнаде штету сразмерно сувласничком уделу тужиоца од ¾ у износу од 423.001,50 динара и штету на име уништених покретних ствари у висини од 511.450,00 динара утврђеној вештачењем од стране вештака економско-финансијске струке, све са законском затезном каматом од 23.11.2021. године, као дана пресуђења, сагласно чл. 277 ст. 1 ЗОО и чл. 189 ст. 2 ЗОО.
Првостепени суд је имао у виду да је правноснажном пресудом П.бр.102/18 од 24.12.2018. године у смислу чл. 173 и чл. 174 ЗОО утврђена одговорност првотуженог „Електродистрибуција Србије“ д.о.о. за штету проузроковану пожаром на непокретностима чији је сувласник тужилац са уделом од ¾ и „ВВ“ са уделом од ¼ и на стварима чији је искључиви власник тужилац. Наведеном пресудом су тужени обавезани да „ВВ“ исплате накнаду штете проузроковану истим штетним догађајем на непокретностима чији је сувласник и тужилац јер првотужени као ималац опасне ствари у дистрибуцији електричне енергије као опасне делатности није предузео мере на одржавању НН мреже на територији Републике Србије у складу са техничким прописима за ту делатност услед чега је дошло до пожара критичном приликом, док друготужени одговара применом чл. 941 ст. 1 ЗОО као осигуравач првотуженог.
Неосновани су жалбени наводи првотуженог, да је првостепени суд био дужан да изведе доказе предложене од стране првотуженог на околности постојања одговорности туженог за насталу штету новим вештачењем од стране вештака електроструке јер правноснажна пресуда делује само међу странкама. У конкретном случају правноснажна пресуда Основног суда у Ужицу П.бр.102/18 од 24.12.2018. године делује и према трећем лицу, овде тужиоцу, сходно чл. 2 и чл. 360 ст. 2 ЗПП јер због природе правног односа који постоји између тужиље у том поступку „ВВ“ и тужиоца у овом поступку ( реч је о сувласницима на уништеним објектима), интереси правне сигурности захтевају да се на једнак начин одлучи о одговорности првотуженог и друготуженог за накнаду штете на истим тим објектима.
Без значаја су жалбени наводи друготуженог да првостепени суд није имао у виду да су се сходно одредби чл. 7 ст. 1 тач. 9 Услова за осигурање од опште одговорности који су саставни део Уговора о закљученом осигурању између првотуженог и друготуженог стекли услови за искључење одговорности друготуженог јер је прописано да се осигурање не односи на штете које су настале као последица свесног поступања противно прописима или правилима по којима се обавља посао као извор опасности из полисе. У овом поступку и у парници П.бр.102/18 је утврђена обавеза тужених према оштећеним лицима сувласницима „АА“ и „ВВ“, док међусобни однос тужених по закљученом Уговору о осигурању није био предмет разматрања с обзиром да друготужени у току поступка није оспоравао своју пасивну легитимацију.
Супротно жалбеним наводима да тужилац није приложио доказе да су у пожару уништене покретне ствари за које потражује накнаду штете, наведене чињенице су утврђене из исказа тужиоца саслушаног у својству парничне странке а који је првостепени суд ценио као објективан, веродостојан и убедљив па је истом у потпуности поклонио поверење јер је тужилац детаљно описао све ствари по врсти, њиховим карактеристикама и старости, због чега је без утицаја чињеница да наведене покретне ствари нису наведене и пописане у извештају Одељења за ванредне ситуације у …, сачињеног поводом штетног догађаја.
Сходно наведеном, Апелациони суд је на основу чл. 390 ЗПП потврдио првостепену пресуду у ставу првом изреке, с тим што је применом чл. 401 ст. 1 тач. 2 ЗПП потврдио и решење о трошковима садржано у ставу трећем изреке првостепене пресуде, јер је исто донето уз правилну примену чл. 153 и 154 ЗПП па је одлучио као у изреци ове пресуде под 1.
Туженима нису признати трошкови жалбеног поступка имајући у виду да су жалбе одбијене као неосноване, из ког разлога је, на основу чл. 165 ст. 1 у вези чл. 154 ст. 1 ЗПП, одлучено као у изреци ове пресуде под 2.
Председник већа-судија
Грозда Арнаут, с.р.