Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1022.13 ради дуга
Гж 1022.13 ради дуга
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: ГЖ-1022/13
Дана: 30.12.2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић, председника већа, Драгане Сретовић и Снежане Ковачевић, чланова већа, у парници тужиоца Града К., кога заступа Градски јавни правобранилац, против туженог Н. П. из К., ради дуга, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Крагујевцу 8П-4409/11 од 10.01.2013. године, у седници већа одржаној 30. децембра 2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца Града К. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу 8П-4409/11 од 10.01.2013. године у ставу 2. изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу 1. изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца Града К., па је обавезан тужени Н. П. из К. – М., да тужиоцу на име главног дуга за неплаћену закупнину обрачунату за период март месец 2008. године- март 2011. године, исплати износ у висини од 472.305,32 динара, са каматом почев од 18.10.2012. године, као дана подношења захтева па до исплате, а све у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Изреком у ставу 2. одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу на име главног дуга за неплаћену закупнину обрачунату за период март 2008. године па до марта 2011. године, исплати износ преко досуђеног износа од 472.305,32 динара у изреци пресуде под 1, па до траженог износа од 1.133.631,80 динара са каматом почев од 26.09.2012. године као дана вештачења, па до 18.10.2012. године, као уређеног тужбеног захтева, као неоснован.
Изреком у ставу 3. обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 34.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења.
Против наведене пресуде тужилац је преко заступника, благовремено изјавио жалбу, побијајући је у ставу 2. изреке, због: битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 372 ЗПП („ Сл. гласник РС“ бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506 став 1 Закона о парничном поступку („ Сл. гласник РС“ бр. 72/11) Апелациони суд је утврдио да је жалба тужиоца неоснована.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1,2,5,7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности.
Неосновани су жалбени наводи да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП, јер супротно жалбеним наводима, изрека побијане пресуде није противречна разлозима и изведеним доказима.
Чињенично стање је правилно и потпуно утврђено, а материјално право је правилно примењено.
Према утврђеном чињеничном стању тужилац је као закуподавац са туженим као закупцем закључио Уговор о закупу пословних просторија број 09-361-15/97 дана 31.03.1997. године. Предмет Уговора су пословне просторије које се налазе у К., у улици ………., у укупној површини од 15м2, које ће тужени користити за обављање обућарске делатности. Закупни однос почео је да тече 01.04.1997. године, а Уговор је закључен на неодређено време. Странке су уговориле плаћање месечне закупнине прописане од стране закуподавца, а у висини и на начин предвиђен у члану 7 Уговора, а тужени се обавезао да тужиоцу плаћа утврђену висину закупнине сваког месеца унапред, најкасније до 5. ог у месецу, на жиро рачун тужиоца. Уговорено је да су уговорне стране сагласне да у случају промене висине закупнине на основу решења Извршног одбора Скупштине града К., да се не мењају одредбе овог Уговора већ да се промена висине закупнине врши на основу писменог обавештења од стране закуподавца, а у случају неприхватања месечне закупнине прописане од стра
не закуподавца, закупац је дужан да о томе обавести закуподавца у року од 7 дана од дана пријема обавештења о висини закупнине, у ком случају ће се сматрати да закупац отказује Уговор о закупу пословних просторија. Предвиђено је да у износ закупнине нису урачунати трошкови редовног текућег одржања пословних просторија и они падају на терет закупца. Уговорено је да ће се закупцу признати трошкови реконструкције и адаптације које буде вршио по одобрењу закуподавца, на тај начин што ће на име висине трошкова бити ослобођен плаћања одређеног броја месечне закупнине, а број месечних закупнина за које се закупац ослобађа на основу трошкова учињених по основу реконструкције и адаптације, одредиће комисија коју именује извршни одбор Скупштине града К.. У члану 15 Уговора уговорено је да Уговор престаје када закупац не плати закупнину у року од 15 дана након опомене, а у члану 16 Уговора предвиђено је да уколико закупац не плати две узастопне месечне закупнине, закуподавац није у обавези да му доставља опомену и
Уговор о закупу престаје.
Утврђено је да тужени није измирио своју обавезу плаћања уговорене закупнине тужиоцу за период од марта месеца 2008. године до марта месеца 2011. године, а у том периоду је користио предметне пословне просторије тужиоца.
На основу налаза и мишљења вештака економске струке од 26.09.2012. године, утврђено је да главни дуг туженог према тужиоцу по основу неплаћене закупнине за период од 24.03.2008. године па до 24.03.2011. године, износи 472.305,32 динара. Вештак је обрачунао и камату на јавне приходе полазећи од датума доспећа сваког месечног износа неплаћене закупнине па до дана вештачења 26.09.2012. године и утврдио да она износи 661.326, 48 динара, тако да према налазу и мишљењу вештака укупан дуг туженог према тужиоцу на име неплаћене закупнине са каматом на јавне приходе од доспећа до дана вештачења 26.09.2012. године, износи 1.133.631,80 динара.
Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд применио материјално право, одредбе чланова 262 став 1, 583 став 1 и 279 став 3 Закона о облигационим односима, када је у ставу 1. изреке делимично усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог да тужиоцу на име дуга за неплаћену закупнину у периоду од марта месеца 2008. године до марта 2011. године, исплати износ од 472.305,32 динара, са каматом од дана када је тужилац поднео захтев за исплату, а у ставу 2. изреке одбио тужбени захтев за разлику од досуђеног до траженог износа од 1.133.631,80 динара, са каматом почев од 26.09.2012. године, као дана вештачења, па до 18.10.2012. године, као дана када је тужилац поднео захтев за исплату неплаћене закупнине у овом периоду. За своју одлуку првостепени суд је дао разлоге, које прихвата и Апелациони суд.
Неосновани су жалбени наводи тужиоца да је одлука првостепеног суда садржана у ставу 2. изреке, донета уз погрешну примену материјалног права и да тужилац има право, а да је тужени је у обавези да тужиоцу за период од марта 2008. године до марта 2011. године, на име дуга због неплаћене закупнине исплати поред досуђеног износа од 472.305,32 динара и разлику до износа који је вештак утврдио у укупној висини од 1.133.631,80 динара, са каматом обрачунатом на овај износ од дана вештачања па до исплате.
Одредба члана 279 став 3 Закона о облигационим односима прописује да на повремена доспела новчана давања тече затезна камата од дана када је суду поднесен захтев за њихову исплату.
У конкретном случају ради се о повременом доспелом новчаном давању. Ово стога што је међу странкама закупнина уговорена као повремено новчано давање, пошто је договорено да закупац плаћа закуподавцу закупнину сваког месеца, у утврђеној висини и са утврђеним датумом доспелости плаћања сваког месечног износа закупнине, до 5-ог у месецу. Стога сходно члану 279 став 3 ЗОО на доспеле неисплаћене месечне износе закупнине тужиоцу припада затезна камата од дана када је суду поднесен захтев за њихову исплату, како је правилно закључио првостепени суд.
Тражени износ од 1.133.631,80 динара, у себи садржи обрачунати главни дуг на име неплаћених доспелих износа закупнине у висини од 472.305,32 динара и обрачунату камату због доцње у висини од 661.326,48 динара, а захтев за исплату доспелих неисплаћених закупнина у периоду од марта 2008 до марта 2011. године тужилац је истакао тек у поднеску од 18.10.2012. године ( након вештачења), иако је тужбу поднео 24.03.2011. године. Стога је правилна одлука првостепеног суда у ставу 2. изреке, јер би досуђивање преко износа од 472.305,32 динара, а до траженог износа од 1.133.631,80 динара, са каматом почев од 26.09.2012. године па до 18.10.2012. године, било у супротности са одредбом члана 279 став 3 Закона о облигационим односима.
Неосновани се указује у жалби да пошто је првостепени суд тужиоцу досудио само главни дуг без обрачунате камате, да је у том случају тужиоцу на тај износ требао досудити камату од дана подношења тужбе, 23.04.2011. године. Ово стога што је тужилац тек у поднеску од 18.10.2012. године, поставио захтев да се обавеже тужени да исплати дуг по основу неплаћене закупнине за период од марта месеца 2008. године до марта 2012. године, па му сходно члану 279 став 3 ЗОО од 18.10.2012. године, припада и право на затезну камату на износ главног дуга. Осим тога, тужилац тужбеним захтевом истакнутим у поднеску од 18.10.2012. године, није тражио затезну камату од дана подношења тужбе већ од дана вештачења.
Како се ни једним жалбеним наводом не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде у оспореном ставу 2 изреке, сви жалбени наводи оцењени су као неосновани.
Због изнетих разлога, на основу члана 375 ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија,
Јасмина Симовић