Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1032.12 Накнада штете
Гж 1032.12 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ.1032/12
Дана: 13.03.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова, у парници тужилаца Н. Н. из К., Н. Р. из С., Н. З. из К., Н. Г. из К., Н. Б. из Ч. и Н. М. из В., чији је заједнички пуномоћник Б. М., адвокат из К., против тужене Р. С., коју заступа Републичко јавно правобранилаштво – Одељење у К., ради накнаде штете, решавајући о жалби тужене, изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву 9 П 416/11 од 27.05.2011. године, у седници већа одржаној 13. марта 2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Основног суда у Краљеву 9 П 416/11 од 27.05.2011. године, тако да иста гласи:
1. ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужилаца Н. Н. из К., Н. Р. из С., Н. З. из К., Н. Г. из К., Н. Б. из Ч. и Н. М. из В., којим су тражили да се тужена Р. С. обавеже да им на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица – оца исплати износ од по 500.000,00 динара, сваком тужиоцу, са законском затезном каматом од 27.05.2011. године, па до исплате, у року од 15 дана по пријему отправка пресуде, под претњом извршења.
2. ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца Н. Н. из К., којим је тражио да му тужена Р. С. на име накнаде материјалне штете исплати и то: на име нужних трошкова сахране износ од 29.999,00 динара, на име обичајних трошкова сахране износ од 38.250,00 динара, на име трошкова давања четири подушја износ од 64.200,00 динара, на име трошкова подизања надгробног споменика износ од 85.200,00 динара, на име трошкова црнине износ од 11.200,00 динара, све са законском затезном каматом од 27.05.2011. године па до исплате, у року од 15 дана по пријему отправка пресуде, под претњом извршења.
3. СВАКА странка сноси своје парничне трошкове.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке побијане пресуде обавезана је тужена Р. С. да тужиоцима Н. Н. из К., Н. Р. из С., Н. З. из К., Н. Г. из К., Н. Б. из Ч. и Н. М. из В., на име накнаде материјалне штете за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица – оца, исплати износ од по 500.000,00 динара сваком тужиоцу, са законском затезном каматом, почев од 27.05.2011. године па до исплате, у року од 15 дана по пријему отправка пресуде, под претњом извршења.
Ставом другим изреке обавезана је тужена Р. С. да тужиоцу Н. Н. из К., на име накнаде материјалне штете исплати на име нужних трошкова сахране износ од 29.999,00 динара, на име обичајних трошкова сахране износ од 38.250,00 динара, на име трошкова давања четири подушја износ од 64.200,00 динара, на име трошкова подизања надгробног споменика износ од 85.200,00 динара, и на име трошкова црнине износ од 11.200,00 динара, све са законском затезном каматом, почев од 27.05.2011. године до исплате, у року од 15 дана под претњом извршења.
Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца Н. Н. према туженој Р. С. у делу за законску затезну камату на износе досуђене у ставу другом за период од 15.06.2010. године до 27.05.2011. године, као неоснован.
Ставом четвртим изреке обавезана је тужена Р. С. да тужиоцима Н. Н. из К., Н. Р. из С., Н. З. из К., Н. З. из К., Н. Г. из К., Н. Б. из Ч. и Н. М. из В. на име трошкова парничног поступка исплати износ од 667.638,00 динара, у року од 15 дана по пријему отправка пресуде, под претњом извршења.
Против ове пресуде у деловима у којима није успела у спору тужена Р. С. благовремено је изјавила жалбу побијајући је због: погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.
Испитујући побијану пресуду у ожалбеном делу у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да је жалба основана.
Побијана пресуда у ожалбеном делу није донета уз битне повреде поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а на друге повреде поступка жалбом се не указује.
Предмет захтева из тужбе је накнада нематеријалне и материјалне штете коју деца сада пок. Н. Ј., бив. из Ч., Општина П. потражују од Р. С. по основу смрти блиског лица на основу чл. 201 ст. 1 у вези чл. 200 ЗОО и на основу чл. 193 ст. 1 ЗОО.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, сада пок. Н. Ј., отац тужилаца, радио је у „С.“. Током ратног стања исти је у ратним дешавањима на К. и М. као цивилно лице киднапован у пограничном делу према А. између Општина Д. и П. од стране шиптарских терориста или припадника терористичке организације тзв. ОВК дана 6.06.1999. године и одведен у непознатом правцу од када му се губи сваки траг. Након киднаповања Н. Ј. се водио као нестало лице све до 20.02.2009. године када су тужиоци преузели његове посмртне остатке на административном прелазу М. од УМНИК-а полиције са К. и канцеларије за нестала лица. На основу налаза Института за судску медицину у К. М. као датум смрти Н. Ј. утврђен је ………... Смрт сада пок. Н. Ј. наступила је за време ратног стања пре доношења Резолуције Савета безбедности 1244 и потписивања Војно-техничког споразума у К. 1999. године.
Приликом оцене истакнутог приговора застарелости потраживања накнаде штете првостепени суд се правилно позвао на одредбу чл. 376 ЗОО, према којој субјективни рок застарелости за штету износи три године, чији се почетак везује за сазнање оштећеног за штету и лице које је штету проузроковало. Ставом 2. истог члана Закона, предвиђен је објективни рок застарелости који почиње да тече без обзира на сазнање оштећеног за штету и штетника, рачунајући од момента када је штета проузрокована и навршава се када протекне пет година од када је штета настала. Првостепени суд је, мада је у поступку са сигурношћу утврдио да је сада пок. Ј. Н. убијен за време ратног стања у ратним дешавањима на К. и М. 6.06.1999. године узео је у обзир само чињеницу да субјективни рок од три године од дана сазнања за смрт пок. Ј., 20.02.2009. године до подношења тужбе у предметној парници – 21. септембра 2009. године није протекао, при чему није дао никакав значај чињеници да је истекао објективни рок застарелости за штету, као и да субјективни рок за накнаду штете мора бити у оквиру објективног рока од пет година.
С обзиром да је у конкретном случају тужба за накнаду штете поднета 21.04.2009. године, а штетни догађај је наступио 6. јуна 1999. године потраживање тужиоца, што се жалбом основано указује, у време подношења тужбе, без обзира што је субјективно сазнање тужилаца за смрт оца било тек 20.02.2009. године, на основу одредбе чл. 376 ст. 2 ЗОО, застарело је у целости, а првостепени суд је због погрешног тумачења напред наведеног Закона извео погрешан закључак да потраживање накнаде штете није застарело и да је тужбени захтев тужиоца основан. Поред напред наведеног, не постоји ни основ одговорности Државе за накнаду штете поводом убиства оца тужилаца, сада пок. Ј., као цивилног лица. Ово стога што се исто догодило 6.06.1999. године на К. и М., за време ратног стања у коме је Држава била од 24.03.1999. године, и у вези је са ратним дејствима. Из изнетих разлога, Апелациони суд је одлучио сходно чл. 380 тач. 4 ЗПП и преиначио пресуду првостепеног суда одбијањем тужбеног захтева тужилаца.
Како је преиначена одлука о главној ствари, Апелациони суд је одлучио о трошковима поступка, на основу чл. 161 ст. 2 ЗПП, у вези чл. 159 ст. 1 до 3 ЗПП. Наиме, иако је тужени успео у спору, исти накнаду парничних трошкова није тражио и определио, сходно чл. 159 ст. 1 до 3 ЗПП, па је из овог разлога одлучено да свака странка сноси своје парничне трошкове.
Претходне одредбе раније важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије, број 125/04 и 111/09), примењене су на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП, („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11), сада важећег Закона, који је ступио на снагу 1.02.2012. године.
Председник већа-судија
Обрен Јездић, с.р.