Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 1063-11 Накнада штете
Гж 1063-11 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1063/11
Дана:10. маја 2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић председника већа, Весне Цветковић и Живанке Божић, чланова већа, у парници тужилаца Б. М. из Б., М. М. из Б., Ј. М. из П. и И. М. из П., Општина К., чији је пуномоћник адв. М. В. из Б., против тужене Р. С., коју заступа Р. Ј. П., ради накнаде штете, вредност спора 6.000.000,00 динара, решавајући о жалби тужилаца, изјављеној против пресуде Основног суда у Крушевцу – Судске јединице у Брусу II - 11 П. бр.4438/10 од 17. јануара 2011. године, у седници већа која је одржана 10. маја 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца Б. М. из Б. и М. М. из Б. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крушевцу – Судска јединица у Брусу II – 11 П. бр. 4438/10 од 17. јануара 2011. године.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се тужена обавеже да им на име накнаде штете исплати износ од по 1.200.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана поднете тужбе до исплате.
Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Против ове пресуде тужиоци Б. М. и М. М. из Б., су преко пуномоћника адвоката Ј. В. из Б. благовремено изјавили жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Заступник туженог је одговорио на жалбу без образложења.
Испитујући правилност побијане пресуде у границама навода жалбе у смислу одредбе чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да жалба није основана.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2,5,7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности а на друге битне повреде жалба конкретно не указује.
Из образложења побијане пресуде и стања у списима предмета произилази да су тужиоци сувласници са уделима од по једне петине на КП бр. уписаним у поседовним листовима бр. 1 КО Р. и бр. 90 КО Б. које су по култури ливаде, њиве и шуме. На тим парцелама услед агресије НАТО алијансе у периоду од 24. марта до 26. јуна 1999. године, бачене су касетне бомбе које нису експлодирале. Због тога су тужиоци били онемогућени да користе парцеле које представљају пољопривредно земљиште. Тужиоци су ратну штету пријавили надлежним органима и то Општини Б., дана 24. септембра 2009. године, В. Р. С., Центру за разминирање, Министарству одбране и Управи за ванредне ситуације са захтевом да се парцеле очисте од касетних бомби и да им се накнади штета. Од наведених органа тужиоци су обавештени о предузетим радњама и тешкоћама пре свега о недостатку финансијских средстава ради чишћења спорног подручја од касетне муниције. Центар за разминирање је на основу материјалне и стручне помоћи невладиних организација и то помоћи Н. после седам година очистио парцеле тужилаца од касетних бомби.
На основу ових чињеница првостепени суд је утврдио да тужена није одговорна за штету коју тужиоци претрпели услед некоришћења пољопривредног земљишта у трајању од седам година које је настало као последица војне интервенције земаља чланица НАТО алијансе те да до оштећења није дошло услед вршења опасне делатности од стране тужене по одредбама чл. 172, 173, 174 ЗОО, те да тужена није одговорна за насталу штету ни по основу субјективне одговорности по чл.154 истог Закона јер штета није проузрокована опасном делатношћу тужене у датим околностима.
Првостепени суд је правилно закључио да у конкретном случају не постоји узрочно последична веза између радње, тужене и настале штете. Тужиоци нису онемогућени да користе своје пољопривредно земљиште услед вршења опасне делатности од стране тужене већ услед последица војне интервенције чланица НАТО алијансе на нашу државу а не услед вршења опасне делатности од стране тужене. При томе је првостепени суд правилно оценио да интервенција земаља чланица НАТО алијансе представља вишу силу која није могла да се спречи да је бомбардовање СРЈ 1999. године представљало противправни чин – агресију оружане силе од стране групе држава противно Повељи Уједињених нација и Резолуцији Генералне Скупштине Уједињених нација од 14. децембра 1974. године, без одлуке Савета безбедности па се не може сматрати да је до конкретне штете дошло услед опасне делатности од стране тужене и да су тадашњи органи власти штету тада могли предвидети, односно спречити.
Такође је првостепени суд утврдио да се штета коју су тужиоци претрпели искључиво од НАТО алијансе није могла отклонити због финансијских и техничких проблема о чему је у образложењу дао разлоге које као правилне прихвата и Апелациони суд.
Указивање у жалби да је Д. С. протеклих година издвајала „енормна“ средства за донације С. у Г., „Е.“ у Н. С. и друге манифестације које су имале за „циљ луксузирање и забаву о трошку државе“ не доводи у сумњу правилност побијане пресуде јер на наведене околности у току поступка у складу са одредбом чл. 223 ЗПП и у жалби у складу са одредбом чл. 359 ст. 1 ЗПП, тужиоци нису пружили ниједан доказ којим би доказали да је тужени имао средства за отклањање последица НАТО бомбардовања на парцелама тужилаца, па су стога сви жалбени наводи погрешном применом материјалног права оцењени као неосновани.
Правилна је одлука о трошковима поступка у складу са одредбом чл. 149 ст. 1 и 2 ЗПП, с обзиром да је тужена успела у спору а трошкове није тражила.
Са изнетих разлога на основу чл. 375 ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа–судија
Јасмина Симовић