Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 1082.13 утврђивање права својине
Гж 1082.13 утврђивање права својине
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ.1082/13
Дана: 13.05.2013. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова, у парници тужилаца Т. В. из А., В., В. и М. В., свих из М., чији је заједнички пуномоћник Р. М., адвокат из Н. П., против тужених Р. С., коју заступа РЈП – Одељење у К. и ЈП „С.“ Б., чији је пуномоћник В. Н., дипломирани правник, ради утврђивања права својине, вредност предмета спора 310.000,00 динара, одлучујући о жалбама тужилаца и друготуженог, изјављеним против пресуде Основног суда у Новом Пазару II-18-П.бр. 1865/11 од 28.12.2012. године, у седници већа одржаној 13.05.2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару II-18-П.бр. 1865/11 од 28.12.2012. године и предмет враћа истом суду на поновно разматрање.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком побијане пресуде под I дозвољено је понављање поступка у конкретној правној ствари, па је укинута пресуда Општинског суда у Новом Пазару П.124/07 од 12.03.2007. године.
Изреком под II делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца В. Т. из А., В. В., В. В. и В. М., свих из М., па је утврђено према туженима Р. С. и ЈП „С.“ Б., ШГ „Ш.“, Р. – шумска управа Н. П., да тужиоци имају право својине по основу наслеђа иза смрти пок. В. Ј., бившег из села З., на непокретностима ближе наведеним у том делу изреке.
Изреком под III одбијен је тужбени захтев тужилаца у односу на кп.бр. 756 на месту званом „О.“, по култури шума шесте класе у површини од 5,38 ари, из Листа непокретности број 31 КО З., као неоснован.
Изреком под IV обавезани су тужени да тужиоцима на име трошкова поступка солидарно исплате износ од 56.250,00 динара.
Против ове пресуде жалбе су благовремено изјавили тужиоци, преко својег пуномоћника и друготужени ЈП „С.“ Б. и то из свих законских разлога предвиђених одредбом чл. 360 ст. 1 ЗПП.
Испитујући оспорену пресуду на основу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да су жалбе основане.
Побијана пресуда донета је уз битне повреде поступка из чл. 361 ст. 2 тачка 7 и 12 ЗПП, на које се основано у жалби тужилаца указује.
На основу стања у списима предмета произилази да је спор између странака правноснажно окончан доношењем пресуде тадашњег Општинског суда у Новом Пазару П.124/07 од 12.03.2007. године, а која је потврђена пресудом Окружног суда у Новом Пазару Гж.575/07 од 19.11.2008. године.
Првотужени је 12.11.2009. године поднео предлог за понављање поступка позивајући се на одредбу чл. 422 тачка 9 ЗПП, уз који је као нов доказ приложио пресуду Врховног суда Србије Рев.1433/09 од 25.06.2009. године, а која је донета у спору између других странака, у којој је изражено одређено правно схватање уз вези стицања својине на парцелама које су по култури шума.
Суд је на заказана рочишта поводом предлога за понављање поступка позивао ранијег пуномоћника тужилаца Р. М., адвоката из Н. П., иако му је престало својство пуномоћника по правноснажности пресуде, а кога су тужиоци тек 11.11.2011. године овластили да их заступа у поступку поводом ванредног правног лека.
У списима предмета нема доказа, а на шта се основано жалбом тужилаца указује да је предлог за понављање поступка са прилозима достављен тужиоцима или њиховом накнадно ангажованом пуномоћнику пре него што је првостепени суд на рочишту од 29.10.2012. године донео решење којим се дозвољава понављање поступка и укинуо правноснажну пресуду и одлучио да се одмах отпочне са расправљањем о главној ствари.
На такав начин тужиоци су онемогућени да расправљају пред судом јер им није дата могућност, као ни њиховом накнадно ангажованом пуномоћнику, да се изјасне о предлогу са прилозима, који им није ни достављен, а што представља битну повреду из чл. 361 ст. 2 тачка 7 ЗПП.
У разлозима побијане пресуде једино је наведено да је тужени предлог за понављање поступка поднео због тога што је у другом предмету, у парници која је вођена пред Општинским судом у Рашки, Врховни суд Србије у пресуди Рев.1433/09 од 25.06.2009. године изнео правно становиште по коме није доказан законит правни основ стицања својине у смислу Параграфа 2 Закона о шумама Краљевине Југославије из 1929. године и да после 1945. године на шумском земљишту није било могуће стећи право својине одржајем, али суд не наводи зашто је дозволио понављање поступка у конкретној парници и на основу које законске одредбе. Такође се није изјаснио да ли наведена ревизиона одлука представља нов доказ у смислу чл. 422 тачка 9 ЗПП и да ли је предлог благовремен и због чега је основан и којим разлозима се руководио да после укидања раније правноснажне пресуде одмах отпочне расправљање о главној ствари у смислу чл. 428 ст. 4 ЗПП и на такав начин лиши тужиоце могућности да против решења којим је дозвољено понављање поступка изјаве посебну жалбу.
Оспорена пресуда не садржи ни разлоге због чега је, по предлогу друготуженог укинута ранија правноснажна пресуда П.124/07 од 12.03.2007. године и у делу којим је одбијен тужбени захтев тужилаца за својину на кп.бр. 756 КО З., као неоснован, јер је у односу на ту парцелу друготужени успео у ранијем поступку.
Основано се у жалби друготуженог указује на непотпуност и сумарност разлога из побијане пресуде за делимично усвајање тужбених захтева тужилаца у односу на парцеле које нису по култури шума и да тужиоци, према терету доказивања нису доставили ниједан доказ да су стекли у својину по основу наслеђа, од сада пок. Ј., парцеле наведене у изреци под II побијане пресуде.
Са напред наведених разлога оспорена пресуда морала је бити укинута на основу чл. 376 и 377 ЗПП, као и одлука о трошковима јер зависи од исхода парнице, а због чега је Апелациони суд одлучио као у изреци, и то и у односу на првотужену Р. С. као нужног јединственог супарничара, сходно чл. 204 ЗПП.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити пропусте на које му је указано и из разлога целисходности и економичности поступка прво ће одлучити о предлогу за понављање поступка уз претходну оцену његове благовремености, потпуности и дозвољености, имајући у виду одредбе чл. 422 – 428 ЗПП и по правноснажности тог решења поступиће на начин предвиђен одговарајућим процесним одредбама.
С обзиром да се друготужени у предлогу за понављање поступка позвао на правно схватање изнето у ревизионој одлуци која је донета у спору између других странака, оцениће да ли се исто може третирати као нов доказ, односно нова чињеница у смислу одредбе чл. 422 тачка 9 ЗПП, према којој нове чињенице морају постојати до закључења главне расправе за које тужилац није знао или није имао могућности да их употреби и које су такве доказне снаге да би за странку која на исте указује могла бити донета повољнија одлука, да су те чињенице, односно докази били употребљени у ранијем поступку. Због тога нове чињенице и нове околности које нису постојале најкасније до завршетка жалбеног поступка, а које су наступиле доцније не могу бити разлог за понављање поступка према наведеној законској одредби.
Претходно поменуте процесне одредбе садржане у раније важећем Закону о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије, број 125/04 и 111/09), примењене су на основу одредбе чл. 506 ст. 1 сада важећег ЗПП, („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11), који је ступио на снагу 1.02.2012. године.
Председник већа-судија
Обрен Јездић,с.р.