Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 1109.11 Накнада штете
Гж 1109.11 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1109/11
Дана: 27.05.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА!
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца сада пок. Ж. В. из М., чији је пуномоћник М. И., адвокат из Ј., против туженог Р. К. из К., чији је пуномоћник Д. Т., адвокат из Ј., ради накнаде штете, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Општинског суда у Јагодини П-478/09 од 07.10.2009. године, у седници већа одржаној 27.05.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Општинског суда у Јагодини П-478/09 од 07.10.2009. године у изреци под 1. и 3. тако да гласи:
ОДБИЈА СЕ као неоснован тужбени захтев тужиоца сада пок. В. Ж. из М., да му тужени К. Р. из К. исплати на име нематеријалне штете коју је проузроковао извршењем кривичног дела његовим тешким телесним повређивањем и то :
- на име душевних болова због умањења опште животне активности од 15% износ од 112.500,00 динара,
- на име претрпљених физичких болова јаког интензитета износ од 67.500,00 динара и
- на име претрпљеног страха средњег интензитета износ од 45.000,00 динара са законском затезном каматом на ове износе почев од 07.10.2009.године, као дана пресуђења па до коначне исплате, у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом извршења.
Свака странка сноси своје трошкове.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком побијане пресуде под 1. делимично је увојен тужбени захтев тужиоца В. Ж. из М., па је обавезан тужени Р. К. из К. да тужиоцу исплати на име нематеријалне штете коју је проузроковао извршењем кривичног дела и његовим тешким телесним повређивањем следеће износе и то: на име душевних болова због умањења опште животне активности од 15% износ од 112.500,00 динара, на име претрпљених физичких болова јаког интензитета износ од 67.500,00 динара и на име претрпљеног страха средњег интензитета износ од 45.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 07.10.2009.године, као дана пресуђења па до коначне исплате.
Изреком под 2. за вишак потраживања преко досуђених а до потраживаних износа ближе наведених у том делу изреке, за исте видове нематеријалне штете, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца.
Изреком под 3. обавезан је тужени да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износу од 28.350,00 динара.
Против ове пресуде странке су благовремено, преко својих пуномоћника, изјавиле жалбу из свих законских разлога предвиђених одредбом чл. 360 ст. 1 ЗПП.
На основу садржине поднетих жалби произилази да тужени пресуду побија у изреци под 1. и 3., а тужилац у погледу одлуке о трошковима садржане у изреци под 3.
Испитујући побијану пресуду на основу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да је жалба туженог основана, док је жалба тужиоца неоснована.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде из чл.361 ст.2 тач.1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, које другостепени суд испитује по службеној дужности.
На основу стања у списима предмета и разлога из побијане пресуде произилази да је тужени 05.09.2006.године у селу М. тешко телесно повредио тужиоца на тај начин што га је одгурнуо од себе услед чега је тужилац пао на леђа и при том задобио двоструки прелом леве подлактице и прелом жбичне кости у висини доњих окрајака. Поводом истог догађаја против туженог је вођен кривични поступак у предмету Општинског суда у Јагодини К.169/07. Првостепеном пресудом тужени је
оглашен кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из чл.121 ст.1 КЗ за које му је изречена условна осуда.
Поводом жалбе ОЈТ-а, Окружни суд у Јагодини је својом пресудом Кж.бр.11/08 од 18.01.2008.године преиначио првостепену пресуду тако што је туженог осудио на казну затвора у трајању од три месеца која је пресудом Врховног суда Србије у Београду Кзу.228/08 од 11.06.2008.године, у погледу одлуке о казни преиначена у условну осуду – казну затвора од три месеца која се неће извршити ако тужени, у том предмету осуђени за време од једне године не учини ново кривично дело.
Тужилац је поднетом тужбом од 12.02.2008.године тражио да се тужени обавеже да му надокнади нематеријалну штету: душевне болове због умањења опште животне активности, претрпљене физичке болове и претрпљени страх у износима наведеним у изреци побијане пресуде. Првостепени суд је ожалбеним делом пресуде садржаним у изреци под 1. делимично усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог да му за тражене видове нематеријалне штете исплати одговарајуће износе.
У току жалбеног поступка тужилац је умро 01.03.2010.године, а што је првостепени суд утврдио увидом у извод из матичне књиге умрлих бр.200-1-11/10-02 Матичне службе у Д. од 03.03.2010.године. Због тога је Основни суд у Јагодини решењем 1П-9057/10 од 27.09.2010.године прекинуо поступак у наведеној парници, који је на предлог законских наследника сада пок. Ж., Р. В. из М. и В. – С. В. из Б. наставио правоснажним решењем од 24.01.2011.године и одлучио да се списи предмета доставе Апелационом суду у Крагујевцу на даљу надлежност, ради одлучивања о изјављеним жалбама на првостепену пресуду од 07.10.2009.године.
Правилним тумачењем одредаба чл.200 ЗОО произилази да оштећеном за повређена лична добра која проузрокују: физичке болове, душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреду угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх припада одговарајућа новчана накнада нематеријалне штете, као посебан вид материјалне сатисфакције за физичке и душевне болове које оштећени трпи као последицу проузроковане телесне повреде или нарушеног здравља. Ови видови нематеријалне штете везани су за личност оштећеног (intuitu peresonae). Због тога се право на накнаду означених видова нематеријалне штете гаси након смрти оштећеног односно тужиоца, а што произилази и на основу аналогног тумачења одредбе чл.204 ЗОО према којој потраживање накнаде нематеријалне штете прелази на наследнике само ако је признато правоснажном одлуком или писменим споразумом. Због тога под истим условима то потраживање може бити предмет уступања, пребијања и принудног извршења.
Новчана накнада нематеријалне штете има за циљ да оствари сатисфакцију лично за оштећеног тако да му се новчана накнада може досудити само ако је жив до правоснажног окончања парничног поступка, а нашта упућује и одредба чл. 200 ст. 2 ЗОО којом је између осталог прописано да суд приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете између осталог мора водити рачуна и о њеној висини, значаја повређеног добра, старости оштећеног, циљу коме служи та накнада и да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.
Код утврђене и неспорне чињенице да је тужилац, сада пок. В. Ж. умро 01.03.2010.године, после доношења првостепене пресуде, а пре одлучивања о жалбама странака, односно пре правоснажности пресуде, по оцени Апелационог суда нема право на новчану накнаду за означене видове нематеријалне штете и поред чињенице да му је иста досуђена побијаним делом првостепене пресуде.
Са напред наведених разлога ирелевантни су жалбени наводи туженог којима се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и већи допринос тужиоца, од утврђеног у првостепеном поступку, за настанак штете.
Пазећи по службеној дужности на правилну примену материјалног права а у смислу одредбе чл.372 ст.2 ЗПП, а поводом утврђене чињенице да је тужилац умро пре правоснажности пресуде којом је одлучено о његовом тужбеном захтеву за означене видове нематеријалне штете, Апелациони суд је на основу чл.380 тач.4 ЗПП на конкретни правни однос правилно применио материјално право и одлучио као у изреци.
Поступајући у смислу одредбе чл.161 ст.2 ЗПП, другостепени суд је одлучио да свака странка сноси своје трошкове и поред чињенице да је тужени коначно успео у конкретној парници.
Према стању у списима предмета тужени је, преко својег пуномоћника, на последњој расправи од 07.10.2009.године, а која је претходила доношењу првостепене пресуде трошкове заступања тражио по Адвокатској тарифи али их није номинално определио, нити је определио износ који потражује за таксу поводом поднетог одговора на тужбу, а што је био дужан да учини сходно одредби чл.159 ст.1 - ст.3 ЗПП, а у списима не постоји ни доказ да је таксу платио, а због чега му парнични трошкови нису могли бити ни досуђени.
Председник већа-судија
Обрен Јездић,с.р.