Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Медијско право » Гж 1111.11 Накнада нематеријалне штете

Гж 1111.11 Накнада нематеријалне штете

 

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ

Број: ГЖ-1111/11

Дана 17.05.2011. године

К р а г у ј е в а ц

 

 

                                                                                                                                            

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ као другостепени у већу састављеном од судије Биљане Николић као председника већа и судија Смиљане Ристић и Драгане Сретовић као чланова већа, у правној ствари тужиоца Н. Ж. из К. чији је пуномоћник Д. П., адвокат из К., против тужених „П. н. и м.“ ДОО са седиштем у Б. и Б. Д. из Б. главног и одговорног уредника информативног листа „П.“ чији је заједнички пуномоћник адвокат Б. Л. из Б., ради накнаде нематеријалне штете, вредност спора 450.000,00 динара, решавајући по жалби тужених на пресуду Вишег суда у Крагујевцу П1-87/10 од 4.03.2011. године у седници већа од 17.05.2011. године донео је

 Р Е Ш Е Њ Е

 

                        УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Крагујевцу П1-87/10 од 4.03.2011. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.

                       

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Побијаном пресудом делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезани су тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа солидарно исплате укупан износ од 250.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 4.03.2011. године као дана пресуђења до коначне исплате у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења. Одбијен је као неоснован и део тужбеног захтева тужиоца за разлику од досуђеног износа од 250.000,00 динара до потраживаног износа од 450.000,00 динара са припадајућом законском затезном каматом. Тужени су обавезани да тужиоцу плате и трошкове парничног поступка у износу од 61.209,00 динара.

                         Против наведене пресуде благовремено су изјавили жалбу тужени побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

                         Апелациони суд у Крагујевцу као другостепени испитао је ожалбену првостепену пресуду у смислу чл. 372 ЗПП па је нашао:

                         Жалба је основана.

                         Првостепени суд је читањем објављеног огласа у листу „П.“ од 1.12.2009. године утврдио да је исти објављен као „обавештење мањинским акционарима ТП „С.“ К.“, да није потписан већ на крају огласа стоји да су имена акционара позната и да се ради о мањинским акционарима на крају тог огласа стоји датум 10.12.2009. године утврђује де се у делу овог огласа наводе одређене констатације које се односе на тужиоца па се позивају надлежни државни органи да испитају евентуалне злоупотребе службеног положаја које је починио тужилац. Стоји и констатација да постоји основана сумња да се тужилац злоупотребама обогатио на штету мањинских акционара и да се од надлежног тужилаштва и суда захтева одузимање имовине тужиоца уколико се ове оптужбе испоставе тачним као и накнада материјалне штете мањинским акционарима. На крају тачке 10 огласа се наводи да је опште познато да је директор „Ж.“ и поред многобројних кривичних пријава нарочито око куповине акција предузећа путем свих веза и скривања иза своје политичке прошлости успевао да многе ствари заташка. Произвођач наведене огласне поруке је „Е. М. Г.“ са седиштем у Б. а оглашавач наведене огласне поруке „К.“ ДОО К.– Ш. Д., ради се о стандардном огласу у дневном листу „П.“ који је објављен 14. 12. 2009. године. Из исказа саслушаних сведока радника тужених је утврђено да спорни оглас није стигао у предвиђеном року од агенције „К.“  из К. по напред учињеној резервацији и да је оглас објављен у понедељак 14. 12. 2009. године, а да постоји дугогодишња сарадња између „П.“ са агенцијама „Е. М.“ и „К.“. Утврђено је и то да је по обичајној процедури тужени био у обавези да провери садржину огласа пре објављивања заједно са маркентишком агенцијом и клијентима и да тако сумњиву садржину огласа предочи правној служби, адвокату и слично а у конкретном случају овај оглас није достављен правној служби. Из исказа саслушаних сведока је утврђено да је у конкретном случају сачињена декларација да је саслушани сведок наведен као аутор огласне поруке за спорне огласе иако сведок није потписала ту декларацију нити декларација има потпис. На основу напред утврђеног чињеничног стања суд налази да је објављивање неистинитих информација са непримереном  и увредљивом садржином по тужиоца као директора ДП „Ж.“ и некадашњих чланова управног одбора  ТП „С.“ тужилац претрпео нематеријалну штету у виду душевних болова због повреде части и угледа које је уживао у средини где живи па му је на основу чл. 179 и 180 Закона о јавном информисању досудио накнаду као сатисфакцију на основу чл. 200 ЗОО.

                        Овакав закључак првостепеног суда за сада се не може прихватити јер је по оцени другостепеног суда погрешно примењено материјално право а чињенично стање није потпуно утврђено. Наиме основано се у жалби туженог наводи да у конкретном случају треба применити Закон о оглашавању имајући у виду садржину објављеног текста који је по свом карактеру био оглас и објављен у огласном делу дневног листа „П.“ што је суд несумњиво утврдио. Чланом 100 Закона о оглашавању је предвиђено да лице чије је право односно интерес повређен или угрожен огласном поруком има право на заштиту који остварује тужбу код надлежног суда. За штету причињену огласном поруком одговарају солидарно оглашавач и произвођач огласне поруке. Лице које огласну поруку објави одговара солидарно за штету причињену огласном поруком ако није захтевало или добило уредно попуњену декларацију у складу са чл. 11 овог закона односно ако је знало или је према околностима случаја морало знати да се објављивањем такве огласе поруке може проузроковати штете. Ради правилне примене материјалног права наведеног чл. Закона о оглашавању било је потребно утврдити да ли је у конкретном случају уредно попуњена декларација у складу са чл. 11 овог закона о чему суд за сада не даје довољно разлога. Наиме у смислу наведеног чл. 11 Закона о оглашавању оглашавач је дужан да лицу које објављује односно емитује огласну поруку уз огласну поруку достави и попуни образац односно декларацију која треба да садржи податке о произвођачу огласне поруке о оглашивачу и огласној поруци ако оглашавач из огласне поруке не достави декларацију или достављена декларација не садржи прописане податке огласна порука неће бити објављена односно емитована. Према постојећем стању у списима јер у том делу чињенично стање није потпуно утврђено у конкретном случају је дошло до сачињавања декларације па ће суд у поновном поступку извршити увид у ту декларацију и утврдити да ли је она сачињена у смислу наведеног чл. 11 Закона о оглашавању. Предње је потребно да би се оценила одговорност тужених у смислу чл. 100 наведеног закона којим је предвиђено да за причињену штету огласном поруком солидарно одговарају оглашавач и произвођач огласне поруке, а лице које огласну поруку објави само под одређеним условима односно ако није захтевало и сачинило декларацију у смислу наведених законских прописа. Отуда је по оцени овог суда било потребно утврдити све ове чињенице да би се оценило да ли има одговорности тужених за евентуално причињену штету. По оцени овог суда у конкретном случају не ради се о објављивању информације већ о огласу па отуда није могла бити примењена одредба чл. 79 и 80 Закона о јавном информисању па ће с тим у вези суд поново оценити одговорност друготуженог. Поред тога првостепени суд полази од тога да је овим огласом дошло до објављивања низа неистинитих информација са непримереном и увредљивом садржином код тужиоца а мањински акционари указују само на одређена поступања тужиоца и траже од државних органа да испитају да ли је ту било неких злоупотреба те наводе да постоји основана сумња са разлога који су наведени у огласу да је тужилац учинио одређене злоупотребе, па ће првостепени суд оценити да ли су такве констатације биле подобне да повреде част и углед тужиоца, имајући у виду да се ради само о изражавању одређеног степена сумње у незаконито поступање. 

 Из наведених разлога а сходно чл. 377 ЗПП одлучено је као у изреци пресуде.  

 

                       

                                                                                                 Председник већа-судија

                                                                              Биљана Николић,с.р.

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу