Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 112.13 Ради утврђења
Гж 112.13 Ради утврђења
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж.112/13
Дана:17.01.2013. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Драгијане Дробњак и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари Х. Т. Т. А. Д. „П.“ З., кога заступа адвокат Ж. Џ. из Ч., против тужене Општине Ч., чији је законски заступник Општински јавни правобранилац, С. Б., ради утврђења, решавајући по жалби тужене на пресуду Основног суда Ужице – Друга судска јединица Чајетина II2П.бр.2086/11 од 19.09.2012. године, у седници већа одржаној дана 17.01.2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈА СЕ жалба тужене Општине Ч., па се пресуда Основног суда Ужице - Друга судска јединица Чајетина II2П.бр.2086/11 од 19.09.2012. године, УКИДА и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном пресудом у ставу првом усваја се тужбени захтев тужиље Х. Т. Т. А. Д. „П.“ З., против тужене Општина Ч., па се утврђује да тужилац има искључиво право коришћења кат. парцеле број 4572/76 по култури земљиште под делом зграде, површине 0.21,12 ха, земљиште под делом зграде 0.00,70 ха и пашњак 8 класе површине 0.79,53 ха на месту званом „З.“, уписаној у листу непокретности број 6330 КО Ч., што је тужена дужна признати и трпети да се изврши промена у јавним књигама Службе за катастар непокретности и да се тужилац упише као корисник те парцеле, све у року од 15 дана по пријему пресуде под претњом принудног извршења.
Ставом другим свака странка сноси своје трошкове.
У законски одређеном року, жалбу на наведену пресуду уложила је тужена Општина Ч. и исту оспорава због битне повреде одредаба парничног поступка, непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати суду на поновно суђење или пак одбаци тужба тужиоца због ненадлежности.
Испитујући оспорену пресуду и наводе жалбе у смислу одредбе чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“, број 125/04 и 111/09), а у вези са чл. 506 ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11), Апелациони суд је нашао:
Жалба тужене је основана.
Основано се у жалби тужене посредно указује на повреду из члана 361 став 2 тачка 12, а то је да пресуда нема довољно разлога о одлучним чињеницама, као и да чињенично стање још увек није у потпуности утврђено, да би могло да се одлучи о тужбеном захтеву. Такође, првостепени суд није дао јасне разлоге ни у погледу истакнутог приговора ненадлежности редовног суда нити је ценио одредбе Закона о јавној својини у погледу права коришћења на земљишту које се налази у јавној својини. Са тих разлога Апелациони суд је усвојио жалбу тужене и првостепену пресуду укинуо.
На основу изведених доказа које је првостепени суд ценио у смислу члана 8 ЗПП, утврђено је као неспорно да је правни претходник тужиоца био У. П. „С.“ коме је решењем СО Ч. број 02-7550/2 од 10.05.1965. године одобрена ужа локација грађевинског земљишта за изградњу хотела на П. В. на кат. парцели 4572/7 КО Ч. Решењем Одељења за општу управу и друштвене службе број 02-7550/2 од 10.05.1965 године одобрено је У. П. „С.“ изградња хотела на П. В. на кат. парцели 4572/7 са роком изградње од 01.06.1965. године. Решењем истог одељења одобрено је У. П. „С.“ као инвеститору изградња зграде депаданса на кат. парцели број 4575/1 под условима наведеним у том решењу. Решењем одељења за општу управу и друштвене службе СО Ч., од 22.07.1967. године одобрено је коришћење објекта депаданса хотела „П.“ на П. В. и то стамбени део, грађевински, грађевинско занатски и инсталатерски радови. Истим решењем није одобрено коришћење котларнице и инсталација телефона на објекту пошто претходни радови на објекту нису завршени и исти ће бити предмет накнадног техничког прегледа. Допунским решењем СО Ч. од 13.12.1969. године усвојен је захтев У. П. „С.“ те је дозвољено као инвеститору да може изградити хотел „П.“ на кат. парцелин 4572/4 и 4572/27 Ко Ч.. Решењем СО Ч. од 31.12.1969. године одобрена је употреба прве етапе хотела чији је инвеститор предузеће „П.“ уз обавезу инвеститора и извођача радова да најдаље до 15.04.1970. године су дужни отклонити све неправилности и недостатке наведене у записнику комисије за технички преглед објекта. Решењем СО Ч. од 06.12.1971. године угоститељском предузећу „С.“ као инвеститору одобрава се употреба и пуштање у рад прве и друге етапе хотела „П.“ са изграђеним пратећим објектима кухињом, рестораном, котларницом, трафо станицом и перионицом.
Међу странкама је неспорно да је правни претходник тужиоца сопственим средствима и радом изградио комплекс објеката на З., а између осталог и хотел „П.“ са депадансом и пратећим објектима: кухиња, ресторан, котларница, трафо станица и перионица. Катастарска парцела 4572/76 КО Ч. настала је од кп.број 4572/5 КО Ч. која је формирана деобом катастарске парцеле 4572/1 КО Ч., а решењем Општинске управе Ч., Одсека за општу управу, друштвене делатности и заједничке послове број 463-8/2012-02 од 17.09.2012. године, утврђено је земљиште за редовну употребу објекта и формирана грађевинска парцела у складу са важећим планским документом, власнику објекта на овом земљишту ХТТ АД „П.“ и то катастарска парцела број 4572/76 површине 1.01,35 ха уписана у листу непокретности број 6330 КО Ч.
Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд се позива на одредбу о грађењу на туђем земљишту из члана 24-26 Закона о основама својинско правних односа, па налази да је правни претходник тужиоца стекао право својине на предметном објекту који је изграђен делом на кп.бр. 4572/76, а делом на кп. бр. 4572/27 и 4572/28 КО Ч., па је као савестан градитељ својим радом од свог материјала изградио у наведеном обиму објекат на предметном земљишту. Стога, према одредби члана 24 Закона о основама својинско правних односа, првостепени суд закључује да тужиоцу припада право коришћења земљишта у наведеној површини уз промену у јавним књигама јер за то има правни интерес да усагласи стварно и фактичко стање са правним, а решењем Општинске управе Ч. од 17.09.2012. године, утврђено је земљиште за редовну употребу изграђеног објекта кп.бр. 4572/76 КО Ч. Како ово решење по закључку првостепеног суда не представља основ за упис права коришћења и промену права коришћења то усваја тужбени захтев тужиоца.
Међутим, овакав закључак првостепеног суда за сада се не може прихватити као основан. Из решења Општинске управе Ч. – Одсека за општу управу друштвене делатности и заједничке послове број 463-8/2012-02, на које се првостепени суд у својој одлуци позива, произилази да је по захтеву предузећа „П.“ ради утврђивања земљишта за редовну употребу објекта и формирање грађевинске парцеле на основу члана 70 став 9 Закона о планирању и изградњи донето решење и утврђује се земљиште за редовну употребу објекта и формира грађевинска парцела означена као кп. бр. 4572/76 површине 1.01,35 ха уписана у листу непокретности број 6330 КО Ч.. У овом решењу у ставу два је наведено да подносилац захтева има право после правноснажности решења да од власника земљишта у јавној својини описаној у тачки један овог решења Општине Ч., захтева да му отуђи или да у закуп такво земљиште по тржишној цени, непосредном погодбом у складу са одредбом члана 96 Закона, а ставом три је предвиђено да ово решење не представља основ за упис права својине или закупа на грађевинском земљишту описаном у тачки један диспозитива овог решења. Ово решење је претходно снабдевено клаузулом правноснажности , али уз жалбу је тужени доставио закључак број 463-08/2012-02 од 22.10.2012. године са којим се укида – ставља ван снаге стављена клаузула правноснажности – извршности на решење ове управе од 17.09.2012. године. Из образложења решења се утврђује да је против решења изјавио жалбу пуномоћник подносиоца захтева адвокат Ж. Џ. и да је предмет достављен другостепеном органу на одлуку по жалби. Из овога јасно произилази да решење на које се првостепени суд позива и на које заснива своју одлуку, још увек није правноснажно па се не може утврдити право коришћења на парцели које ја наведеним решењем формирана, а то решење још увек није правноснажно. С тога се по налажењу Апелационог суда не може прихватити закључак првостепеног суда да на овој парцели тужилац има право коришћења, обзиром на неспорну чињеницу да је тужилац власник објекта који се налази на овој парцели, јер још увек решење о формирању парцеле није правноснажно.
У току првостепеног поступка, а и у жалби од старане туженог је истакнут приговор ненадлежности редовног суда, јер се право коришћења на грађевинском земљишту не може утврђивати на основу одредбе члана 24 Закона о основама својинско правних односа, већ је то питање регулисано Законом о планирању и изградњи, који чини „lex specialis“ за градско грађевинско земљиште. Према одредби члана 70 став 9 Закона о планирању и изградњи предвиђено је да решење о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта и о формирању грађевинске парцеле доноси орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско – правне послове што је у конкретном случају и учињено доношењем решења, али које још увек није правноснажно. Према одредби члана 96 став 10 тачка 4 истог Закона, предвиђено је да грађевинско земљиште у јавној својини се може отуђити или дати у закуп непосредном погодбом у случају (4), формирања грађевинске парцеле у складу са чланом 102 овог Закона. Чланом 102 истог закона став 6 предвиђено је да по правноснажности решења којим се утврђује земљиште за редовну употребу објекта, односно окончаном поступку из става 4 и 5 овог члана, власник објекта у складу са овим законом стиче право на упис својине на грађевинском земљишту, односно закупа у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима. Из решења СО Ч. од 17. септембра 2012. године произилази да се ово земљиште води у јавној својини. Према закону о јавној својини („Службени гласник РС“ бр. 72/2011) у члану 14 у ставу 3 предвиђено је да Република Србија, Аутономна Покрајина и јединица локалне самоуправе могу установама и јавним агенцијама и другим организацијама, изузев јавних предузећа и друштава капитала из става 1 овог члана, чији су оснивачи, преносити право коришћења на стварима на којима имају право јавне својине. Такође, чланом 27 став 10 истог закона предвиђено је да о прибављању ствари и располагању стварима у својини јединица локалне самоуправе под условима прописаним законом одлучује орган јединице локалне самоуправе одређен у складу са законом и Статутом јединице локалне самоуправе. Првостепени суд није имао у виду ове одредбе приликом одлучивања о истакнутом приговору ненадлежности редовног суда, па се за сада не може прихватити закључак првостепеног суда из ожалбене пресуде, да је за одлучивање у овој правној ствари надлежан редован суд, јер решење Општинске управе не представља основ за промену код Службе за катастар непокретности, односно да је то решење основ за упис парцеле, али не и упис права коришћења или промене права коришћења. Са тих разлога, жалба туженог је усвојена и првостепена пресуда укинута.
У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, тако што ће пре свега сачекати правноснажност решења СО Ч. број 463-8/2012-02 од 17.09.2012. године о формирању грађевинске парцеле која је предмет овог спора, а даће јасне разлоге у вези са истакнутим приговором ненадлежности редовног суда у складу са важећим одредбама Закона о планирању и изградњи и Закона о јавној својини које регулишу питање коришћења градског грађевинског земљишта. У поновном поступку имаће у виду и остале наводе жалбе уколико нађе да су од значаја за решење ове правне ствари.
Обзиром да је укинута одлука поводом главне ствари, укинута је и одлука о трошковима спора, јер од исхода поступка поводом главне ствари зависи и одлука о трошковима.
На основу изложеног, а сагласно члановима 373 ст.1 тач.3, 376, а у вези са чл.506 ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11), Апелациони суд је одлучио као у изреци решења.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић,с.р.