Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 1149.11 Чинидба
Гж 1149.11 Чинидба
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1149/11
Дана 17.05.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ као другостепени у већу састављеном од судије Биљане Николић као председника већа и судија Смиљане Ристић и Драгане Сретовић као чланова већа, у правној ствари тужиље Ј. М. из Т. коју заступа адвокат К. Б. из Т. против туженог Г. Г. Т. кога заступа адвокат М. М. из Т. ради чинидбе, вредност спора 120.000,00 динара, решавајући по жалби тужиље на пресуду Основног суда у Крагујевцу, Судска јединица у Тополи IV 24П-6473/10 од 4.03.2011. године у седници већа од 17.05.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље пресуда Основног суда у Крагујевцу, Судска јединица у Тополи IV 24П-6473/10 од 4.03.2011. године ПОТВРЂУЈЕ СЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом под ставом 1 одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да тужиљи на име накнаде материјалне штете причињене због дејства надземног дела храста у власништву туженог постојећег на кп.бр. 421/1 КО Т. В. а на објекту тужиље постојећем на кп.бр. 655 КО Т. В. исплати износ од 120.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.12.2010. године до коначне исплате као неоснован. Под ставом 2 изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да на свом храсту постојећем на парцели ближе наведеној под ставом 1 изврши поткресивање крошње наведеног храста најмање на удаљености од 4 метра рачунајући од најистуреније тачке од објекта тужиље од терасе постојеће на кп.бр. 655 КО Т. В. као неоснован. Обавезана је тужиља да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 26.900,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења.
Против наведене пресуде благовремено је изјавила жалбу тужиља побијајући је из свих законских разлога са предлогом да Апелациони суд ожалбену пресуду укине и предмет врати истом суду на поновно суђење и одлуку или да пресуду преиначи и усвоји тужбени захтев тужиље у целости.
Апелациони суд у Крагујевцу као другостепени испитао је првостепену пресуду сходно чл. 372 ЗПП па је нашао:
Жалба је неоснована.
У првостепеном поступку није било битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, као ни повреда поступка на које се жалбом указује, првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право.
Изведеним доказима је утврђено да је тужиља власник кп.бр. 655 КО Т. В. на којој парцели има саграђен пословни објекат по одобрењу надлежног органа из 1997. године. Тужени је власник кп.бр. 421/1 КО Т. В., на парцели туженог се налази један храст – сладун чије се гране простиру преко улице и делимично до парцела тужиље, с тим што парцеле странака раздваја улица. Тужиља овом тужбом потражује чинидбу и накнаду штете, наиме кресање грана које јој причињавају штету односно штету која је настала на њеном објекту услед дејства предметног храста. Вештачењем од стране вештака шумарске струке утврђено је да се ради о храсту сладуну – крупна граница пречника 1,3 метара а висине 21 метар старости око 124 године. Према налазу вештака коренски систем храста нема видних обележја штетног деловања на ограду односно објекат тужиље који се налази преко асфалтне саобраћајнице. Надземни део храста и то крошња са својим огранцима гранама и лишћем и плодовима прелази висину зграде тужиље и наноси штету у виду корозије на металној огради а штетно деловање надземног дела храста би се избегло уколико би се део крошње храста окресао на удаљености на 4 метра од стамбене зграде тужиље. Место где би требало извршити поткресивање грана храста да би се избегло штетно деловање надземног дела храста налази се у ваздушном простору улице и на ваздушном делу платоа тужиље, а не налази се на ваздушном простору туженог.
Код овако утврђеног чињеничног стања правилно налази првостепени суд да тужени није пасивно легитимисан у овом спору за чинидбу имајући у виду да је према правним правилима имовинског права власник земљишта овлашћен да посече гране које се налазе у његовом ваздушном простору и уклони жиле које су продрле у његово земљиште ако му сметају, па је у конкретном случају тужиља овлашћена да изврши наведене радње у делу који се налази у ваздушном простору њене парцеле, односно предузеће које је овлашћено за одржавање саобраћајница у делу који се налази изнад улице. У делу тужбеног захтева који се односи на накнаду штете било је потребно у смислу чл. 154 ЗОО утврдити да ли постоји штета, штетникова радња односно узрочна веза између штете и штетникове радње као и кривица за настанак штете, јер је истим предвиђено да ко другоме проузрокује штету дужан је надокнадити уколико не докаже да је штета настала без његове кривице. У конкретном случају тужиља трпи штету од штетног деловања надземног дела храста које треба поткресати што није услов за накнаду штете, већ је потребно да буду испуњени и други услови, а наиме да штета потиче од штетне радње туженог односно да постоји узрочна веза између настале штете и штетне радње као и кривица туженог. У конкретном случају настала штета није у узрочној вези са радњом туженог, јер тужени није у обавези да уклања крошње храста које се налазе у ваздушном простору парцеле тужиље односно саобраћајнице па отуда тужени није штетник у смислу чл. 154 ЗОО нити има кривице на страни туженог што је услов за одговорност за насталу штету. Отуда је правилан закључак првостепеног суда да нису испуњени услови из чл. 154 ЗОО за одговорност туженог за накнаду причињене штете.
Неосновано се у жалби тужиље наводи да пресуде нема разлога у делу којим је одбијен тужбени захтев за накнаду штете јер је првостепени суд дао разлоге које у целости прихвата и овај суд што се жалбом тужиље не доводи у сумњу.
Правилна је и одлука о трошковима поступка која је донета на основу чл. 149 ЗПП којом је суд обавезао тужиљу да плати туженом трошкове поступка који су нужни и оправдани за вођење овог спора а сходно успеху странака у спору.
Из наведених разлога а сходно чл. 375 ЗПП одлучено је као у изреци пресуде.
Председник већа-судија
Биљана Николић,с.р.