Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1181.11 Утврђивање уговора о доживотном издржавању
Гж 1181.11 Утврђивање уговора о доживотном издржавању
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ
СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1181/11
Дана 26.05.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић, председника већа, Весне Цветковић и Надежде Видић, чланова већа, у парници по тужби тужиља В. М., А. Г., С. К., Н. Г., Е. К. и М. К., свих из Н. П., чији је заједнички пуномоћник М. Х., адвокат из Н. П., против тужених Е. К. и З. К., обоје из Н. П., чији је заједнички пуномоћник З. Ј., адвокат из Н. П., ради утврђивања ништавости уговора о доживотном издржавању и утврђивања обима заоставштине, вредност предмета спора 20.000,00 динара и по тужби тужених против тужиља, ради утврђивања права својине по основу стицања у браку и породичној заједници, вредност предмета спора 501.100,00 динара, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Основног суда у Новом Пазару 17-П-1000/10(98) од 22.02.2011. године, у седници већа одржаној 26. маја 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених Е. К. и З. К., обоје из Новог Пазара и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару 17-П-1000/10(98) од 22.02.2011. године.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке побијане пресуде, усвојен је тужбени захтев тужиља, па је утврђено према туженима, да је ништав и да не производи правно дејство уговор о доживотном издржавању закључен између туженог Е. К., као даваоца издржавања и пок. Н. К., као примаоца издржавања, оверен у Општинском суду у Новом Пазару под Р-2094/81 од 31.12.1981. године, тако да заоставштину пок. Н. К. чине непокретности и то: КП-946/2, ул. Г. Б., неплодне површине земљишта у површини од 1.56 ари, уписана у поседовном листу број 7199 КО Н. П. на Н. К. у делу од 1/1 и КП-946/5, ул. Г. Б., кућа у површини од 83 м2, уписане у поседовном листу број 2636 КО Н. П., на Н. К. у делу од 2/3 и С. К. у делу од 1/3.
Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужених којим су тражили да се утврди према тужиљама, да су они по основу стицања у браку и породичној заједници, власници у делу од 2/3 непокретности описаних у поседовним листовима број 2636 и 7199 КО Н. П., те да тужиље признају то право и да трпе промену поседовног стања и физичког издвајања припадајућег дела.
Ставом трећим изреке обавезани су тужени да тужиљама, на име трошкова поступка, солидарно исплате износ од 359.100,00 динара.
Против наведене пресуде тужени су, преко пуномоћника, благовремено изјавили жалбу, побијајући је због: битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући првостепену пресуду на основу чл. 372 ЗПП-а, Апелациони суд је утврдио:
Жалба тужених није основана.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 376. став 1. тачке 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП, које Апелациони суд испитује по службеној дужности, а ни уз повреду поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се неосновано жалбом указује.
Супротно жалбеним наводима, побијана пресуда садржи јасне разлоге о одлучним чињеницама, који нису противречни, а изрека је разумљива и није у супротности са разлозима пресуде.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, тужени Е. К. је, као давалац издржавања, са својим оцем, сада пок. Н. К., бив. из Н. П., као примаоцем издржавања, закључио Уговор о доживотном издржавању који је оверен у Општинском суду у Новом Пазару под Р-2094/81 од 31.12.1981. године. Тужиље су ћерке пок. Н. К. из првог брака са супругом С. К., а тужена Р. К. је мајка туженог Е. К. и супруга из другог брака пок. Н. К.
Међу странкама није спорно да је Н. К. Уговором о доживотном издржавању располагао имовином која у моменту закључења Уговора није била искључиво његова својина, већ и својина његове прве супруге С. К., односно да је располагао кућом и парцелом кп.бр.946/5 КО Н. П. на којој је кућа саграђена, уписаним у поседовном листу број 2636 КО Н. П., иако се у наведеном поседовном листу ове непокретности на њега воде са уделом од 2/3, а са уделом од 1/3 на С. К. Једна трећина ових непокретности представљала је брачну тековину мајке тужиља С. К., што је утврђено пресудом Општинског суда у Новом Пазару П-1091/67 од 01.04.1968. године и на основу ове пресуде донето решење о физичкој деоби истог суда И-781/68 од 25.02.1970. године, по основу ког је мајка тужиља уписала своје припадајуће право у поседовном листу број 2636 КО Н. П. у делу од 1/3, док је Н. К. уписан у делу од 2/3 ових непокретности. Даље је утврђено да је Уговор о доживотном издржавању сада пок. Н. К. закључио не у циљу обезбеђивања издржавања већ са циљем да изигра наследна права тужиља, као својих ћерки из првог брака. У време закључења Уговора о доживотном издржавању Н. К. није било потребно издржавање, јер је био стамбено и финансијски потпуно обезбеђен, поседовао је кућу у којој је живео, са локалом који је издавао, имао је и инвалидску пензију као ратни војни инвалид и приходе од издавања локала, живео је са супругом, овде туженом Р. К., која је у време закључења уговора имала 50 година, док је пок. Н. К. у то време имао 60 година, те му ни у ком погледу није било неопходно издржавање од стране туженог Е. К. С друге стране, тужени Е. К., у време закључења Уговора о доживотном издржавању сам је био издржавано лице и то управо од стране оца Н. К., који га је издржавао и школовао од својих прихода, пошто је тужени Е. К. у то време био студент и студирао је у С., а први приход остварио је 4 године након закључења Уговора о доживотном издржавању.
Имајући у виду утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд закључио да предметни Уговор о доживотном издржавању није закључен у циљу издржавања већ у циљу изигравања права на наслеђе нужних наследника примаоца издржавања, овде тужиља, те како је уговор закључен из недопустиве побуде којом се руководио прималац издржавања, а што је тужени знао, због тога такав уговор сходно одредби члана 53. став 2. Закона о облигационим односима, не производи правно дејство. За ову своју одлуку првостепени суд је дао јасне и исцрпне разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд, а који се жалбеним наводима не доводе у сумњу.
Неосновани су жалбени наводи да је првостепени суд стављао тежиште само на имовинске обавезе даваоца издржавања и да је то једини разлог суда за усвајање тужбеног захтева тужиља. Ово због тога што је првостепени суд, поступајући по упутима другостепених судова, оценио и све друге околности конкретног случаја приликом закључења предметног Уговора и дао јасне разлоге за свој закључак да је Уговор закључен не у циљу давања издржавања већ са циљем да се изиграју наследна права тужиља.
Имајући у виду да је првостепени суд утврдио да предметни Уговор о доживотном издржавању не производи правно дејство, то непокретности које су биле предмет Уговора, а које се воде на покојног Н. К. са уделом од 1/1 у поседовном листу број 7199 и са уделом од 2/3 у поседовном листу број 2636, обе КО Н. П., представљају његову заоставштину. Кућа на кп.бр. 946/5, стечена је још у браку са првом супругом С. К., а брачна тековина, као што је већ речено, расправљена пресудом Општинског суда у Новом Пазару П-1091/67 од 01.04.1968. године, донето и решење о физичкој деоби истог суда И-781/68 од 25.02.1970. године, по основу којих је мајка тужиља уписала своје припадајуће право у поседовном листу број 2636 КО Нови Пазар у делу од 1/3, док је Н. К. уписан у делу од 2/3 ових непокретности.
Правилно је поступио првостепени суд када је тужбени захтев тужених којим су тражили да се утврди да су они по основу стицања у браку и породичној заједници власници у делу од 2/3 непокретности описаних у поседовним листовима број 2636 и 7199 обе КО Н. П., одбио као неоснован. Ове непокретности Н. К. је поседовао пре заснивања брачне заједнице са туженом Р. К. Пошто је кућа већ била сувласништво Н. К. са уделом од 2/3 и С. К. са уделом од 1/3, као њихова брачна тековина, то уколико су пок Н. К. и тужена Р. К. касније саградили анекс на кући од једне собе и купатила као и гаражу, затим тужени Е. К. гаражу претворио у локал, као што су то тужени истицали у току првостепеног поступка, они нису могли стећи право сусвојине ако за те радове и изградњу нису имали сагласност и једног од сувласника куће и сукорисника парцеле кп.бр.946/5 КО Н. П – С. К., а што у току поступка нису доказали. Уколико су тужени улагањима у брачној и породичној заједници увећали вредност куће на којој су друга лица већ били сувласници, могли су евентуално стећи само облигационо потраживање, а поготово нису могли постати власници на тој кући са уделом од 2/3 колико је већ имао Н. К. На катастарској парцели број 946/2 уписаној у поседовном листу број 7199 КО Н. П. и катастараској парцели број 945/5 уписаној у поседовном листу број 2636 КО Н. П.,
тужени нису могли по основу стицања у браку и породичној заједници, постати власници са уделом од 2/3, као што својим тужбеним захтевом траже да се утврди, јер је власник ових парцела Р. С.
Првостепени суд је правилно поступио када је тужбени захтев тужених одбио као неоснован, јер поред напред наведених разлога, тужба тужених је била и неуредна, јер тужбени захтев тужених није био јасно опредељен, обзиром да су двоје тужених- Е. К. и Р. К., тражили да се утврди да су по основу стицања у браку и породичној заједници, власници у делу од 2/3 непокретности описаних у поседовним листовима бр. 2636 и 7199 оба КО Н. П., а нису конкретно навели шта и по ком основу свако од њих потражује и нису конкретно навели које су то непокретности описане у поседовним листовима. При том је њихов тужбени захтев и контрадикторан наводима које су давали у току поступка, како је то правилно оценио и првостепени суд, јер су у току поступка учињени неспорном чињеницу да удео од 1/3 на непокретностима уписаним у поседовном листу број 2636 КО Н. П., припада С. К., а да је удео од 2/3 на истим непокретностима припадао Н. К. и да зато сматрају да је тужени Е. К. постао власник у делу од 2/3 непокретности уписаних у поседовном листу број 2636 КО Н. П. по основу предметног Уговора о доживотном издржавању, а не по основу стицања у брачној и породичној заједници како је касније тужени тражио својим тужбеним захтевом.
Неосновани су жалбени наводи којима се указује да је првостепени суд погрешио што није извршио увиђај на лицу места и уверио се колико објеката постоји на парцели кп.бр.2636 КО Н. П. Ово из разлога што се из списа предмета закључује да је првостепени суд извео овај доказ 26.11.2008.године, а увиђају су присуствовали пуномоћник тужиље и тужени Е. К. са својим пуномоћником, адвокатом З. Ј., који нису ставили примедбе на оно што је првостепени суд тада констатовао да је утврдио изласком на лице места. Осим тога предмет тужбеног захтева тужиља и тужбеног захтева тужених су само оне непокретности које су уписане у поседовним листовима број 7199 и 2636 КО Н. П., како то произилази из првостепене пресуде.
Неоснован је и жалбени навод да је првостепени суд требао да саслуша тужену Р. К., јер из списа предмета произилази да је тужена била позивана позивом за саслушање странака за рочиште
заказано за 12.03.2001.године и да се позиву није одазвала, али да је саслушана у својству парничне странке на рочишту одржаном 25.06.2002.године.
Како се ниједним жалбеним наводом не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, сви жалбени наводи оцењени су као неосновани.
Правилна је и одлука о трошковима поступка, јер је донета на основу члана 149.став 1. и 150. ЗПП, а жалбом тужених се не указује на конкретне грешке у доношењу исте.
Из изнетих разлога, на основу члана 375. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа–судија
Јасмина Симовић