Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Дискриминација » Гж 1267.21 Утврђивање дискриминације
Гж 1267.21 Утврђивање дискриминације
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Грозде Арнаут, председника већа, Зорана Дукића и Зорице Игњатовић, чланова већа, у правној ствари тужилаца „АА“ из …, „ББ“ из …, „ВВ“ из …, „ГГ“ из …, „ДД“ из …, „ЂЂ“ из …, „ЕЕ“ из …, „ЖЖ“ из …, „ЗЗ“ из …, „ИИ“ из … и „ЈЈ“ са седиштем у …, чији је пуномоћник Александар Оленик, адвокат из …, против тужених „КК“ ДОО …, чији је законски заступник „ЛЛ“ и „ЉЉ“, које заступа пуномоћник Маида Токовић, адвокат из …, ради утврђења дискриминаторског поступања, одлучујући о жалби тужених, изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару П.бр.1/20 од 29.03.2021. године, у седници већа одржаној дана 23.08.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснована жалба тужених и потврђује пресуда Вишег суда у Новом Пазару П.бр.1/20 од 29.03.2021. године, у делу става првог изреке којим је утврђено дискриминаторско поступање тужених и то због дискриминације, узнемиравања и понижавајућег поступања због којег је дошло до повреде достојанства тужилаца, створен је страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, а све на основу претпостављене ЛГБТ сексуалне оријентације, тако што су тужени отказали заказану вечеру и улазак тужилаца у ресторан, делу става четвртог изреке којим је забрањено туженима да понове извршену дискриминацију и у ставу петом изреке.
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Новом Пазару П.бр.1/20 од 29.03.2021. године у преосталом делу става првог, ставу другом, трећем и преосталом делу става четвртог, тако да гласи:
ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди дискриминаторско поступање тужених због којег је дошло до повреде достојанства тужилаца, створен је страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, по основу пола тужилаца, као неоснован.
ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди дискриминаторско поступање тужених и то због дискриминације и пружања јавних услуга, на начин што су тужени у оквиру своје делатности и занимања на основу претпостављене ЛГБТ сексуалне оријентације и пола тужилаца одбили пружање услуге, као неоснован.
ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди дискриминаторско поступање тужених и то због дискриминације, поступања противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у јавном животу и то ускраћивањем права, омаловажавањем и узнемиравањем с обзиром на пол, те јавним заговарањем и поступањем у складу са предрасудама а све због пола тужилаца којима није дозвољен улазак и вечера у ресторану, као неоснован.
ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди дискриминаторско поступање тужених и то због дискриминације на основу претпостављене ЛГБТ сексуалне оријентације тужилаца, због чега им није дозвољен улазак у ресторан и тражења да се изјасне о својој сексуалној оријентацији, као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке првостепене пресуде усвојен је тужбени захтев тужилаца и утврђено је дискриминаторско поступање тужених и то због дискриминације, узнемиравањем и понижавајућим поступањем због којег је дошло до повреде достојанства тужилаца, створен је страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, а све на основу претпостављене ЛГБТ сексуалне оријентације и пола тужилаца, тако што су тужени отказали заказану вечеру и улазак тужилаца у ресторан.
Ставом другим изреке, утврђено је дискриминаторско поступање тужених и то због дискриминације и пружања јавних услуга, на начин што су тужени у оквиру своје делатности и занимања на основу претпостављене ЛГБТ сексуалне оријентације и пола тужилаца одбили пружање услуге.
Ставом трећим изреке, утврђено је дискриминаторско поступање тужених и то због дискриминације, поступања противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у јавном животу и то ускраћивањем права, омаловажавањем и узнемиравањем с обзиром на пол, те јавним заговарањем и поступањем у складу са предрасудама а све због пола тужилаца којима није дозвољен улазак и вечера у ресторану.
Ставом четвртим изреке, утврђено је дискриминаторско поступање тужених и то због дискриминације на основу претпостављене ЛГБТ сексуалне оријентације тужилаца, због чега им није дозвољен улазак ресторан и тражења да се изјасне о својој сексуалној оријентацији, па је забрањено туженима да понове извршену дискриминацију.
Ставом петим изреке обавезани су тужени да тужиоцима солидарно надокнаде трошкове парничног поступка у износу од 121.500,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, са законском затезном каматом, почев од дана извршности пресуде до коначне исплате.
Против првостепене пресуде тужени су благовремено изјавили жалбу, побијајући је у целости, због свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу ожалбену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Тужени нису изјавили жалбу против допунске пресуде Вишег суда у Новом Пазару П.бр.1/20 од 12.04.2021. године, којом је допуњена ожалбена пресуда, па је иста у смислу чл. 359 ЗПП постала правноснажна у односу на тужене и тужиљу „ММ“ из ….
Испитујући побијану првостепену пресуду и жалбу тужених, сагласно овлашћењима из чл. 386 ЗПП, у границама разлога наведених у жалби, пазећи на правилну примену материјалног права, Апелациони суд у Крагујевцу је одлучио:
Жалба је делимично основана.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које повреде Апелациони суд пази по службеној дужности, као ни уз битну повреду тачке 12 наведеног члана закона, на коју се неосновано жалбом тужених указује.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда произилази да „ЈЈ“ представља нестраначко, невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области развоја цивилног друштва у Србији, док су тужени „КК“ ДОО … и „ЉЉ“ закупци ресторана туристичког насеља „Рас“ у …. Затупник „ЈЈ“, овде тужиља „АА“ из …, у јуну месецу је са менаџером ресторана „Рас“ „НН“ договорила вечеру за око 70 људи на дан 03.08.2019. године. Наведеног дана тужиља је у јутарњим часовима позвала менаџера ресторана како би проверила да ли све иде по плану, а менаџер ју је упитао да ли су особе које долазе на планирану вечеру ЛГБТ сексуалне оријентације, на шта је тужиља одговорила да се ради о учесницама Фестивала „Женског пријатељства“. Истог дана тужиљу је позвао тужени „ЉЉ“, представљајући се као власник ресторана како би отказао заказану вечеру. Из исказа тужиље „АА“ утврђено је да је тужени „ЉЉ“ као разлог отказивања вечере навео да не дозвољава да се у његовом ресторану окупља ЛГБТ популација. Тужени „ЉЉ“ се у свом исказу изјаснио да је тужиоцима вечера отказана јер је мислио да се ради о учесницима „Геј параде“, те да из безбедносних разлога у ресторану није могла да се организује вечера „тог типа“, а на друштвеним мрежама су се појавиле информације да се у … организује „Геј парада“.
На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно је и по оцени овог суда, првостепени суд закључио да је понашање тужених који су отказали вечеру и забранили улазак тужиоцима у ресторан, на основу претпостављене ЛГБТ сексуалне оријентације тужилаца, дикриминаторског карактера у смислу чл. 2 ст. 1 Закона о забрани дискриминације, те да су тужени супротно чл. 12, чл. 17 и чл. 21 истог Закона тражили од тужилаца да се изјасне о својој сексуалној оријентацији, а потом и неоправдано одбили пружање услуге тужиоцима због претпостављене сексуалне оријентације и на тај начин повредили њихово достојанство.
Међутим, закључак првостепеног суда да је поступање тужних било супротно чл. 20 Закона о забрани дискриминације јер противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у јавном животу нису дозволили улазак и вечеру у ресторану тужиљама због њиховог пола, не може се прихватити као правилан. Ово због тога што из исказа тужиље „АА“ и туженог „ЉЉ“ произилази да је тужиља „АА“ и раније организовала вечере у наведеном ресторану и да су имали добру сарадњу све до дана 03.08.2019. године, када је тужени „ЉЉ“ отказао вечеру наводећи као разлог да није могао да дозволи да у ресторану буде организована вечера за учеснике „Геј параде“. Дакле, у конкретном случају понашање тужених јесте дискриминаторског карактера јер су неједнако поступали и направили неоправдану разлику између тужилаца и других гостију ресторана, али не због њиховог пола, већ због претпостављене ЛГБТ сексуалне оријентације тужилаца као личног својства које сагласно чл. 21 Закона о забрани дискриминације представља приватну ствар. Наведеним чланом закона прописано је да нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији и да је дискриминаторско поступање због изјашњавања о сексуалној оријентацији забрањено, па описано понашање тужених представља основ за правну заштиту тужилаца.
По оцени овог суда, усвајањем тужбеног захтева и одлучивањем суда као у ставу првом изреке исцрпљују се остали захтеви тужилаца везано за утврђење дискриминаторског поступања тужених по питању сексуалне оријентације тужилаца, а у конкретном случају нема основа за утврђење дискриминације по основу пола тужилаца, због чега је овај суд одлучио као у изреци, применом чл. 390 и чл. 394 тач. 4 ЗПП.
Правилна је одлука о трошковима поступка, која се жалбеним наводима само паушално оспорава, па је применом одредбе чл. 401 тачка 2 ЗПП ова одлука потврђена.
Председник већа-судија
Грозда Арнаут, с.р.