Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Наследно право » Гж 131.12 утврђивање
Гж 131.12 утврђивање
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж.бр.131/12
Дана 23.01.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, као другостепени, у већу састављеном од судија Смиљане Ристић, председника већа, Драгане Сретовић и Биљане Николић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Политичке странке „С. у.“ из Б., кога заступа пуномоћник Л. Ђ. адвокат из Ч., против тужене Л. В. из Ч. коју заступа пуномоћник Д. М. адвокат из Ч., ради утврђивања, одлучујући по жалби тужиоца на пресуду Основног суда у Чачку 10П.бр.22480/10 од 19.08.2011. године, у седници већа одржаној дана 23.01.2012. године, донео је следећу
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца, а пресуда Основног суда у Чачку 10П.бр.22480/10 од 19.08.2011. године СЕ ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом под ставом један се одбија тужбени захтев тужиоца којим је тражио да јој се утврди да је власник на једној кући у Ч. која се састоји од три собе, предсобља и подрума, на старој грађевини у наставку наведене куће а на кп.бр.1327 КО Ч. која се састоји од две собе, Винског подрума, радионице са три одељења, улаза са купатилом, кухиње са нишом и вешернице и на једној половини од три четвртине од кп.бр.1327 КО Ч. на којој се куће налазе и право својине на библиотеци од неколико хиљада књига које су смештене у четири ормара по основу тестамента оставиоца сада пок. В. А. бив. из Ч. који је сачињен као својеручни тестамент дана 06.09.2001. године што је тужена дужна да призна и да наведене ствари преда у својину и државину тужиоца као и да призна да решење о наслеђивању Општинског суда у Чачку О.бр.1049/03 од 24.05.2005. године не производи правно дејство у року од 15 дана као неоснован. Под ставом два се обавезује тужилац да плати туженој на име трошкова парничног поступка у износу од 172.462,50 динара у року од 15 дана.
Против ове одлуке тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога.
Апелациони суд као другостепени је испитао првостепену одлуку сходно чл. 372 ЗПП па је нашао:
Жалба је неоснована.
У првостепеном поступку није било битних повреда парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности и због којих би одлука била укинута.
У првостепеном поступку је утврђено да правноснажним решењем Општинског суда у Чачку О.бр.1049/03 од 24.05.2005. године расправљена заоставштина сада пок. В. А. бив. из Ч. који је преминуо дана……..., а за његовог наследника је оглашена ћерка Л. В.. Сада пок. В. А. је сачинио својеручни тестамент дана 06.09.2001. године који је проглашен у поступку расправљања заоставштине дана 26.12.2003. године. Истим тестаментом оставилац је непокретност и то кућу у Ч., стару грађевину у продужетку куће и део кп.бр.1327 КО Ч. на којој се грађевине налазе оставио после његове смрти у наслеђе Општинском одбору С. у. у Ч. која ће бити обавезана да од наведених грађевина и плаца за омладину Ч. и околине оснује Културни центар професор др В. А. В.. У тестаменту је наведено да ће у том центру остати сва библиотека сада пок. В. В. смештена у четири ормана све дупли редови – неколико хиљада књига. Првостепени суд утврђује да је сада пок. В. А. био почасни члан Д. С. С. да је његов син а сада пок. В. В. био члан исте странке те да нису били чланови С. у.. Д. Н. која је председник Општинског одбора С. у. Ч. је упознала В. А. и била са њим у пријатељским односима и то пре него што је постала члан и председник исте странке те да је она иницирала доношење одлуке о оснивању невладине организације Културни центар др В. В. и урађен је пројекат за исту те да је предложила сада пок. А. да им изда једну кућу до улице ради реализације те идеје. Сходно чл. 135 Закона о наслеђивању завештање треба тумачити према правој намери завештаоца. Када се права намера завештаоца не може утврдити завештање се тумачи у смислу који је повољнији за законске наследнике или оне којима је завештањем наложена каква обавеза. Првостепени суд утврђује да је права намера завештаоца била да се његова имовина искористи у културне и образовне сврхе од стране грађана Ч. кроз оснивање организације Културни центар професор др В. А. В. а да се остави у наслеђе лицу које је било у могућности да реализује његову намеру. Произилази да је сада пок. В. А. оставио у наслеђе сву имовину по основу завештања Општинском одбору С. у. а са разлога да би остварио своју намеру ради оснивања Културног центра професор др В. А. В.. Првостепени суд налази да завешталац као наследника није одредио С. у. као политичку станку већ њен огранак тј. Општински одбор С. у. у Ч.. Према чл. 3 ст. 1 Закона о наслеђивању наследити може онај који је жив у тренутку оставиочеве смрти а на основу ст. 3 истог члана на основу завештања може наследити и правно лице ако посебним прописима није нешто друго одређено. Под правним лицем подразумева се друштвена творевина, организација или заједница којој је правним прописима дата способност да буде носилац права обавеза и одговорности. На основу чл. 7 Закона о политичким организацијама („Службени гласник РС“ бр. 37/90, 53/93, 67/93 и 48/94) политичка организација се уписује у регистар даном подношења пријаве Републичком органу управе надлежном за послове правосуђа. Уписом у регистар политичка организација стиче својство правног лица. Из извештаја Министарства за државну управу и локалну самоуправу је утврђено да политичка организација С. у. је била уписана у регистар политичке организације са седиштем у Б. у време сачињавања завештања и у време смрти оставиоца, а да се не води регистар организационих јединица политичких организација. Тумачењем члана 7 истог закона првостепени суд налази да Општински одбори као делови политичких организација, чија се организација рада ближе одређују статутом или другим актом политичке организације донете на основу Статута не могу имати својство правног лица већ да то својство има само политичка организација која је уписана у регистар. С обзиром да је завешталац В. А. у завештању као наследника није одредио тужиоца као политичку странку већ њен огранак тј. Општински одбор у Ч. те с обзиром да исти нема својство правног лица сходно чл. 3 ЗОН-а то произилази да је тужбени захтев тужиоца неоснован.
Другостепени суд налази да првостепени суд на потпуно и правилно утврђеном чињеничном стању правилно применио материјално право и за своје становиште дао разлоге које у свему прихвата и овај суд. Наиме, у предметној правној ствари тужилац није активно легитимисан будући да завештањем оставиоца В. А. истом није завешталац спорна имовина. Наиме, спорним завештањем завешталац је располагао имовином у корист Општинског одбора С. у. Ч.. Према чл. 7 Закона о политичним организацијама Општински одбор као део политичке организације чији је рад ближе уређен статутом немам својство правног лица, јер својство правног лица има само организација уписана у регистар политичких организација које се воде код Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Произилази да Општински одбор С. у. Ч. с обзиром да није имао својство правног лица није могао бити завештајни наследник. Имајући у виду чињеницу да по завештању тужилац није завештајни наследник то произилази да исти није активно легитимисан у предметној правној ствари. Са истих разлога су без утицаја жалбени наводи тужиоца да се првостепени суд бави анализом статутарне организације тужиоца и Општинског одбора те странке што није суштински битно за оцену воље оставиоца и за правну ваљаност завештања. Неосновани су жалбени наводи тужиоца да је воља завештаоца била да се имовина истог остави – завешта тужиоцу а да ово право коришћења пренесе на Општински одбор са тачно одређеним захтевима а то је оснивање Културног центра у Ч. са именом сина оставиоца у предметној непокретности. Наиме, предметним завештањем В. А. завештајни наследник је Општински одбор С. у. Ч. који није постојао као правно лице и који не испуњава услове из чл. 3 Закона о наслеђивању. Наиме сходно чл. 3 ЗОН-а услов за постојање наследника је да је жив у тренутку оставиочеве смрти и да је у том тренутку имао својство правног лица. При том из завештања не произилази да је по истом тужилац био у обавези да право коришћења на непокретности које је предмет завештања пренесе на Општински одбор а како то тужилац истиче у жалби.
Правилна је и на закону заснована одлуку о трошковима поступка која је донета сходно чл. 149 и 150 ЗПП као и по важећој АТ.
Са изнетих разлога, сходно чл. 375 ЗПП, одлучно је као у изреци.
Председник већа – судија
Смиљана Ристић,с.р.