Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1328.22 накнада штете

Гж 1328.22 накнада штете

                   

           Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
               Гж-1053/22
          19.04.2022. године
            К р а г у ј е в а ц

 

У ИМЕ НАРОДА

 

                        АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судије Јасмине Јовановић, председника већа и судија Слободана Петровића и Амеле Бабовић Васић, чланова већа, у правној ствари тужиоца „АА“ из …, ЈМБГ …, против тужених „ББ“ из …, ЈМБГ …, коју заступа пуномоћник Зоран Петровић, адвокат из … и Електродистрибуција Србије ДОО Београд, МБ …, Огранак Електродистрибуција …, улица …, кога заступа пуномоћник Немања Влчек, адвокат из …, ради чинидбе, вредност предмета спора 10.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној на пресуду Основног суда у Јагодини П.бр.1744/21 од 11.02.2022. године, у седници већа одржаној дана 19.04.2022. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                         ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца „АА“ из … и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Јагодини П.бр.1744/21 од 11.02.2022. године, у ставовима 1, 2, 4. и 5. изреке.

 

            О б р а з л о ж е њ е            

 

                         Пресудом Основног суда у Јагодини П.бр.1744/21 од 11.02.2022. године, ставом 1. изреке, одбија се тужбени захтев тужиоца „АА“ из … којим је тражио да се обавежу туженици „ББ“ из … и Електродистрибуција Србије ДОО Београд, Огранак Електродистрибуција …, да са парцеле тужиоца кп.бр. … уклоне бетонску бандеру са уграђеним мерним сатом за утрошак струје тужене „ББ“ из …, у року од 15 дана од превноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, као неоснован.

 

                         Ставом 2. изреке, одбија се тужбени захтев тужиоца „АА“ из … којим је тражио да се обавеже првотужени „ББ“ из … да уклони постављену ограду и капију према парцели тужиоца кп.бр. … КО …, као и винову лозу која је засађена на истом путу у горњем делу парцеле кп.бр. … КО …, власништво тужене „ББ“, односно у свему поступи у складу са закљученим поравнањем Основног суда у Јагодини у предмету П.бр.2061/11 од 17.06.2013. године, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, као неоснован.

 

                         Ставом 3. изреке, одбија се предлог туженог Електродистрибуција Србије ДОО Београд, Огранак Електродистрибуција … за одбацивање тужбе тужиоца, као неоснован.

 

                         Ставом 4. изреке, обавезује се тужилац „АА“ из … да туженом „ББ“ из …, на име трошкова парничног поступка исплати износ од 200.450,00 динара, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења.

 

                         Ставом 5. изреке, обавезује се тужилац „АА“ из … да туженом Електродистрибуција Србије ДОО Београд, Огранак Електродистрибуција …, на име трошкова парничног поступка исплати износ од 312.000,00 динара, у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења.

 

                      Против наведене пресуде тужилац је, благовремено, преко пуномоћника, изјавио жалбу, побијајући је у ставовима 1, 2, 4. и 5. изреке због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

 

                         Испитујући наведену пресуду у оспореним деловима, у смислу члана 386 Закона о парничном поступку, Апелациони суд је закључио:

 

                          Жалба је неоснована.

 

                        Наведена пресуда у оспореним деловима није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1 – 3, 5, 7 и 9 ЗПП, које Апелациони суд испитује по службеној дужности, као ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП на коју се указује наводима жалбе.

 

                        Супротно наводима жалбе, првостепена пресуда садржи разлоге о битним чињеницама, који су јасни и непротивречни. Првостепени суд је правилно утврдио све битне чињенице од значаја за одлуку у овој правној ствари, те правилно применио материјално право.

 

                        Према утврђеном чињеничном стању парцеле тужиоца кп.бр. … КО … и тужене кп.бр. … се граниче. У поступку који је вођен пред Основним судом у Јагодини у предмету П.бр.699/17 по тужби овде тужене против овде тужиоца, странке су закључиле поравнање којим је утврђено да је овде тужена „ББ“ одржајем стекла право службености коришћења пута колима и пешице преко парцеле овде тужиоца кп.бр. … КО …, као послужног добра, у делу који се налази до катастарске међе са парцелом кп.бр. … у КО …, која је својина овде тужене „ББ“, као повласног добра, у наведеним мерама и границама, затим конституисано право службености коришћења наведеног службеног пута трактором, камионом и специјалним возилима, те обавезан овде тужилац да уклони ограду са границе своје кп.бр. … КО … и да убудуће не омета овде тужену „ББ“ у мирном коришћењу њеног права службености. Тужена „ББ“ је након закључења овог поравнања између парцеле тужиоца кп.бр…. КО … и своје кп.бр. … КО … поставила жичану ограду са парапетом и капијом, с тим што је исту увукла у дубину своје парцеле, тако да се ограда са парапетом и капијом у потпуности налази на кп.бр. … КО …. Године 1984., на захтев тужене „ББ“, на кп.бр…. КО … која је све до 21.01.2008. године била својина супруге тужиоца, а од тада тужиоца, од стране тужене Електродистрибуције постављена је бандера како би се преко исте електричном енергијом снабдевао објекат тужене на кп.бр. … КО …, као продужетак постојеће електро мреже, а после 15-так година, на захтев тужене „ББ“, Електродистрибуција је извршила прикључење њеног објекта на електро мрежу, а бројило је постављено на предметној бандери која се налази на тужиочевој кп.бр. … КО …. Пут који пролази парцелом тужиоца до међе са парцелом тужене, на коме је она стекла право службености по поравнању закљученом у предмету Основног суда у Јагодини у предмету П.бр.699/17, представља део дужег пута који тужилац користи за улазак у друге своје парцеле, а који користе и остали мештани за прилаз својим парцелама. Тужена „ББ“ је посадила винову лозу на делу овог пута у дужини од 2 метра у ширини од 5 цм до 40 цм, али тај део пута није саставни део тужиочеве кп.бр. … КО …, већ саставни део кп.бр. … КО …, власништво „ВВ“ и кп.бр. … КО …, власништво „ГГ“, која лица су се сагласила да тужена „ББ“ постави винову лозу на том месту.

 

                        Полазећи од наведеног, правилно је по правном закључку Апелационог суда првостепени суд закључио да је захтев тужиоца према туженој „ББ“ да уклони постојећу ограду и капију према парцели тужиоца на кп.бр. … КО …, као и винову лозу која се налаз на истом путу неоснован. Ово из разлога што тужиља постављањем предметне ограде са парапетом није извршила заузеће тужиочеве кп.бр. … КО …, те нема места примени одредбе члана 37 став 1 ЗОСПО, а спорна винова лоза је посађена на парцели трећих лица, а не тужиоца, због чега он није активно легитимисан да тражи да тужена исту уклони, у смислу члана 42 СОСПО.

 

                        Правилно је и по правном закључку Апелационог суда првостепени суд закључио да је и захтев за уклањање бандере са парцеле тужиоца кп.бр. … КО … неоснован, с обзиром да је спорна бандера постављена 1984. године, да је тужилац захтевао измештање исте тек у току 2016. и 2017. године, због чега је тужена Електродистрибуција стекла право службености постављања предметне бандере одржајем, сходно члану 54 став 1 ЗОСПО.

 

                        Неосновани су наводи жалбе којима се истиче да првостепени суд није вештачењем од стране вештака геометра утврдио да ли је оградом коју је поставила и лозом коју је посадила тужена „ББ“ сужен службени пут који тужилац и његови правни претходници годинама користе. Ово из разлога што уколико је овај навод тужиоца тачан, то би значило да је тужилац користио пут који се једним делом налази и на кп.бр. … КО … која је својина тужене, јер је она спорну ограду са парапетом поставила на тој парцели, па би тужилац могао тражити уклањање ограде једино уколико би се претходно утврдило да тужилац има правни основ да за прилаз својим парцелама користи пут који се једним делом налази на парцели тужене, а тужилац у овом поступку, сходно члану 7 став 1 ЗПП, уопште није истицао чињеницу да има такав правни основ и о ком правном основу се ради, нити је у вези с тим водио против тужене посебан поступак.

 

                        Неосновани су и наводи жалбе којима се истиче да тужена није имала право да поред жичане ограде постави бетонски парапет без решења о одобрењу за извођење радова у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи, јер суд опште надлежности у парничном поступку, сходно члану 1 ЗПП, није овлашћен да због непостојања решења о одобрењу за изградњу неког објекта обавеже инвеститора тог објекта да изврши рушење истог, већ о томе одлучује надлежни орган управе у управном поступку регулисаном Законом о планирању и изградњи и, супсидијарно, Законом о општем управном поступку.

 

                        Неосновани су наводи жалбе да у конкретном случају није испуњен услов за стицање права службености постављања спорне бандере у складу са одредбом члана 54 ЗОСПО, јер је тужилац, као власник послужног добра, више пута годинама уназад тражио измештање бандере о његовом трошку, на шта је имао право на основу члана 217 став 2, 3 и 4 Закона о енергетици, да је постављање бетонске бандере извршено без сагласности супруге тужиоца која је тада била власник послужног добра, у време када тужилац и његова супруга нису били кући, значи силом, а што је сметња за стицање службености одржајем према члану 54 став 2 Закона о основама својинскоправних односа.

 

                        Наиме, одредбом члана 54 став 1 ЗОСПО предвиђено је да се стварна службеност стиче одржајем када је власник повласног добра фактички остваривао службеност за време од 20 година, а власник послужног добра се томе није противио, па како је у конкретном случају утврђено да је предметна бандера постављена у парцели која је у то време, па све до њене смрти 2008. године, била у својини супруге тужиоца, године 1984., те да се она као власник те парцеле никада није обраћала туженој  Електродистрибуцији за измештање предметне бандере, то је тужена  Електродистрибуција до момента смрти ранијег власника сада тужиочеве кп.бр. … КО … стекла службеност постављања предметне бандере. Чињеница да је, а по тврдњи тужиоца, постављање спорне бандере извршено када он и његова супруга нису били код куће, те да није постојала њихова изричита сагласност, не значи да су испуњени услови из члана 54 став 2 ЗОСПО којим је предвиђено да се стварна службеност не може стећи одржајем ако је вршена злоупотребом поверења власника или држаоца послужног добра, силом, преваром или ако је службеност уступљена до опозива, посебно имајући у виду да се супруга тужиоца као тадашњи власник парцеле није изричито противила постављању спорне бандере, односно захтевала њено измештање.

 

                          Да би тужилац могао да тражи уклањање спорне бетонске бандере са уграђеним мерним сатом, на основу 58 став 2 ЗОСПО којим је предвиђено да власник послужног добра може захтевати да престане право стварне службености када она постане непотребна за коришћење повласног добра или кад престане други разлог због кога је она заснована и на основу члана 217 став 2 Закона о енергетици којим је предвиђено да се измештање дистрибутивног енергетског објекта може извршити и на захтев правног или физичког лица, уколико постоје технички услови за измештање, с обзиром да је на њему био терет доказивања сходно члану 231 став 3 ЗПП, у овом поступку био је дужан да докаже да постојање предметне бандере на његовој парцели и на месту где се сада налази више није неопходно, те да постоје технички услови за измештање, што међутим није учинио, јер с тим у вези није предложио извођење нити једног јединог доказа.

 

                        Неосновано је позивање тужиоца у жалби на одговор друготуженог на његове захтеве за измештање предметне бандере од 09.10.2015. године и 09.11.2015. године, а која писмена су достављена уз жалбу, с обзиром да сходно члану 372 став 1 ЗПП странка у жалби може да истиче нове чињенице и предлаже нове доказе само ако учини вероватним да без своје кривице то није могла да их изнесе, односно предложи до закључења главне расправе, што тужилац није учинио, посебно имајући у виду да ова писмена датирају из периода од 2 године раније од дана подношења тужбе у овој правној ствари.

 

                         Потврђена је и одлука о трошковима поступка, коју је првостепени суд донео правилном применом одредби члана 153 и 154 ЗПП, а која се наводима жалбе конкретно и не оспорава.

 

                         На основу изнетог, применом одредбе члана 390 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци.

 

Председник већа-судија
  Јасмина Јовановић,с.р.

 

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу