Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж 136.22 Заштита интереса малолетног детета
Гж 136.22 Заштита интереса малолетног детета
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж2-136/22
24.01.2022. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Грозде Арнаут, председника већа, Зорице Игњатовић и Зорана Дукића, чланова већа, у правној ствари тужиље мал. „АА“ из …, коју заступа законски заступник – отац „ББ“ из …, чији је пуномоћник Златан Куртовић, адвокат из …, против тужене Компаније „Дунав осигурање“ а.д.о. …, Главна филијала осигурања …, ради утврђења и накнаде штете, вредност спора 1.171.590,11 динара, одлучујући о жалби туженог изјављеној на пресуду Основног суда у Новом Пазару 4П.бр.414/20 од 27.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 24.01.2022. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог Компаније „Дунав осигурање“ а.д.о. …, а пресуда Основног суда у Новом Пазару 4П.бр.414/20 од 27.09.2021. године ПОТВРЂУЈЕ у ставу првом, трећем и четвртом изреке.
II ОДБИЈАЈУ СЕ захтев тужиље и захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка, као неосновани.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом ставом првим изреке првостепене пресуде, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље „АА“ из …, утврђено је да је одредба тач. IV вансудског поравнања закљученог дана 01.08.2016. године између тужиље мал. „АА“ и тужене Компанија „Дунав осигурање“ а.д.о. …, Одељење за накнаду штете …, која гласи: „оштећени изјављује да ће исплатом утврђене висине имовинске и неимовинске накнаде штете из тачке I и II овог поравнања, изузев потраживања из тачке III бити у потпуности намирен за сву имовинску/неимовинску штету која је проистекла или може проистећи из штетног догађаја наведеног у тачки I овог поравнања“ и у делу која гласи: „оштећени такође изјављује да по основу накнаде из наведеног штетног догађаја није примио нити очекује да прими било какву накнаду штете од другог правног или физичког лица, као и да се одриче било каквог другог захтева за накнаду штете према осигуранику- штетнику“, апсолутно ништава и не производи правно дејство.
Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље мал. „АА“ из … у делу којим је тражила утврђење ништавости осталих одредаба вансудског поравнања од 01.08.2016. године.
Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде материјалне штете због изгубљеног издржавања услед смрти мајке, за временски период од 29.04.2016. године до 27.09.2021. године исплати новчани износ од 419.484,28 динара на руке њеном законском заступнику, оцу „ББ“, као и да на име капитализиране новчане ренте због изгубљеног издржавања услед смрти мајке за временски период од 27.09.2021. године као дана пресуђења до 02.03.2029. године, као дана навршавања пунолетства тужиље, исплати новчани износ од 751.905,83 динара на руке њеном законском заступнику, оцу „ББ“, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати новчани износ од 297.317,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења.
Против наведене пресуде, жалбу је благовремено изјавила тужена, побијајући је у ставу првом, трећем и четвртом изреке, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду у ожалбеним деловима.
Заступник мал. тужиље је, преко пуномоћника, одговорио на жалбу тужене.
Апелациони суд је у складу са законским овлашћењима у складу из чл. 386 ЗПП, испитао првостепену пресуду и утврдио да је жалба тужене неоснована.
Побијана пресуда у ожалбеним деловима није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, као ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из тач. 12 ст. 2 наведеног члана закона, јер нема недостатака на које жалба указује. Супротно жалбеним наводима тужене, на рочишту одржаном 27.09.2021. године мал. тужиља је, преко пуномоћника, уредила тужбени захтев у складу са налазом вештака о коме је првостепеном пресудом у целости одлучено.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, дана 28.04.2016. године у … се догодила саобраћајна незгода у којој су као учесници у јавном саобраћају погинуле „ВВ“ и „ГГ“, мајка и сестра тужиље. Саобраћајна незгода је проузрокована искључивом кривицом „ДД“, који је критичном приликом управљао путничким моторним возилом рег.ознаке … осигураног код туженог од аутоодговорности за штете према трећим лицима полисом број … . Мал.тужиља у својству оштећене се са овде туженим осигурањем вансудским поравнањем од 01.08.2016. године споразумела о накнади нематеријалне штете на име претрпљених душевних болова због смрти мајке и сестре тужиље у висини од 1.109.000,00 динара. Одредбом тач. IV поравнања констатовано је да ће исплатом утврђене висине имовинске и неимовинске штете из тачке I и II поравнања, изузев потраживања из тачке III, оштећени у потпуности бити намирен за сву имовинску и неимовинску штету која је проистекла и може проистећи из штетног догађаја, да није примио нити очекује да прими било какву накнаду штете од другог правног или физичког лица, као и да се одриче било каквог другог захтева за накнаду штете према осигуранику-штетнику, док тачком V поравнања уговорне стране сагласно су изјавиле да се одричу побијања поравнања по било ком основу и да поравнање није закључено под било каквом принудном, претњом или заблудом. Мал. тужиљу је при закључењу поравнања заступао пуномоћник из реда адвоката по пуномоћју датом од стране њеног законског заступника, оца „ББ“. Закљученим поравнањем није обухваћена накнада штете због изгубљеног издржавања тада мал. тужиље „АА“ рођене … године.
У току поступка првостепени суд је утврдио да је сада пок. „ВВ“ стекла основно образовање и васпитање у основној школи … у … према уверењу број 1016 од 17.12.2018. године, у време штетног догађаја није била запослена, већ је обављала послове у домаћинству.
Поступајући по примедбама из решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж-3045/19 од 16.01.2020. године, првостепени суд је вештачењем од стране вештака за област актуарство утврдио да Републички завод за статистику нема податке о висини примања за домаћице из разлога што домаћице у оквиру домаћинства не примају накнаду за свој рад, међутим, уколико би неко породично домаћинство ангажовало особу за кућне послове (кување, пеглање, прање, спремање хране) ван сопственог домаћинства, истој особи домаћинство би морало да исплати накнаду за рад, као и да за ту особу изврши уплату свих припадајућих пореза и доприноса, као и за запослену особу. Накнада за рад за пуно радно време не би могла да буде нижа од законом прописане минималне зараде. Општепозната чињеница је да домаћице у оквиру породичног домаћинства немају прецизно радно време, већ њихово ангажовање у кућним пословима дуже од осам сати дневно, као и ангажовање током верских и државних празника. Из напред наведеног, вештак је при мишљењу да је ангажовање покојне „ВВ“ у породичном домаћинству изражено у номиналном износу вредност минималне зараде на територији Републике Србије. Домаћице иако не примају новчану накнаду за свој рад у домаћинству, привређују и доприносе увећању вредности домаћинства, односно својим неплаћеним радом спречавају одлив новчаних средстава породичног домаћинства, ради ангажовања додатне радне снаге. У допунском налазу од 09.07.2021. године вештак је утврдио да би покојна „ВВ“ доприносила издржавању мал. тужиље у износу од 25 % од минималне зараде, имајући у виду да би део зараде морао да се односи на фиксне трошкове породичног домаћинства, део за издржавање саме „ВВ“, а део за супруга и за друго дете сада пок. „ВВ“, мал. сестру тужиље која је преминула у истом штетном догађају. Износ изгубљене зараде по основу издржавања за период од 29.04.2016. године до 31.12.2020. године без обрачунате законске затезне камате за наведени период према налазу вештака износи 356.412,36 динара, док је за период од 01.01.2021. године до 31.12.2021. године вештак навео износе издржавања за сваки месец појединачно, а такође је утврдио да би од јануара 2022. године месечна рента износила 8.460,78 динара.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд ставом првим изреке применом чл. 103 и чл. 105 ЗОО, утврдио да је одредба тач. IV вансудског поравнања закљученог дана 01.08.2016. године ништава. Тумачењем смисла и садржине уговорне одредбе тач. IV вансудског поравнања, првостепени суд је закључио да садржи прећутну изјаву о одрицању од права на накнаду штете због изгубљеног издржавања као облику материјалне штете коју тужиља трпи услед смрти мајке која није обухваћена закљученим поравнањем, а која се сматра имовином детета којом је располагано супротно интересима малолетне тужиље. Наиме, законски заступник мал. тужиље, преко пуномоћника, је одрицањем од других захтева мал. тужиље за накнаду штете према осигурнику-штетнику, располагао покретном имовином мал. тужиље велике вредности без претходне или накнадне сагласност органа старатељства која је била потребна сходно одредбама чл. 8, чл. 12, чл. 74, чл. 193 ст.3 Породичног закона, за пуноважно предузимање наведене радње.
Првостепени суд је имао у виду да утврђена ништавост тачке IV вансудског поравнања нема за последицу ништавост поравнања у целини, јер сходно одредби чл. 105 ст. 1 ЗОО само поравнање може опстати без ништаве одредбе, која није била ни услов ни одлучујућа побуда због које је поравнање закључено. Споразум парничних странака о висини правичне накнаде нематеријалне штете на име претрпљених душевних болова због смрти мајке и сестре, по ком основу је тужиљи исплаћен новчани износ од 1.109.000,00 динара, производи правно дејство јер наведене одредбе закљученог поравнања чине независни део у смислу одредбе чл. 1098 истог Закона и у интересу су мал. тужиље, због чега је одлучио као у ставу другом изреке првостепене пресуде који није ожалбен.
Имајући у виду све наведене околности, и по оцени Апелационог суда, правилно првостепени суд налази да у смислу одредбе чл. 194 ЗОО, мал. тужиља „АА“ као лице које је пок. „ВВ“, мајка издржавала, редовно помагала, има право на накнаду штете коју трпи губитком издржавања, односно помагања. Одлучујући о висини доприноса за издржавање коју би мал. тужиља добијала од своје сада пок.мајке „ВВ“, првостепени суд је узео у обзир све критеријуме прописане одредбом члана 160 Породичног закона, ценио је потребе малолетне „АА“, њену животну доб, да се налази на редовном школовању и не остварује приходе, средину у којој живи, да је у саобраћајној незгоди изгубила мајку и сестру што изискује потребу појачане неге и помоћи, као и да има могућност помагања и издржавања од стране свог оца „ББ“. Такође је имао у виду могућности сада пок. „ВВ“ да је остала у животу, да се иста старала о задовољавању свакодневних потреба мал. „АА“ кроз бригу, негу, вођењу рачуна о њеном животу, здрављу, васпитању, школовању, образовању, независно од чињенице што у време критичног догађаја није била запослена и није остваривала редовне приходе. Ценио је и чињеницу да је доприносила породичном домаћинству првенствено кроз рад у породичном домаћинству који је налазом вештака актуара утврђен у висини минималне зараде. Сходно наведеном, првостепени суд је закључио да би пок. „ВВ“ да је остала у животу доприносила издржавању мал „АА“ 25% од минималне зараде у Републици Србији у складу са налазом вештака, па је применом чл.194 ст. 1 Породичног закона, обавезао тужену да тужиљи на име накнаде штете због изгубљеног издржавања за период од дана настанка штетног догађаја 29.04.2016. године до 27.08.2021. године, као дана пресуђења исплати износ од 419.684,28 динара, док је применом става 2 истог члана закона, обавезао тужену да за период од дана пресуђења па до дана 02.03.2029. године када ће малолетна тужиља постати пунолетна исплати износ од 751.905,83 динара, на име капитализиране новчане ренте.
Неосновано се жалбом тужене указује да је закључењем вансудског поравнања, пре покретања судског спора, којим су странке у потпуности регулисале узајамна права и обавезе у погледу накнаде штете из штетног догађаја и констатовале да се одричу било каквог другог захтева за накнаду штете према осигуранику штетнику, у потпуности разрешен спор између странака, па оштећени, овде малолетна тужиља, не може основано потраживати накнаду из истог штетног догађаја, посебно имајући у виду чињеницу да је при закљученог спорног вансудског поравнања мал. тужиља била заступана од стране пуномоћника из реда адвоката који је био дужан да јој правну помоћ пружи стручно и савесно. Наиме, у конкретном случају је пуноважност закљученог вансудског поравнања којима су регулисане обавезе тужене у погледу накнаде штете мал.тужиљи условљена потребом да се обезбеди најбољи интерес малолетног детета који је од примарног значаја сходно члану 3 Конвенције о правима детета. Да би се наведени циљ, најбољи интерес мал. тужиље постигао, вршење права и обавеза родитеља, оца малолетне „АА“ из чл. 74 Породичног закона при закључењу вансудског поравнања морало је бити подвргнуто надзору органа старатељства који се стара да се детету обезбеди заштита и брига неопходна за његову добробит, независно од чињенице да ли се закључење поравнања предузима преко стручног лица пуномоћника из реда адвоката.
Неосновани су жалбени наводи да је првостепени суд погрешно применио материјално право одредбу чл. 188 ст. 5 ЗОО, да у конкретном случају нису постојали озбиљни узроци да се мал. тужиљи досуди капитализирана рента. Ово због тога што се досуђивањем капитализиране ренте побољшавају услови живота, обезбеђује се инвестирање у будућност тужиље која је малолетна, која тек треба да заврши своје школовање и обезбеди себи прикупљање средстава неопходних за свакодневних живот, што ће јој пре бити омогућено уколико буде располагала одређеном укупном свотом новца за улагање која неће бити утрошена на подмирење њених свакодневних месечних потребе. Такође, околности конкретног случаја не чине вероватним да би капитализација ренте довела до тога да исплаћени износ за кратко време буде непромишљено и нерационално потрошен.
Неосновано се жалбом тужене указује да вештак није извршио обрачун капитализираног износа ренте већ је утврдио месечне износе ренте до пунолетства тужиље, па је нејасно на основу чега је првостепени суд утврдио досуђени износ од 751.905,83 динара. Имајући у виду да су налазом вештака актуара јасно одређени месечни износи ренте за период од дана пресуђења, па до пунолетства тужиље, досуђени износ од 751.905,80 динара је добијен математичким рачунањем, сабирањем месечних износа ренте у свему према налазу вештака актуара.
Сходно наведеном, Апелациони суд је на основу чл. 390 ЗПП, потврдио првостепену пресуду у ставу првом и трећем изреке, с тим што је применом чл. 401 ст. 1 тач. 2 ЗПП, потврдио и решење о трошковима садржано у ставу четвртом изреке првостепене пресуде, јер је исто донето уз правилну примену члана 153 и 154 ЗПП, па је одлучио као у изреци ове пресуде под I.
Туженом нису признати трошкови жалбеног поступка имајући у виду да је жалба одбијена као неоснована. Такође, заступнику мал. тужиље нису признати трошкови састава одговора на жалбу, јер исти нису били нужни. Из свих наведених разлога, Апелациони суд је на основу члана 165 став 1 у вези члана 154 став 1 ЗПП, одлучио као у изреци ове пресуде под II.
Председник већа-судија
Грозда Арнаут, с.р.