Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1401.12 Стицање без основе
Гж 1401.12 Стицање без основе
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ.1401/12
Дана: 15.05.2012. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова, у парници тужиоца М. Ј. из К. и тужиље Б. С. из К., чији је заједнички пуномоћник адвокат Д. Ј., адвокат из К., против тужених Града К., чији је пуномоћник А. Ђ., заменик Градског јавног правобранилаштва и туженог ЈП Предузеће за изградњу Града К. К., чији је заступник Т. Т., дипломирани правник, у радном односу код туженог, ради стицања без основа, вредност спора 3.234.766,00 динара, одлучујући о жалби тужилаца, изјављеној против пресуде Основног суда у Крагујевцу 3П-8667/10 од 26.12.2011. године, у седници већа одржаној 15.05.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца М. Ј. и Б. С., обоје из Крагујевца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крагујевцу 3П-8667/10 од 26.12.2011. године.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком побијане пресуде под 1, одбијен је тужбени захтев тужилаца М. Ј. и Б. С., обоје из К., којим су тражили да се тужени Град К. и ЈП за изградњу Града К., обавежу да тужиоцима на име стицања без основа за одузету кп.бр.14843 ( погрешно означене као кп.бр.1484) КО К. 3-Насеље „К.“ уписане у Лист непокретности бр. 1645, солидарно исплате дуг и то:
- тужиоцу М. Ј. из К., за одузетих 4 ара 50 м2, износ од 1.619.182,00 динара, са законском затезном каматом почев од 11.10.2010. године, па до исплате,
- тужиљи Б. С. из К., за одузетих 4 ара и 49 м2 , износ од 1.615.584,00 динара, са законском затезном каматом почев од 11.10.2010. године, па до исплате,
све у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом извршења, као неоснован.
Изреком под 2. обавезани су тужиоци да туженом Граду К. солидарно исплате трошкове парничног поступка, у износу од 165.000,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом извршења.
Против ове пресуде тужиоци су благовремено изјавили жалбу побијајући је због: битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Тужени Град К. је одговорио на жалбу.
Испитујући побијану пресуду на основу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио:
Жалба није основана.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности, па ни уз битну повреду из чл.361 ст.2 тач.12 на коју се жалбом неосновано указује. Ово стога што је изрека побијане пресуде јасна, разумљива и не противуречи стању у списима предмета.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда тужиоци М. Ј. и Б. С., обоје из К. су носиоци права коришћења са утврђеним уделима на кп.бр.14843 КО К. 3 – Насеље „К.“, и то тужилац М. Ј. са уделом 450/2096, а тужиља Б. са уделом од 449/2096. Катастарска парцела 14843 КО К. 3 – Насеље „К. уписана је у Лист непокретности бр. 1645 и на терену представља улицу. Као носилац права својине на њој уписана је Р. С., а као држалац Град К. Предметна непокретност је била у својини оца тужилаца, који је шесдесетих година прошлог века преко Службе за катастар непокретности извршио парцелизацију исте, која је у то време представљала њиву. Парцела кп.бр. 14843 је остављена као прилаз парцелисаним деловима и на терену сада представља улицу. Парцелисане делове је продавао трећим лицима за изградњу индивидуалних стамбених зграда.
Вештачењем преко вештака грађевинске струке утврђена је тржишна вредност земљишта-предметне парцеле. Даље је утврђено да је парцела кп.бр.14843 КО К. опремљена техничком инфраструктуром и да је на истој саграђена локална саобраћајница. Спорна парцела је рестло, остатак од првобитних парцела.
По оцени Апелационог суда правилно је првостепени суд поступио када је одбио тужбени захтев тужилаца. Наиме, како је правни претходник тужилаца извршио продају делова парцела ради изградње стамбених јединица, купцима је морао обезбедити прилаз до продатих делова, што је исти и учинио остављајући им прилаз у виду кп.бр.14843, која сада на терену представља улицу. Самим тим нису испуњени услови за усвајање тужбеног захтева тужилаца и обавезивање тужених за исплату накнаде како по одредбама Закона о експропријацији тако ни по одредбама Закона о облигационим односима којима је прописано право на накнаду штете. Осим тога парцелизацијом земљишта остварена је већа вредност парцела од вредности, коју би правни претходник тужилаца остварио да парцелизација није извршена.
Неоснован је жалбени навод којим се истиче да правном претходнику тужилаца није Решењем надлежног органа одобрена парцелизација земљишта и да обавеза остављања пута није условљена парцелизацијом. Наиме, очигледно је да је парцелизација спроведена, јер су парцеле преко Службе за катастар добиле нове бројеве, а правни претходник тужилаца је морао обезбедити прилаз купцима новоформираних парцела ради уласка на исте.
Међутим, основано се жалбом тужилаца оспорава закључак првостепеног суда да тужени Град К. није пасиво легитимисан у предметној парници. Напротив, тужени Град К. јесте пасивно легитимисан, јер је фактички корисник исте без обзира што није уписан као корисник, већ држалац исте, али се тиме не доводи у питање правилност побијане пресуде, јер је првостепени суд правилно утврдио да тужиоцима не припада право на накнаду штете и о томе дао разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд.
Правилно је првостепени суд одлучио када је усвојио приговор недостатка пасивне легитимације на страни ЈП Предузеће за изградњу Града К. К., јер друготужени није инвестирао своја средства на њеној изградњи и реч је о правном лицу које обавља делатност обезбеђивања услова за уређивање, унапређивање и заштиту јавног грађевинског земљишта, локалних и некатегорисаних путева и комуналних делатности, као и делатности од општег интереса, које се састоје у прибављању у име и за рачун Града грађевинског земљишта других непокретности, спровођење поступка и закључење уговора о закупу грађевинског земљишта у складу са Законом и одлукама органа Града и др.
Будући да ниједан жалбени навод не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде, сви жалбени наводи оцењени су неоснованим.
Правилна је и одлука о трошковима поступка, јер је иста заснована на одредбама чл. 149 и 150 ЗПП и правилној примени Адвокатске тарифе, а жалбом се паушално указује на неправилност исте.
Из изнетих разлога на основу чл. 375 ЗПП одлучено је као у изреци.
Другостепени суд је применио претходно наведене процесне одредбе садржане у раније важећем Закону о парничном поступку („ Службени гласник РС„ бр. 125/04 и 111/09), а на које упућује одредба чл. 506 ст. 1 сада важећег ЗПП, који је ступио на снагу 01.02.2012. године („ Службени гласник РС“ бр. 72/11).
Председник већа-судија
Обрен Јездић