Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Наследно право » Гж 1449.11 редукција тестамента
Гж 1449.11 редукција тестамента
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ 1449/11
Дана: 04.07.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Драгијане Дробњак, председника већа, Росе Терзић и Надежде Видић, чланова већа, у правној ствари тужиље Ђ. Д. из Ж. чији је пуномоћник Љ. Р., адвокат из У., против туженог Ђ. М. из У. чији је пуномоћник А. Д., адвокат из У., ради редукције тестамента, решавајући по жалби тужиље на пресуду Основног суда у Ужицу 2П.бр. 2122/10 од 07.04.2011. године, у седници већа одржаној дана 04.07.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље Д. Ђ. из Ж., па се пресуда Основног суда у Ужицу 2П.бр. 2122/10 од 07.04.2011. године ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном пресудом у ставу 1 одбија се тужбени захтев тужиље Ђ. Д., против туженог Ђ. М., да се утврди да је уговор о поклону закључен између сада пок. Н. Ђ. бивше из У. као поклонодавца и туженог као поклонопримца, који је оверен пред Општинским судом у Ужицу под Ов.бр. 294/98 од 24.02.1998. године и тестамент пред сведоцима који је сада пок. Н. Ђ. сачинила 31.03.1998. године, повређено право тужиље на нужном законском наследном делу на заоставштини пок. Н. Ђ., те да се уговор о поклону Ов.бр. 294/98 од 24.02.1998. године и тестамент пред сведоцима од 31.03.1998. године редуцирају утолико што се утврђује да тужиља има право својине на идеалном делу од 1/4 на следећим непокретностима: кп.бр. 1224/2 КО У. на зв. месту „К.“, по култури шума четврте класе површине 51,25 ари; кп.бр. 1225/1 КО У. на зв. месту „К.“ по култури шума четврте класе површине 48,23 ари, кп.бр. 1225/2 КО У. на месту зв. „К.“ по култури ливада пете класе, површине 49,33 ара све описане у поседовном листу број 895 КО У., на кући изграђеној на кп.бр. 941/1 КО У., дограђеном делу куће који се састоји од сутерена и приземља димензије 4х6 метара, уз постојећи стамбени објекат изграђен на кп.бр. 941/1 КО У., те да је тужени дужан признати и трпети да се изврши промена код Службе за катастар непокретности као и цивилну физичку деобу истих, као неоснован. У ставу 2 обавезује се тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 74.150,00 динара по пријему пресуде под претњом принудног извршења.
У законски одређеном року, жалбу на наведену пресуду уложила је тужиља и исту оспорава због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о трошковима с предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати суду на поновно суђење.
Испитујући оспорену пресуду у смислу одредбе члана 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд је нашао:
Жалба тужиље није основана.
Правилно је поступио првостепени суд када је одлучио као у изреци пресуде. За своју одлуку дао је јасне и разумљиве разлоге које у целости прихвата и другостепени суд.
У поступку нису учињене битне повреде из члана 361 став 2 тачка 1,2, 5, 7 и 9 ЗПП на које суд пази по службеној дужности па ни оним на које се у жалби указује. Као битна повреда у жалби се наводи члан 361 став 2 тачка 12 а то је што је изрека ожалбене пресуде са недостацима због којих се не може испитати, у истој нису изнети разлози о битним чињеницама те да постоји противуречност између онога што се у разлозима пресуде наводи и садржине исправа. Ови наводи жалбе се не могу прихватити као основани, јер пресуда има разлога о одлучним чињеницама, чињенично стање је потпуно и правилно утврђено и правилно је примењено материјално право.
На основу изведених доказа које је првостепени суд ценио у смислу члана 8 ЗПП утврђено је да је сада пок. Ђ. Н. мајка странака преминуила …….., да је за живота пред сведоцима сачинила тестамент дана 31.03.1998. године који је пред Општинским судом у Ужицу проглашен дана 22.12.2004. године у предмету расправе заоставштине иза смрти пок. Ђ. Н. О.бр.608/04. Пред Општинским судом у Ужицу, између истих странака вођен је спор по тужби тужиље против овде туженог ради ништавости уговора о доживотном издржавању, па је правноснажном пресудом П.бр.253/05. од 03. 12. 2005. године одбијен као неоснован тужбени захтев овде тужиље против туженог којим је тражила да се утврди да уговор о доживотном издржавању Р.бр.1438/90 од 9.11.1990. године је ништав и не производи правно дејство.
У предмету П.бр.133/07. тужиља је поднела тужбу против туженог ради ништавости тестамента па је правноснажном пресудом истог суда П.бр.133/07 од 3. 12. 2008. године одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је тестамент сада пок. Ђ. Н. сачињен пред сведоцима дана 31.03.1998. године и проглашен на записнику у предмету О.бр.806/04 дана 22.12.2004. године ништав и не производи правно дејство. Такође је и вођен спор између странака пред Општинским судом у Ужицу у предмету П.бр.134/07 ради ништавости уговора о поклону па је правноснажном пресудом тог суда П.бр.134/07 од 03.12.2008. године одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је уговор о поклону који је закључен између овде туженог као поклонопримца и сада пок. Ђ. Н. као поклонодавца, оверен пред Општинским судом у Ужицу под Ов. бр.294/98. од 24.02.1998. године ништав и да не производи правно дејство.
Код овако утврђеног чињеничног стања а с позивом на одредбу члана 59 Закона о наслеђивању правилно првостепени суд одбија тужбени захтев тужиље јер је тужбу поднела неблаговремено. Овом тужбом тужиља као нужни наследник тражи да се утврди да јој је окрњен нужни наследни део а тражи редукцију тестамента и уговора о поклону. Према одредби члана 59 Закона о наслеђивању предвиђено је да смањење располагања тестаментом и враћања поклона којима је повређен нужни део могу тражити само нужни наследници. Смањење располагања тестаментом може се тражити у року од 3 године од проглашења тестамента, а враћање поклона у року од 3 године од смрти оставиоца. Тестамент сада пок. Ђ. Н. је проглашен 22.12.2004. године а иста је преминула дана……... Имајући у виду да је тужба за окрњење нужног наследног дела поднета дана 31. 08. 2010. године односно после три године од проглашења тестамента и смрти оставиље сада пок. Ђ. Н., то правилно првостепени суд одбија тужбени захтев тужиље као неоснован.
У жалби тужиље се истиче да првостепени суд није у потпуности утврдио чињенично стање и да није дао јасне разлоге у вези са постављеним тужбеним захтевом. Истиче се да је поступајући судија у предмету П.бр.133/07 у пресуди од 3. 12. 2008. на страни 15. исте образложила да се питање повреде нужног дела законског наследника може поставити тек након правноснажности одлуке у погледу захтева за поништај тестамента као претходно питање у ком случају би тужиља имала право на остваривање својих права као нужног наследника у посебном поступку. Указује се да је тужиља 04.02.2005. године поднела тужбу за поништај тестамента, уговора о поклону и уговора о доживотном издржавању а као основ поништаја навела је и повреду нужног дела. Наводи се да је у предмету П.бр.133/07 судија одбио да одлучује о повреди нужног дела тужиље као законског наследника образлажући то решавањем као претходног питања, па је тужиља тек после правноснажности ових пресуда поднела тужбу за повреду нужног дела- редукцију тестаменталног располагања, па се не може прихватити застарелост коју првостепени суд наводи као разлог за одбијање тужбеног захтева. Ови наводи жалбе се не могу прихватити као основани јер је тужиља поред осталих разлога навела у предмету број П.133/07. као један од основа за поништај тестамента и уговора о поклону и окрњење нужног дела, односно тражила је преиначење тужбе поднеском од 18.06.2008. године, али је суд решењем од 08.08.2008. године одбио преиначење тужбеног захтева. Такав тужбени захтев тужиља је поднела тек овом тужбом, па имајући увиду да је протекло 3 године од момента смрти тужиље и 3 године од проглашења тестамента, то правилно првостепени суд с позивом на одредбу члана 59 Закона о наслеђивању одбија тужбени захтев тужиље.
Такође је без основа и навод жалбе да судија који је поступао у предмету П.бр.133/07 није реизабран те да тужиља због тога не може трпети штетне последице односно због њеног погрешног упута. Тужиља је заступана од стране адвоката, па је иста могла да пре истека рока из члана 59 Закона о наслеђивању поднесе тужбу за редукцију тестамента односно окрњење нужног наследног дела. Констатација судије у предмету П.бр.133/07. се чак не може ни прихватити као нестручна и неоснована јер поништај уговора о поклону и тестамента јесте претходно питање за редукцију тестамента, али то не значи да није тужиља могла да поднесе тужбу за редукцију тестамента. Поступак за редукцију тестамента, односно окрњење нужног дела је само могао да се прекине до правноснажног окончања поступка по тужби за поништај уговора о поклону и тестамента, па су стога сви наводи жалбе тужиље неосновани и првостепена пресуда је потврђена у ставу један.
Потврђена је и одлука о трошковима спора а исти су од стране првостепеног суда одмерени сагласно одредби чл. 149 ст. 1 ЗПП, образложени су и специфицирани.
На основу изложеног, а сагласно члановима 373 ст. 1 тач. 2 и 375 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде.
Председник већа-судија,
Драгијана Дробњак с.р.