Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1485.21 Заједнички делови стамбене зграде
Гж 1485.21 Заједнички делови стамбене зграде
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Гж-1485/21
08.06.2021. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, др Татјане Кандић и Марице Петровић, чланова већа, у парници тужиоца Стамбеној заједници стамбене зграде у улици ... број ... у …, чији је пуномоћник Петар Недељковић, адвокат из ..., против тужене „АА“ АД ..., чији је пуномоћник Ксенија Димитријевић, адвокат из ..., ради накнаде, вредност предмета спора 12.300,00 динара, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Трстенику 3П 18/20(16) од 18.01.2021. године, у седници већа одржаној дана 08.06.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене „АА“ АД … и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Трстенику 3П 18/20(16) од 18.01.2021. године у делу става 1. изреке којим је усвојен тужбени захтев тужиоца те је обавезана тужена, да тужиоцу на име накнаде за коришћење фасаде као заједничког дела стамбене зграде, ради истицања рекламе фирме, плаћа месечно по 150 еура и то до 5.-ог у месецу за претходни месец у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан плаћања почев од 01.01.2009. године до доношења првостепене пресуде дана 18.01.2021. године, под претњом извршења.
II УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Трстенику 3П 18/20(16) од 18.01.2021. године у преосталом делу става 1. изреке којим је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена, да тужиоцу на име накнаде за коришћење фасаде као заједничког дела стамбене зграде, ради истицања рекламе фирме, плаћа месечно по 150 еура и то до 5.-ог у месецу за претходни месец у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан плаћања почев од 19.01.2021. године па убудуће, и у ставу 2. изреке (одлука о парничним трошковима), КАО НЕОСНОВАН.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом ставом 1. изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца Стамбене заједнице у улици … број …, те је обавезана тужена „АА“ AD …, да тужиоцу на име накнаде за коришћење фасаде као заједничког дела стамбене зграде, ради истицања рекламе фирме, плаћа месечно по 150 еура и то до 5.-ог у месецу за претходни месец у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан плаћања почев од 01.01.2009. године па убудуће, с тим што ће заостале рате исплатити одједном у року од 15 дана по пријему пресуде, а све под претњом принудног извршења.
Ставом 2. изреке, обавезана је тужена „АА“ AD … да на име трошкова парничног поступка исплати тужиоцу Стамбеној заједници у улици … број …, износ од 265.812,00 динара у року од 15 дана, по пријему пресуде под претњом принудног извршења.
Против првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена, побијајући је у целости, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући првостепену пресуду на основу чл. 386 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број, 72/11,… 18/20), Апелациони суд је утврдио да је жалба тужене делимично основана.
Тужилац је поднео одговор на жалбу.
Побијана пресуда у потврђујућем делу није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1 до 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а није учињена ни битна повреда одредбе парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 Закона о парничном поступку на коју жалба тужене неосновано указује, јер је изрека пресуде разумљива, пресуда није противречна сама себи и разлозима пресуде, a разлози о битним чињеницама су јасни и непротивречни, те пресуда нема недостатака због којих се не може испитати.
Побијана пресуда у потврђујућем делу није донета ни уз битну повреду одредбе парничног поступка из члана 374 став 1 у вези члана 271 Закона о парничном поступку, јер се вештак за архитектуру и урбанизам изјаснио на захтев, примедбе и питања суда и тужене стране, а тужена није предложила друго вештачење.
Првостепени суд је утврдио следеће чињенично стање да је тужена „АА“ AD … корисник пословног простора у улици … број … у … у згради изграђеној на кат. парцели број … КО …, укупне површине 282,46 м2 и то пословног простора у приземљу од 141,56 м2 и подрумског простора површине 140,90 м2, а по основу Уговора о закупу од 20.03.2008. године, закљученог са власником „ББ“ из … .
Тужена банка је поставила рекламни пано-хоризонтални лого знак по пројектној документацији која је одобрена решењем бр. … од 30.06.2017. године, Одсека за урбанизам, грађевинарства, имовинско правне и стамбене послове Општинске управе у … на фасади зграде. За постављање рекламног паноа тужена банка нема сагласност осталих власника посебних делова стамбене зграде.
Вештачењем од стране вештака за архитектуру и урбанизам утврђено је да је на фасади зграде, на завршној обради зида зграде према спољашњем простору, тужена банка поставила рекламни пано-хоризонтални лого знак, на заједничком делу стамбене зграде, досаваљајући фотографије рекламног паноа.
Вештачењем од стране вештака економско-финансијске струке утврђено је да висина уобичајене месечне накнаде за постављање реклама на фасади зграда у … у улици … бр. …, с обзиром на положај зграде и реон где се налази, на месечном нивоу износи 150 еура у динарској противвредности по средњем курсу евра НБС.
Првостепени суд је на основу утврђеног чињеничног стања закључио да је тужбени захтев тужиоца основан применом одредаба члана 3 став 2 тачка 16 Закона о становању и одржавању зграда и одредбе члана 219 Закона о облигационим односима, те је усвојио тужбени захтев и одлучио као у ставу 1. изреке првостепене пресуде.
По оцени Апелационог суда, правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање и правилно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев тужиоца на име накнаде за коришћење фасаде ради истицања рекламе фирме за период од 01.01.2009. године до доношења првостепене пресуде.
Одредбом члана 11 став 1 Закона о одржавању стамбених зграда („Службени гласник РС“ број 44/95... 88/11), важећег у време подношења тужбе прописано је да стамбена зграда има својство правног лица у правним пословима који се односе на одржавање и коришћење стамбене зграде, док је одредбом члана 15 став 1 истог закона прописано да председник скупштине зграде: руководи радом скупштине; представља и заступа стамбену зграду пред трећим лицима; предлаже годишњи програм одржавања зграде; стара се о реализацији програма одржавања и о томе подноси извештај; врши друге послове за које га овласти скупштина зграде.
Нису основани наводи жалбе да је тужиоца заступало неовлашћено лице, јер председник скупштине зграде, је лице које је по закону овлашћено да заступа стамбену зграду, и председник скупштине зграде је дао и потписао пуномоћје адвокату за заступање у поступку против сада тужене, те применом одредбе чл. 85 Закона о парничном поступку и чл. 11 ст. 1 и чл. 15 ст. 1 Закона о одржавању стамбених зграда („Службени гласник РС“ број 44/95... 88/11) произилази да тужиоца је заступало овлашћено лице у овој парници.
Неосновани су жалбени наводи да првостепени суд није поступио по решењу Апелациног суда у Крагујевцу Гж-1165/19 од 19.12.2019. године којим је укинута прва првостепена пресуда у овој парници, јер првостепени суд је поступио у свему по налозима и упутима другостепеног суда у смислу одредбе чл. 398 ст. 2 Закона о парничном поступку.
Не стоје жалбени наводи да првостепени суд није потпуно и правилно утврдио чињенично стање, јер у допуни налаза и мишљења вештака из области архитектуре и урбанизма датој по доношењу решења Апелациног суда у Крагујевцу Гж-1165/19 од 19.12.2019. године, јасно је наведено да предметни рекламни пано се налази на фасади предметне зграде, на заједничком делу зграде изнад приземља (према фотографији у висини првог спрата), а не на приземном делу зграде који је закупио тужени.
Одредбом члана 19 став 1 Закона о основама својинскоправних односа прописано је да на заједничким деловима зграде и уређајима у згради власници посебних делова зграде имају право заједничке недељиве својине. Под заједничком својином, у смислу одредбе овог члану закона, подразумева се, поред осталог, и следеће: улазна врата у зграду, ходник, степенице, главни зид, светларник, лифт, подрум, просторија за прање и сушење рубља (праоница), заједничка гаража, уређаји за загревање станова у згради, централно грејање, електрична, водоводна и канализациона постројења, телефонски и телевизијски уређаји, заједничка антена, таван, тераса на крову, кров, димњаци, фасада и слично.
Како је на основу налаза и мишљења вештака за архитектуру и урбанизам, утврђено да се спорна реклама налази на фасади зграде, на завршној обради зида зграде према спољашњем простору, изнад приземног дела зграде, који представља заједнички део зграде на којем власници посебних делова зграде имају право заједничке недељиве својине, а који део тужена употребљава у своју корист за рекламни пано-лого знак, без одобрења осталих власника заједничке недељиве својине.
Правилно је првостепени суд, на основу налаза и мишљења вештака економско финансијске струке, утврдио висину уобичајене месечне накнаде у износу од 150 евра месечно за коришћење фасаде као заједничког дела зграде ради истицања рекламног паноа тужене узимајући у обзир положај зграде, реон где се зграда налази, уобичајене накнаде за истицање рекламе у окружењу, те су неосновани сви жалбени наводи тужене којима се оспорава висина утврђеног новчаног износа накнаде.
Нису основани жалбени наводи тужене да рекламни пано користи на основу закљученог уговора о закупу пословног простора, јер наведени уговор о закупу не садржи одредбе о истицању наведеног рекламног паноа и о накнади за исти.
Стоје жалбени наводи тужене да је првостепени суд погрешно применио материјано право и то Закон о становању и одржавању зграде („Сл. гласник РС“, бр. 104/16) који је ступио на снагу у децембру 2016. године, после подношења тужбе, а тужба у овој парници је поднета дана 19.07.2016. године, али то не утиче на правилност првостепене пресуде. Фасада зграде представља заједнички део зграде у смислу одредбе чл. 19 Закона о основама својинскоправних односа на којем власници посебних делова зграде имају право заједничке недељиве својине.
С обзиром да је тужена истакла наведени рекламни пано у своју корист, без сагласности власника посебних делова предметне зграде, који имају право заједничке недељиве својине на фасади предметне зграде, тужена је у обавези да тужиоцу исплати наведену накнаду до 5.-ог у месецу за претходни месец почев од 01.01.2009. године до доношења првостепене пресуде дана 18.01.2021. године у смислу одредбе чл. 219 Закона о облигационим односима.
Како ни један жалбени навод није довео у сумњу законитост и правилност првостепене пресуде у потврђеном делу, на основу чл. 390 Закона о парничном поступку Апелациони суд је одлучио као ставу I изреке ове пресуде.
Првостепени суд није дао разлоге у првостепеној пресуди у смислу одредбе чл. 374 ст. 2 тачка 12 ЗПП зашто усваја део тужбеног захтева на име накнаде за коришћење фасаде ради истицања рекламе фирме почев од доношења првостепене пресуде па убудуће имајући у виду обележја института коришћења туђе ствари у смислу одредбе чл. 219 Закона облигационим односима, те да ли тужилац може тражити накнаду за коришћење фасаде стамбене зграде ради истицања рекламе фирме убудуће, јер елемент овог правног института је да је корист наступила. При томе, тужилац убудуће може и тражити да се рекламни пано скине, или тужени то може учинити по свом нахођењу.
Због учињених пропуста првостепена пресуда у преосталом делу става 1. изреке првостепене пресуде је морала бити укинута.
У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је указано овим решењем, пошто отклони битну повреду одредаба парничног поступка и правилно утврди чињенично стање, уз правилну примену материјалног права донеће правилну и закониту одлуку.
Укинута је и одлука о трошковима поступка јер иста зависи од коначног исхода спора.
На основу претходно наведеног, Апелациони суд је применом одредбе чл. 391 ст. 1 и чл. 392 ст. 2 Закона о парничном поступку одлучио као у ставу II изреке ове одлуке.
Првостепени суд ће у смислу одредбе чл. 362 ЗПП, извршити исправку у уводу и изреци првостепене пресуде тако што ће означити тужиоца као Стамбену заједницу стамбене зграде у улици … број … у … сагласно уређеном тужбеном захтеву од 06.09.2018. године.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић,с.р.