Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » ГЖ 1486.13 ради накнаде трошкова школовања

ГЖ 1486.13 ради накнаде трошкова школовања

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1486/13
Дана 18.09.2013. године
К р а г у ј е в а ц

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Надежде Видић и Снежане Ковачевић, чланова већа, у парници тужиоца Р. С. – М. О., коју заступа Дирекција за имовинско-правне послове – Одељење у Н., а ову пуномоћник М. К., дип. правник из Н., против тужених Н. Ц. и Р. Ц., обојица из К., ради накнаде трошкова школовања, вредност спора 303.367,71 динара, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Основног суда у Крушевцу П. 243/11 (09) од 25.02.2013. године, у седници већа одржаној 18.09.2013. године, донео је следећу

 

П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ жалба тужених Н. Ц. и Р. Ц., обојице из К. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Крушевцу П. 243/11 (09) од 25.02.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е


Изреком под 1. ожалбене пресуде усвојен је тужбени захтев тужиоца, па су обавезани тужени да му солидарно накнаде трошкове школовања туженог Н. Ц. у Војној гимназији у укупном износу од 232.562,02, са затезном каматом почев од 15.01.2001. године до исплате у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Изреком под 2. обавезан је тужени Н. Ц. да тужиоцу надокнади износ од 83.262,67 динара на име трошкова школовања у Војној академији, са затезном каматом почев од 15.01.2001. године до исплате у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Изреком под 3. обавезани су тужени да тужиоцу солидарно надокнаде трошкове парничног поступка у износу од 49.500,00 динара, у року од 15 дана.

Против ове пресуде жалбу су изјавили тужени због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
 
Испитујући ожалбену пресуду, на основу чл. 386 ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11), Апелациони суд је утврдио да је жалба тужених неоснована.

Током првостепеног поступка је утврђено да је тужени Н. Ц. на основу Уговора о школовању који је закључио 31.08.1995. године са Г. В. Ј., завршио Војну гимназију, након чега је уписао Војно-техничку академију, завршио прву годину и условно уписао другу, али како није успео да положи заостале испите из предмета математика два и физика, отпуштен је са школовања Наредбом Начелника Војно-техничке академије В. Ј. 29.12.2000. године.

Према Уговору од 31.08.2005. године, тужилац је туженом Н. Ц. обезбедио бесплатно школовање, исхрану, обућу, одећу, школски прибор, уџбенике, месечна новчана примања и др, а тужени Н. се обавезао да све разреде Војне гимназије заврши у року одређеним прописом школе, да солидарно са родитељем-старатељем тужиоцу надокнади трошкове школовања у случају ако изгуби право на даље школовање због недовољног општег успеха у Војној гимназији, односно Војној академији, ако својом кривицом изгуби статус ученика или студента на начин предвиђен одредбама Закона о војним школама и војним научно-истраживачким установама и др, да по завршетку школовања Војне Гимназије, зависно од успеха и потреба службе, настави школовање у Војној академији у коју буде распоређен и да у року одређеном прописом академије заврши школовање.

Уговором од 01.11.1999. године тужилац се обавезао да туженом Н. обезбеди бесплатно школовање, обуку, смештај и услугу у интернату, исхрану, одећу обућу, месечна новчана потраживања и др, а тужени Н. се обавезао да школовање заврши у року одређеном прописом Војне Гимназије, да тужиоцу накнади трошкове школовања у случајевима ако школовање прекине по личном захтеву, ако својом кривицом изгуби статус студента и ако по завршетку школовања у Војној академији одбије да ступи у  професионалну војну службу.

Коначним Решењем Инт.бр.3-2053 од 29.12.2000. године, Војно-техничке академије В. Ј. утврђено је да су трошкови школовања у Војној гимназији за туженог Н. износили 232.562,02 динара а за школовање у Војно-техничкој академији 83.262,67 динара, што укупно износи 303.336,71 динара, па је тужени Н. обавезан да наведени износ надокнади једнократном исплатом на благајни ВП…… Б. најкасније у року од 15 дана од пријема решења.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је, по оцени Апелационог суда, правилно поступио када је усвојио тужбени захтев и одлучио као у изреци ожалбене пресуде.
Супротно жалбеним наводима тужених потраживање тужиоца није застарело, како је то правилно утврдио и првостепени суд, јер нема места примени чл. 376 Закона о облигационим односима којим је прописано да потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од када је оштећени дознао за штету односно за пет година од када је штета настала, јер се у конкретном случају ради о потраживању стеченог без основа за које важи општи рок застарелости од 10 година прописан чл. 371 истог закона. Ово због тога што су наведени уговори раскинути због неиспуњења обавезе туженог Н. Ц. а сходно одредби чл. 124 Закона о облигационим односима, па је према одредби чл. 210 ст.2 ЗОО тужени Н. обавезан да врати односно накнади вредност примљеног с обзиром на основ који је отпао раскидом уговора и то у висини наведених издатака које је тужилац имао за време школовања који издаци су истовремено корист на страни овог туженог, док је обавеза његовог оца туженог Р. Ц. у вези са издацима тужиоца за школовање туженог Н. Ц. у Војној гимназији солидарна у смислу одредбе чл. 414 ЗОО.

Како се ниједним жалбеним наводом тужених не доводи у питање правилност првостепене одлуке, Апелациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде применом одредбе чл. 390 ЗПП. 
                  
Правилна је одлука о трошковима парничног поступка јер је у свему донета сходно чл.153 ст. 1 и 154 ЗПП, на неправилност обрачуна се жалбом не указује.


Председник већа-судија
Обрен Јездић, с.р.

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу