Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 1505.11 Накнада штете
Гж 1505.11 Накнада штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Гж бр.1505/11
Дана: 01.09.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од председника већа судије Божидара Вујичића и чланова већа судија Мирјане Поповић и Радмиле Радуловић, у правној ствари тужиоца Н. А. из У., кога заступа М. Ђ. адвокат из К., против туженог У. О. С. – Г. ф. Б., ради накнаде штете, вредност предмета спора 2.150.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог, изјављене против пресуде Основног суда у Ужицу 3П 11/11 (08) од 07.04.2011. године, у седници већа од 01.09.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Ужицу 3П 11/11 (08) од 07.04.2011. године, у ставу I и III изреке и ПРЕСУЂУЈЕ:
1. Делимично се УСВАЈА тужбени захтев тужиоца Н. А. из У., па се тужени У. О. С. – Г. ф. из Б. ОБАВЕЗУЈЕ да тужиоцу на име накнаде штете исплати износ од 685.650,00 динара са законском каматом почев од 07.04.2011. године као дана пресуђења, па до коначне исплате, у року од 15 дана по правноснажности пресуде, а под претњом принудног извршења.
2. ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца Н. А. из У. да се тужени У. О. С. – Г. ф. из Б. обавеже да тужиоцу на име накнаде штете поред износа из претходног става исплати још 1.371.300,00 динара са законском затезном каматом од 07.04.2011. године, па до коначне исплате.
3. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиоцу на име парничних трошкова исплати износ од 106.248,00 динара, у року од 15 дана под претњом принудног извршења.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом у ставу 1. изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је тужени обавезан да тужиоцу на име накнаде штете исплати 2.056.950,00 динара са законском затезном каматом почев од 07.04.2011. године па до коначне исплате, док је у ставу 2. изреке тужбени захтев за износ од још 93.050,00 динара одбијен као неоснован.
У ставу 3. изреке тужени је обавезан да тужиоцу на име парничних трошкова исплати износ од 332.025,00 динара.
Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу којом пресуду побија из свих разлога из чл. 360 ЗПП.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372. ЗПП, па је нашао да је жалба тужиоца делимично основана.
Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а не друге конкретне битне повреде се жалбом туженог не указује.
Правилно је првостепени суд оценом изведених доказа утврдио да је тужилац са бабом и дедом М. и Д. А. и својом мајком М. пријавио потраживања према АД за осигурање „С.“ Б. у стечају Трговинском суду у Београду дана 22.04.2002. године на име материјалне и нематеријалне штете коју су претрпели због погибије М. А., оца овде тужиоца, а сина сада пок. Д. и М., у саобраћајном удесу који се догодио 04.02.1996. године, у Б. Б., наводећи да је за саобраћајни удес одговоран возач возила које је било осигурано код наведеног осигуравача у стечају. Пријава је заведена у Трговинском суду у Београду 23.04.2002. године под бројем 1187. Уз ову пријаву је приложен записник о увиђају саобраћајне незгоде Општинског суда у Бајиној Башти Кри.бр.3/96 од 04.02.1996. године у коме је констатована смрт путника М. А. од оца М. и мајке Д. А., рођеног ……………..у У. Укупно признато потраживање тужиоца, његове мајке М. и сада пок. М. и Д. А., по решењу Трговинског суда у Београду VI Ст. 102/2001 од 14.04.2002. године под редним бројем 90 износи 560.000,00 динара са законском затезном каматом од 23.04.2002. године и то сада пок. Д., као мајци, на име душевних болова због смрти сина износ од 120.000,00 динара, сада пок. М., као оцу, на име душевних болова због смрти сина износ од 120.000,00 динара, мајци тужиоца М., као супрузи, износ од 150.000,00 динара на име душевног бола и износ од 50.000,00 динара за сахрану, укупно износ од 200.000,00 динара, а овде тужиоцу Н., као сину, на име душевног бола због смрти оца износ од 120.000,00 динара, а све по горе наведеној пријави. Решењем Трговинског суда у Београду VI Ст. 102/2001 од 15.12.2004. године одобрена је главна деоба стечајне масе „С.“ у стечају и одређена исплата по стопи од 2,05% од утврђених потраживања поверилаца у износу од 17.242,00 динара који износ је исплаћен 17.02.2005. године. Сада пок. М. и Д. су у међувремену преминули и то М ………... године, а Д ……... године и за њиховог наследника је оглашен тужилац Н. А. правоснажним решењем Општинског суда у Ужицу О.бр. 408/08 од 25.12.2008. године, а предмет заоставштине је између осталог и новчано потраживање које им је признато према АД „С.“ по наведеном решењу Трговинског суда у Београду. Током поступка првостепени суд је правилно утврдио да је возило у коме је отац тужиоца погинуо возио сада пок. Б. С., да је сада пок. М. седео на месту сувозача у моменту удеса, и првостепени суд правилно утврђује да не постоје околности које упућују на евентуални допринос сада пок. М. за насталу штету.
Првостепени суд такође правилно утврђује да је тужиочево потраживање утврђено решењем Трговинског суда остало не намирено у проценту од 97,95% с обзиром да му је 2,05% од утврђеног потраживања исплаћено 17.02.2005. године. Такође првостепени суд правилно закључује да се према чл. 106 Закона о осигурању имовине и лица штета проузрокована употребом моторног возила које је обавезно осигурано код организације за осигурање над којом је отворен поступак стечаја а која није накнађена из стечајне масе, односно део штете који није накнађен из стечајне масе, накнађује се из средства Г. ф.. Захтев оштећеног лица за накнаду штете из средстава Г. ф. доспева према туженом даном закључења стечајног поступка над осигуравајућом организацијом са којом је штетник имао закључени уговор о обавезном осигурању. Стечај над „С.“ осигурањем је закључен 30.12.2005. године. Првостепени суд правилно закључује да тужилац Н. има право на накнаду штете од туженог Г. ф. за претрпљене душевне болове због смрти свога оца и правилно утврђује да му на име правичне накнаде припада 700.000,00 динара и да му тужени на име накнаде штете треба намирити неплаћени износ од 97,95%.
На овако правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је погрешно применио материјално право када је тужиоцу на име накнаде штете досудио износ од 2.056.950,00 динара.
Кад се од припадајућег износа од 700.000,00 динара одбије исплаћени износ од 2,05% што износи 14.350,00 динара остаје неисплаћени износ од 685.650,00 динара па је Апелациони суд преиначујући првостепену пресуду тужиоцу Н. на име накнаде штете досудио овај износ са законском затезном каматом од дана доношења првостепене пресуде од 07.04.2011. године, па до коначне исплате, а на основу чл. 99 ст.3 и чл. 106 Закона о осигурању имовине и лица и члана 200 и 201 став 1 Закона о облигационим односима.
За износ од још 1.371.300,00 динара Апелациони суд је преиначујући првостепену пресуду у ставу један изреке одбио овај део тужбеног захтева као неоснован, јер је првостепени суд досуђујући тужиоцу и ове износе погрешно применио материјално право, а што се основано у жалби туженог истиче.
Наиме, родитељима пок. М., сада пок. М. и пок. Д. решењем Трговинског суда у Београду је утврђено потраживање на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због смрти сина пок. М. у износима од по 120.000,00 динара, од чега им је исплаћено само 2,05%, а остатак од 97,95% није исплаћен. Тужилац је њихов једини наследник и по решењу Општинског суда у Ужицу О-408/08 од 25.12.2008. године. Тужилац је наследио укупно ½ од утврђеног потражиња од 560.000,00 динара. Износ од 1.371.300,00 динара би био износ неисплаћене накнаде нематеријалне штете коју би пок. М. и Д. могли да наплате од Г. ф. да су живи, a да би тужилац могао да наследи потраживање накнаде нематеријалне штете мора да постоји правноснажна одлука којом би одговорно лице било у обавези да на име накнаде штете пок. М. и Д. исплати одређене износе. О накнади нематеријалне штете због смрти блиског лица одлучује се у парничном поступку пред судом опште надлежности и сада пок. М. и Д. није досуђена накнада нематеријалне штете у одређеним износима, па накнада нематеријалне штете није призната правноснажном одлуком нити споразумом. Међутим, одредбом члана 204 став 1 ЗОО је прописано да потраживање накнаде нематеријалне штете прелази на наследнике само ако је признато правноснажном одлуком или писменим споразумом. Сада пок. М. и Д. као родитељима покојног М. накнада нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због смрти сина М. није призната правноснажном одлуком или писменим споразумом, већ су решењем Трговинског суда у Београду VI СТ 102/2001 од 14.05.2002. у стечајном поступку утврђена њихова потраживања у износима из пријаве потраживања, а решењем истога суда од 15.12.2004. године одобрена главна деоба стечајне масе АД за осигурање „С.“ у стечају Б. и одређена исплата по стопи 2,05 од утврђених потраживања поверилаца.
Првостепени суд приликом одлучивања није имао у виду одредбе чл. 201 ст. 1 ЗОО, па је погрешном применом материјалног права тужиоцу досудио на име накнаде нематеријалне штете износ од 1.371.300,00 динара колико по оцени првостепеног суда пок. М. и Д. није накнађено у стечајном поступку који се водио против „С.“ осигурања.
Због погрешне примене материјалног права на које овај суд пази по службеној дужности сходно чл. 372 ст.2 ЗПП, Апелациони суд је на основу чл. 380 ст.1 тач.4 ЗПП преиначио првостепену пресуду за износ од 1.371.300,00 динара одбио тужбени захтев као неоснован.
На основу чл. 149, 150 и 161 ЗПП, Апелациони суд је преиначио и одлуку о трошковима парничног поступка. Првостепени суд је правилно утврдио да тужиоцу припадају трошкови у износу од 332.025,00 динара али како је тужилац успео у овој парници са 32% захтева то му припадају трошкови у износу од 106.248,00 динара, па је на основу чл. 387 ст.1 тач. 3 ЗПП одлучено као у ставу I тач. 3 изреке ове пресуде.
Председник већа-судија
Божидар Вујичић, с.р.