Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 1506.20 Својина
Гж 1506.20 Својина
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-1506/20
Дана: 09.03.2021. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Гордане Вељовић, председника већа, Дринке Кривчевић и Светлане Ћупрић, чланова већа, у парници тужиоца „АА“ из …, као правног следбеника ранијег тужиоца сада покојног „ББ“ из …, чији је пуномоћник Зоран М. Марковић, адвокат из …, против тужене Општине …, као правног следбеника раније тужене ЈП Дирекције за путеве, грађевинско земљиште и изградњу из …, одлучујући о предлогу тужиоца за понављање поступка, по закљученој расправи пред другостепеним судом 09.03.2021. године, донео је
П Р Е С У Д У
I УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиоца „АА“ из …, као правног следбеника ранијег тужиоца сада покојног „ББ“ из … и обавезује се тужена Општина …, као правни следбеник раније туженог ЈП Дирекција за путеве, грађевинско земљиште и изградњу Општине … да тужиоцу „АА“ из … на име накнаде за експроприсану непокретност – земљиште које носи ознаку део кп.бр. … и део кп.бр. …, све КО …, исплати износ од 3.243.200,00 динара, са каматом по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 15.04.2010. године, као дана пресуђења до 24.12.2012. године, а од 25.12.2012. године до коначне исплате према Закону о затезној камати, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.
II ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 387.342,14 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Ивањици II 1 П. бр. 69/10 од 15.04.2010. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени ЈП Дирекција за путеве, грађевинско земљиште и изградњу Општине … да тужиоцу „ББ“ из …, правном претходнику тужиоца „АА“ из …, на име накнаде за експроприсану непокретност – земљиште које носи ознаку део кп.бр. … и део кп.бр. …, све КО …, исплати износ од 3.243.200,00 динара са каматом по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 15.04.2010. године као дана пресуђења до исплате, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.
Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 346.842,14 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 3261/10 од 07.04.2011. године, ставом I изреке, укинута је пресуда Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Ивањици II 1П.бр. 69/10 од 15.04.2010. године, ставом II изреке, одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца „ББ“ из … којим је тражио да се обавеже тужени ЈП Дирекција за путеве, грађевинско земљиште и изградњу Општине …, да му на име накнаде за експроприсану непокретност земљишта које носи ознаку део кп.бр. … и део кп.бр. … обе КО …, исплати износ од 3.243.200,00 динара са каматом по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 15.04.2010. године, као дана пресуђења до исплате и ставом III изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка.
Тужилац је у законом одређеном року дана 22.02.2019. године, благовремено поднео предлог за понављање поступка правноснажно окончаног пресудом Апелационог суда у Крагујевцу ГЖ. 3261/10 од 07.04.2011. године, у коме је навео да су доношењем пресуде Врховног касационог суда Рев.бр. 3852/2018 од 15.11.2018. године испуњени услови прописани чл. 426 ст. 1 тач. 9 сада важећег ЗПП, јер је тужилац доношењем ове пресуде стекао могућност да употреби пресуду Основног суда у Ивањици П.бр. 563/16 од 17.03.2017. године, као доказ да је тужилац активно легитимисан у овој парници, као законски наследник оца пок. „ББ“, који је законски наследник своје мајке пок. „ВВ“, бив. из …, чију заоставштину чине део кп.бр. … у уделу од 146/303 и део кп.бр. … у уделу од 2173/2880 и то делова парцела старог премера које су ушле у састав новоформираних парцела, као претходно питање које је накнадно пред надлежним органом правноснажно решено, а на коме је судска одлука заснована у предметној парници. Право на подношење предлога тужилац заснива на чињеници да је наследио свог оца, сада покојног „ББ“ по основу решења Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Ивањици О.бр. 1419/11 од 15.12.2011. године, а да је његов отац „ББ“ наследио своју мајку „ВВ“ по решењу Општинског суда у Ивањици О.бр. 104/03 од 15.05.2003. године. Имајући у виду да је суд у ранијем поступку погрешно утврдио чињеницу да предметна имовина не представља заоставштину покојне „ВВ“, доношењем пресуде Врховног касационог суда Рев.бр.3852/2018 од 15.11.2018. године, стекли су се услови да се поступак понови и да тужиочев захтев буде усвојен.
Тужена је одговорила на предлог тужиоца за понављање поступка.
О предлогу тужиоца за понављање поступка, Апелациони суд у Крагујевцу је одучио применом одредаба чланова 422 до 429 ЗПП („Сл. гл. РС“, бр. 125/04 и 111/09), који се у поступку поводом овог предлога има применити према одредби чл. 506 ст. 1 ЗПП („Сл. гл. РС“, бр. 72/11 и други), обзиром да је поступак по тужби тужиоца покренут у време примене Закона о парничном поступку објављеног у „Сл. гл. РС“, бр. 125/04 и 111/09.
Одлучујући о предлогу тужиоца за понављање поступка, Апелациони суд је, након што је испитао благовременост, потпуност и дозвољеност истог, закључио да се предлог односи искључиво на поступак пред другостепеним судом и да су разлози због којих је поднет, оправдани.
Наиме, тужилац тражи понављање поступка из разлога прописаних одредбом чл. 422 ст. 1 тач. 8 ранијег важећег ЗПП, којим је прописано да се поступак који је одлуком суда правноснажно окончан може по предлогу странке поновити ако је накнадно пред надлежним органом на другачији начин правноснажно, односно коначно решено претходно питање (члан 12) на коме је судска одлука заснована.
Пресудом Врховног касационог суда Рев. 3852/2018 од 15.11.2018. године, преиначена је пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 2338/17 од 11.01.2018. године, исправљена решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж-2338/17 од 08.05.2018. године, тако што су одбијене као неосноване жалбе тужених и потврђена пресуда Основног суда у Ивањици П. 563/16 од 07.03.2017. године и обавезани тужени да тужиоцу „АА“ солидарно исплате трошкове ревизијског поступка. У образложењу ревизијске одлуке је наведено да је према ставу првостепеног суда спорно земљиште било својина правног претходника тужиоца, а да је нови упис извршен на основу новог премера из 1985. године на Републику Србију, иако нови премер не може бити основ за промену права својине у катастру непокретности, јер би за такву промену био потребан одређени правни основ уписа, који тужени не поседују. Даље је утврђено да је деоба између правног претходника тужиоца, сада пок. „ВВ“ и „ГГ“ извршена, али да није спроведена у катастру непокретности, па су након извршене деобе деобничари свако за себе држали и уживали имовину коју су на деоби поделили, што значи да је деоба фактички реализована, што даје правни основ правном претходнику тужиоца да на предметном земљишту има искључиво право својине и да то земљиште улази у састав заоставштине. Вредност имовине која је на деоби припала „ГГ“, а од које је формиран део улице, исплаћена је његовом правном следбенику од стране тужене Општине, док земљиште које је припало правном претходнику тужиоца и које је такође искоришћено за изградњу истих улица, није исплаћена ни правним претходницима тужиоца, а ни тужиоцу. Ревизијском пресудом је утврђено да идеални делови спорних парцела у наведеној површини представљају заоставштину правног претходника тужиоца, тужиочеве бабе, сада покојне „ВВ“ и утврђено да су приликом расправљања заоставштине, предмет заоставштине били делови парцеле изражени у разломцима, што је довољан основ за спровођење кроз катастарски елаборат, односно за упис права својине по основу наслеђа и да тужиоцу пресуда ревизијског суда треба да послужи као доказ да има право на исплату вредности површине наведених парцела које су изузете из поседа од његовог правног претходника и од којих је формирана улица, а да ранији власник, као ни тужилац као правни следбеник ранијег власника, нису добили накнаду за изузето земљиште, чиме је повређено право на имовину зајемчено чл. 58 Устава Републике Србије и чл. 1 Протокола 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Против пресуде Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Ивањици II 1П.бр. 69/10 од 15.04.2010. године, тужена је благовремено изјавила жалбу, побијајући је из свих разлога одређених чл. 360 ЗПП.
Испитујући првостепену пресуду применом чл. 372 ЗПП („Сл. гл. РС“, бр. 125/04 и 111/09), који се примењује према одредби чл. 506 ст. 1 ЗПП у границама жалбених навода, апелациони суд је оценио да жалба није основана.
У поступку који је претходио доношењу првостепене пресуде, нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а не садржи ни битну повреду из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на коју се жалбом тужене указује, јер пресуда нема недостатака због којих се не може испитати.
Материјално право је правилно примењено на потпуно утврђено чињенично стање.
Оцењујући да су разлози тужиоца изнети у предлогу за понављање поступка основани, да се тужилац основано позива на пресуду Врховног касационог суда Рев. 3852/2018 од 15.11.2018. године ради примене чл. 422 ст. 1 тач. 8 раније важећег ЗПП, Апелациони суд у Крагујевцу је донео решење Гж бр. 1506/20 од 02.02.2021. године којим је дозволио понављање правноснажно окончаног поступка и укинуо пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Гж. бр.3261/10 од 07.04.2011. године и исто уручио странкама. Како пресуда Врховног касационог суда Рев. 3852/2018 од 15.11.2018. године у току поступка у коме је одлучено пресудом Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Ивањици II 1 П. бр. 69/10 од 15.04.2010. године није могла и није била оцењена као доказ, то је Апелациони суд у Крагујевцу ради извођења овог доказа заказао расправу.
У поступку пред другостепеним судом изведени су следећи докази читањем и то: решење О.бр.104/03 од 15.05.2003. године Општинског суда у Ивањици, извештај СКН … бр. 952-2/2004-1351 од 16.11.2004. године, налаз и мишљење вештака геометра Мартиновић Радојице од 18.11.2005. године, саслушање вештака Радојице Мартиновића са записника од 17.10.2006. године, допуна налаза вештака геометра Радојице Мартиновића од 22.03.2007. године, налаз вештака грађевинске струке дипл. инг. грађевине Славољуба Богићевића, оверена фотокопија Уговора о доживотном издржавању Ов.бр.259/90 од 03.04.1990. године, решење О.бр.201/00 од 15.11.2000. године Општинског суда у Ивањици, записник о вансудском поравнању Општине … бр. 464-13/09-04 од 13.07.2009. године, извештај Пореске управе, Филијала … бр. 41302-1-00020/2010 од 18.03.2010. године, извршен је увиду у списе предмета Р-77/90 и О-201/00, увид у списе О-1419/11 Основног суда у Пожеги, СЈ у Ивањици, извршен је увид у списе П-563/16 Основног суда у Ивањици у којима се налази пресуда ВКС Рев 3852/2018 од 15.11.2018. године, прочитан предлог за понављање поступка од 22.02.2019. године, записник о главној расправи у предмету П.бр. 69/10 Основног суда у Ивањици од 09.06.2020. године, решење Апелационог суда у Крагујевцу Гж-1506/20 од 02.02.2021. године, којим је дозвољено понављање поступка у овој правној ствари и укинута пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж.бр.3261/10 од 07.04.2011. године, као и прочитани комплетни списи предмета Основног суда у Ивањици П-69/10 и оценом изведених доказа у смислу чл. 8 ЗПП и применом чл. 375 раније важећег ЗПП, одлучио као у изреци ове пресуде под I, оцењујући да је тужбени захтев тужиоца основан.
Увидом у списе предмета Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Ивањици II 1 П. бр. 69/10, утврђено је да је тај суд 15.04.2010. године донео пресуду којим је одбијен тужбени захтев правног претходника тужиоца. Наиме, том пресудом је утврђено да спорно земљиште чине део кп.бр. … КО … у површини од 0.01,46 ха, које је по старом премеру било уписано као сувласништво „ГГ“ и „ВВ“, са уделима од по 1/2 и то као парцеле старог премера бр. … и део кп.бр. … и део кп.бр. … КО … у површини од 0.08,51 ха, које је по старом премеру било уписано као сувласништво „ГГ“ и „ВВ“, са уделима од по 1/2 и то као део кп.бр. … и кп.бр. …, који део улице је посут шљунком са бетонским подзидама испод и изнад улице и део кп.бр. … КО … чија површина износи 0.13,22 ха, која је по старом премеру имала површину од 0.10,30 ха и носила ознаку кп.бр. … као сувласништво „ГГ“ и „ВВ“ са уделима од по 1/2, у укупној површини од 0.20,27 ха, односно 2027 м2, имајући у виду површине земљишта које је било уписано као сувласништво „ГГ“ и „ВВ“, а од ког је формирана предметна улица.
Спорно земљиште, укупне површине од 2027 м2, на коме је изграђена улица, иако се по старом премеру водило као сувласништво „ВВ“ и „ГГ“, било је искључиво власништво „ВВ“ по основу интерне усмене деобе између „ГГ“ и „ВВ“, који су на терену знали шта је коме припало на део, па су тако и држали и продавали земљиште. Земљиште које је предмет овог спора по тој деоби је припало сада покојној „ВВ“. Покојног „ГГ“ је по основу уговора о доживотном издржавању наследио „ДД“, а њега после смрти је наследио „ЂЂ“, који не претендује на право својине на предметном земљишту и признаје да је то искључива својина тужиоца.
Пок. „ББ“ је једини наследник целокупне заоставштине покојне „ВВ“, према решењу Општинског суда у Ивањици О. бр.104/03 од 15.05.2003. године.
Тужилац је једини наследник свог оца пок. „ББ“ према решењу Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Ивањици II 4 О бр. 1419/11 од 15.12.2011. године.
По новом премеру, који је ступио на снагу 1985. године, предметно земљиште је уписано као власништво Републике Србије – Општина …, а с обзиром да је покојна „ВВ“ умрла 29.03.1993. године то у састав њене заоставштине нису могле ући парцеле чији су делови ушли у састав новоформираних парцела, јер су оне постале улица и уписане у катастар непокретности као државна својина.
Увидом у налаз вештака геометра утврђује се да спорна површина износи 2027 м2, сабирањем површина делова парцела које су фактички експроприсане ради изградње улице. Један део земљишта за које тужилац тражи накнаду, а који је по намени улица је посут шљунком, други део земљишта по намени улица је такође посут шљунком али са бетонским потпорним зидовима, изграђеним са обе стране улице, која је формирана на терену који је под нагибом, трећи део земљишта – улице је асфалтиран. Улице се налазе у насељеном делу града …, насеље … и служе за прилаз изграђеним породичним стамбеним зградама, а ДУП-ом Општине … предметно земљиште предвиђено је за изградњу саобраћајнице, за шта није претходно спроведен поступак експропријације и тужиоцу, нити његовим правним претходницима није исплаћена накнада за фактички експроприсано земљиште.
Из извештаја Пореске управе, Филијала Ивањица од 18.03.2010. године, утврђује се да вредност предметног земљишта износи 1.600,00 динара по 1 м2.
Пресудом Врховног касационог суда Рев. 3852/2018 од 15.11.2018. године, преиначена је пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж-2338/17 од 11.01.2018. године, исправљена решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж-2338/17 од 08.05.2018. године и одбијене као неосноване жалбе тужених и потврђена пресуда Основног суда у Ивањици П. 563/16 од 17.03.2017. године и обавезани тужени да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка. Пресудом Основног суда у Ивањици П. 563/16 од 17.03.2017. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца „АА“ из … и утврђено да заоставштину „ВВ“, бивше из …, чини део кп.бр. … КО … у уделу од 146/303 и то део парцеле од 1,46 ари, која је 1985. године постојала као кп.бр. … и … КО … у границама одређеним у елаборату старог премера и део кп.бр. … КО … у уделу од 2173/2880 и то део парцеле у површини од 8,51 ар до 1985. године постојећих кп. бр. … и … КО … и део ове парцеле у површини од 13,22 ара у границама до 1985. године, постојеће кп.бр. … КО …, чије границе су одређене у елаборату старог премера за КО …, што су тужени дужни признати и допустити упис у СКН …, а ставом другим одлучено је о накнади трошкова парничног поступка. Пресуда Врховног касационог суда је донета из разлога јер је пресудом Основног суда у Ивањици П. 563/16 од 17.03.2017. године правилно утврђено да спорно земљиште за које тужилац потражује накнаду настао од парцела старог премера, код чињенице да је између покојне „ВВ“ и пок. „ГГ“ извршена физичка деоба парцела старог премера, тако да је спорно предметно земљиште по тој деоби припало сада покојној „ВВ“, баби тужиоца по оцу, сада покојном „ББ“. Како је „ВВ“ преминула 29.03.1993. године, у састав њене заоставштине нису ушле сада спорне парцеле, јер су у том тренутку парцеле биле уписане као својина Републике Србије, корисник Општина …, иако за упис јавне својине на спорним непокретностима није постојао правни основ, већ је упис извршен на основу новог премера из 1985. године. Упис права на земљишту по основу авио премера 1985. године не може да буде правни основ за правну промену природе земљишта. Спорно земљиште је било својина правног претходника тужиоца након извршене деобе, по којој су деобничари држали свако за себе и уживали имовину коју су на деоби поделили, тако да је деоба фактички реализована, што даје правни основ правном претходнику тужиоца да на том земљишту има искључиво право својине и да то земљиште улази у састав заоставштине. Вредност имовине која је на деоби припала „ГГ“, а од које је формиран део улице, исплаћена је његовом правном следбенику од стране тужене Општине, док земљиште које је припало правом претходнику тужиоца и које је такође искоришћено за изградњу истих улица, није исплаћено ни правним претходницима тужиоца, а ни тужиоцу. Пресудом Рев. 3852/2018 од 15.11.2018. године Врховни касациони суд је закључио да тужиоцу пресуда основног суда треба да послужи као доказ да тужилац има право на исплату вредности површине наведених парцела које су изузете из поседа од његовог правног претходника и од којих је формирана улица, јер ранији власник, а ни тужилац нису добили накнаду за изузето земљиште, чиме је повређено право на имовину зајемчено као једно од основних људских права чл. 58 Устава Републике Србије и чл. 1 Протокола 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, у прилогу чега је и чињеница да је правном следбенику сада покојног „ГГ“ исплаћена накнада у вансудском поступку од стране тужене Општине ….
Одлучујући о поднетом предлогу тужиоца за понављање поступка у овој парници, другостепени суд је утврдио да су се доношењем пресуде Врховног касационог суда Рев. 3852/2018 од 15.11.2018. године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Ивањици П. 563/16 од 07.03.2017. године, којом је усвојен тужбени захтев тужиоца „АА“ из … и утврђено да заоставштину „ВВ“, бив. из … чини део кп.бр. … КО … настале од кп.бр. … и … у делу од 1,46 ари и дела кп.бр. … КО … од кп.бр. … и … коју чини површина од 8,51 ари и део од кп.бр. … у површини од 13,22 ара, одређене у елаборату старог премера за КО …, стекли услови да се поступак понови и да тужиочев захтев буде усвојен, а из разлога јер је у ранијем поступку погрешно утврђена чињеница да предметна имовина не представља заоставштину покојне „ВВ“. Доношењем пресуде Врховног касационог суда Рев. 3852/2018 од 15.11.2018. године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Ивањици П. 563/16 од 07.03.2017. године, накнадно је пред Врховним касационим судом правноснажно решено претходно питање о коме се одлучује у овој парници.
Оценом изведених доказа, у смислу чл. 8 ЗПП, овај суд је оценио да је тужилац доказао да заоставштину сада покојне „ВВ“ чине делови парцела број …, …, …, … и …, све КО …, чији су делови ушли у део новоформираних парцела број … и … КО … и доказао да је активно легитимисан да оствари право да захтева накнаду за бесправно одузето земљиште, код чињенице да је решењем Општинског суда у Ивањици О.број 104/03 од 15.05.2003. године за наследника иза смрти „ВВ“ оглашен њен син „ББ“, а да је решењем Основног суда у Пожеги, Судска јединица Ивањица II-4-О.бр. 1419/11 од 15.12.2011. године на заоставштини покојног „ББ“ преминулог 23.10.2011. године оглашен за наследника тужилац „АА“ на целокупној заоставштини оставиоца.
Како је тужилац лишен свог права својине на предметним непокретностима, то му на основу чл. 58 Устава Републике Србије и чл. 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију о људским правима и слободама, који је саставни део нашег правног поретка према чл. 194 ст. 4 и 5 Устава Републике Србије и непосредно се примењује, којима се гарантује мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, по коме право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона и уз накнаду која не може бити нижа од тржишне, које је апсолутно право које не застарева, а како накнада није исплаћена ни тужиоцу нити његовим правних претходницима, то тужиоцу припада новчана накнада у висини вредности предметног земљишта која је утврђена на основу извештаја Порске управе од 18.03.2010. године у износу од 1.600,00 динара по 1 м2, а у укупном износу од 3.243.200,00 динара, за укупну незаконито одузету површину земљишта од 2027 м2. Овај извештај је израђен у кратком временском периоду који је претходио доношењу првостепене пресуде.
Овај суд оцењује као неосноване наводе тужене истицане током поступка, да је тржишна вредност предметног земљишта одређена од стране Пореске управе, Филијала … од 1.600,00 динара по једном квадратном метру, превисока, из разлога јер је тржишна вредност предметних делова парцела која је утврђена на основу извештаја Пореске управе мања од износа који је утврђен другим предложеним доказом вештачењем од стране вештака грађевинске струке у износу од 1.800,00 динара по 1 м2, то тужена, која је једина изјавила жалбу против раније донете пресуде, а која није доставила доказ о нижој вредности предметног земљишта, нема правни интерес да се позива на друге изведене доказе.
Према чл. 277 ЗОО тужиоцу од 15.04.2010. године, као дана пресуђења до 24.12.2012. године, припада камата по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате, а почев од 25.12.2012. године до коначне исплате према Закону о затезној камати („Службени гласник РС“ 119/2012).
Из наведених разлога, тужбени захтев тужиоца је усвојен и одлучено овом пресудом ставом првим изреке.
Тужиоцу, кога је у поступку заступао пуномоћник адвокат, припадају трошкови према трошковнику тужиоца опредељеном на рочишту дана 15.04.2010. године и то за састав тужбе 15.000,00 динара, за заступање на 11 одржаних рочишта пред првостепеним судом износ од 176.000,00 динара, за заступање на 1 одржаном рочишту пред другостепеним судом у износу од 18.000,00 динара према захтеву тужиоца на рочишту одржаном 09.03.2021. године, за заступање на три неодржана рочишта износ 24.000,00 динара, за извршена вештачења 26.826,14 динара, за таксе за тужбу у износу од 40.000,00 динара и одлуку у износу од 65.016,00 динара, за састављање предлога за понављање поступка 22.500,00 динара, све у укупном износу од 387.342,14 динара, који тужиоцу припада применом чл. 161 у вези чл. 159 ст. 2 ЗПП, а који је досуђен овом пресудом у ставу II изреке.
Председник већа-судија
Гордана Вељовић, с.р.