Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Наследно право » Гж 152.20 Доказивање завештања

Гж 152.20 Доказивање завештања

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ

Број: ГЖ-152/20 

Дана:05.06.2020. године 

К р а г у ј е в а ц

                                       

У ИМЕ НАРОДА

 

                      АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од  судије Јасмине Јовановић, председника већа и судија Слободана Петровића и Амеле          Бабовић Васић, чланова већа, у правној ствари тужиља „АА“ из … и „ББ“ из …, чији је заједнички пуномоћник Вера Миленковић, адвокат из …, против тужене „ВВ“ из … -Република Српска - БИХ, чији је пуномоћник Новица Јовановић, адвокат из …, ради утврђења, вредност предмета спора 2.500.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиља изјављеној против пресуде Основног суда у Јагодини П-15/19 од 01.11.2019. године, у седници већа одржаној дана 05.06.2020. године, донео је 

 

П Р Е С У Д У

 

                        ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиља „АА“ из … и „ББ“ из …, а пресуда Основног суда у Јагодини П-15/19 од 01.11.2019.године, ПОТВРЂУЈЕ.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Ожалбеном пресудом у ставу I изреке, тужбени захтев тужиља, а којим су тражиле да се утврди постојање завештања пред сведоцима пок. „ГГ“, бив. из …, сачињено 06.05.2016.године у …, пред сведоцима „ДД“ из … и „ЂЂ“ из …, да исто производи правно дејство, те да се заоставштина  пок. „ГГ“, бив. из …, преминулог 14.10.2018. године у …, има расправити по овом завештању одбијa се као неоснован.

 

                        Ставом 2. изреке ожалбене пресуде обавезане су тужиље да туженој исплате на име трошкова овог поступка износ од 120.650,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом принудног извршења.

 

                        Против наведене пресуде тужиље су, благовремено, преко пуномоћника, изјавиле жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

 

                        Испитујући ожалбену пресуду у смислу чл. 386 ЗПП, Апелациони суд је закључио да жалба тужиља није основана.

 

                        У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а на друге битне повреде се наводима жалбе конкретно не указује.

 

                        Према утврђеном чињеничном стању, пок. „ГГ“ 07.05.2016. године потписао је завештање пред сведоцима „ДД“ и „ЂЂ“, са истоветним текстом као у писмену које је достављено суду „завештање пред сведоцима“ од 06.05.2016. године које није потписао  пок. „ГГ“, а којим је тужиљама оставио у својину стан у …, у ул. … бр. …, површине 52 м2 са свим покретним стварима, док је плац у … у површини од 15 ари оставио мал. „ЕЕ“, све према чл. 85 Закона о наслеђивању. Пред гостима на слави пок. „ГГ“ је завештање прочитао гласно, па је то у ствари његова воља. Текст завештања пок. „ГГ“ прочитао је и 07.05.2016.године                   

 

                      Полазећи од наведеног, првостепени суд, применом одредбе чл. 171 Закон о наслеђивању која прописује да завештање које је уништено, изгубљено или скривено после смрти завештаоца или пре његове смрти, али без његовог знања или воље, производи дејство пуноважног завештања ако заинтересовано лице докаже да је завештање постојало, да је уништено, изгубљено или скривено, да је било сачињено у облику прописаном законом и ако докаже садржину завештања, закључује да тужиље нису доказале да је тужена тестамент сакрила, затурила или уништила након смрти пок. „ГГ“, нити да је завештање сакривено, затурено или уништено за живота пок. „ГГ“, а без његовог знања, због чега нису испуњени услови из наведене одредбе чл. 171 Закона о наслеђивању за усвајање тужбеног захтева.    

 

                        Закључак првостепеног суда да је тужбени захтев неоснован прихвата и Апелациони суд, али из других разлога, што међутим није утицало на правилност и законитост оспорене пресуде.

 

                        Одредбама чл. 84 – 111а Закона о наслеђивању Републике Србије предвиђено је више облика завештања, који сви, осим усменог завештања, које се, на основу чл. 110 ст. 1 Закона сачињава само у изузетним приликама и које, сходно ставу 2 тог члана, производи дејство тридесет дана од дана престанка прилика у којима је сачињено, подразумевају постојање писане исправе у којој је наведена садржина завештања, сходно чл. 78 ЗОН РС.

 

                        Имајући у виду наведено, доказивање уништеног, изгубљеног или скривеног завештања, у смислу одредбе чл. 171 ЗОН РС, врши се у ситуацији када писана исправа у којој је наведена садржина завештања више не постоји или је заинтересована лица не могу презентовати из разлога што је изгубљена или сакривена, тако да изрека судске пресуде у спору поводом наведеног, између осталог, мора да садржи, у битном, и садржину завештања, односно како оставилац распоређује своју имовину за случај смрти, јер она замењује уништену, изгубљену или сакривену писану исправу у којој је то наведено, те без тога не би ни било могуће расправити заоставштину оставиоца по  основу уништеног, изгубљеног или скривеног завештања.

 

                        Како у парничном поступку, на основу чл. 3 ст. 1 ЗПП, суд одлучује у границама захтева који су постављени у поступку, напред наведено подразумева да и тужбени захтев у тужби ради доказивања уништеног, изгубљеног или скривеног завештања мора у битном да садржи  садржину завештања.

 

                        Како тужилац у тужбеном захтеву постављеном у тужби у овој правној ствари тражи утврђење постојања завештања, без навођења његове садржине, то је тужба непотпуна, а како тражи и да се заоставштина пок. оставиоца расправи по том завештању, иста је и неразумљива, јер је нејасно како би се расправила заоставштина по завештању чија садржина не постоји у писаном облику.

 

                        Будући да је првостепени суд пропустио да, на основу чл. 294 ст. 1 тач. 7 ЗПП, тужбу одбаци у поступку њеног претходног испитивања, то наведени недостаци у каснијој фази поступка воде одбијању тужбеног захтева.

 

         Потврђена је и одлука о трошковима поступка садржана у ставу другом изреке оспорене пресуде, донета правилном применом одредби чл. 153 ст.1 и чл. 154 ЗПП и Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, а која се наводима жалбе конкретно и не оспорава.

 

              На основу изнетог, применом одредбе чл. 390 ЗПП одлучено је као у изреци пресуде.

 

 

Председник већа-судија     
  Јасмина Јовановић,с.р.

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу