Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1544.11 Закључење уговора о купопродаји

Гж 1544.11 Закључење уговора о купопродаји


Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ

Број: Гж.бр.1544/11

Дана: 20.06.2011. године

Крагујевац

У ИМЕ НАРОДА

                        АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ,  у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Росе Терзић и Надежде Видић, чланова већа, у правној ствари тужиље М. Џ. из Н. П., коју заступа пуномоћник адвокат Р. П. из Н. П., против туженика ГП „Р.“ из Н. П., кога заступа пуномоћник адвокат Б. В. из У., основ спора закључење уговора о купопродаји, вредност спора 50.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиље  на пресуду Основног суда у Новом Пазару бр. 21- П. бр. 42/11, од 05.05.2011. године, у седници већа одржаној дана 20.06.2011. године, донео је 

П Р Е С У Д У


                        ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару бр. 21-П. бр. 42/11, од 05.05.2011. године, тако да гласи:

                        ДЕЛИМИЧНО СЕ УСВАЈА тужбени захтев тужиље М. Џ.  па се ОБАВЕЗУЈЕ туженик ГП „Р.“ из Н. П. да са тужиљом закључи уговор о купопродаји пословног простора – локала бр. 17, површине 13,90 м2 у оквиру стамбено – пословног комплекса „Ј.“ у Н. П., изграђеног на кат. парцели бр. 1321, 1318, 1315/5, 1315/3, 1313, 1312/1, 1311/2, 849/2, 848/1, 848/2, 846/2, 845/2 и 840/2 КО Н. П., у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

                        ОДБИЈА СЕ део тужбеног захтева тужиље М. Џ.  којим је тражила да пресуда послужи као основ да се код Службе за катастар непокретности у Н. П. тужиља укњижи као власник по уплати пореза на промет од стране тужиље у року од 15 дана од дана пријема пресуде као неоснован.

                        Обавезује се туженик ГП „Р.“ из Н. П. да тужиљи М. Џ. накнади трошкове парничног поступка у износу од 38.100,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

                        Ставом првим изреке пресуде одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже туженика  да са тужиљом закључи уговор о купопродаји пословног простора – локала бр. 17, површине 13,90 м2 у оквиру стамбено – пословног комплекса „Ј.“ у Н. П., изграђеног на кат. парцели бр. 1321, 1318, 1315/5, 1315/3, 1313, 1312/1, 1311/2, 849/2, 848/1, 848/2, 846/2, 845/2 и 840/2 КО Н. П., а у противном  да пресуда послужи као основ да се код Службе за катастар непокретности у Н. П. тужиља укњижи као власник по претходној уплати пореза на промет од стране тужиље у року од 15 дана од дана пријема пресуде као неоснован. Ставом другим изреке обавезана је тужиља да је туженику накнади трошкове поступка у износу од 11.250,00 динара.

                        Против првостепене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужиља због битне повреде одредби парничног поступка и погрешне примене материјалног права са предлогом да се ожалбена пресуда преиначи у смислу жалбених навода и тужбени захтев тужиље усвоји као основан а туженик обавеже да тужиљи накнади нужне трошкове парничног поступка.

                        Испитујући првостепену пресуду и жалбу тужиље сагласно овлашћењима из чл. 372 ЗПП Апелациони суд је одлучио:

                        Жалба тужиље је делимично основана.

                        Првостепена пресуда није донета  уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361. ст. 2. тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности, и због које би морала бити укинута.

                        Чињенично стање утврђено од првостепеног суда жалбеним наводима не доводи се у сумњу. Предложеним, изведеним и оцењеним доказима у смислу чл. 7 и 8 ЗПП, утврђено је да су тужиља и тужени закључили уговор о купопродаји пословног простора – локала бр. 17 у оквиру стамбено пословног комплекса „Ј.“ у Н. П. дана 11.11.1998. године који су потписали али не и оверили у суду. Дана 23.03.1999. године, тужиља и тужени закључили су предуговор о купопродаји Ов.бр.3609/99 дана 10.05.1999. године који су оверили у Општинском суду Н. П. Тужиља је исплатила купопродајну цену и примила локал о чему је сачињена изјава оверена код органа Скупштине општине Н. П. дана 15.12.2003. године. Тужени ни у чему не омета тужиљу у коришћењу локала, али тужиља није укњижена као власник локала. Предуговором и то чл. 4 уговарачи су се обавезали да закључе уговор о купопродаји након што продавац укњижи право својине код Службе за катастар непокретности Н. П.    

                        Правном оценом чињеница које међу странкама нису спорне првостепени суд је  закључио да је тужбени захтев тужиље неоснован јер су тужиља и тужени закључили уговор о купопродаји дана 11.11.1998. године који производи правно дејство у смислу чл. 4 ст. 3 Закона о промету непокретности, иако није оверен код суда јер је у целини испуњен, па како тужиља није тражила оверу уговора постављени тужбени захтев је неоснован.

                        Основани су наводи жалбе да је првостепени суд погрешно применио материјално право на утврђено чињенично стање и дао разлоге које нису прихватљиви за одлуку. Наиме, код чињенице да су тужиља и тужени закључили предуговор дана 10.05.1999. године и исти оверили у суду изводи се закључак да су саме странке као уговарачи сагласношћу воља констатовале да уговор о купопродаји није закључен и створиле обавезу закључења уговора под условима из предуговора чије  испуњење тужиља тужбом тражи. Позивање првостепеног суда на одредбу чл. 4 ст. 3 Закона о промету непокретности неправилно је као разлог за одбијање тужбеног захтева. Одредбом чл. 4 Закона о промету непокретности прописано је да се уговор о промету непокретности закључује у писменој форми а потписи уговарача оверавају од стране суда. Уговори који нису закључени на начин из става првог не производе правно дејство. Ставом трећим прописани су услови под којима суд може признати правно дејство уговора о промету непокретности из става другог наведеног члана.


                        У конкретном случају обавеза је суда да о тужбеном захтеву одлучује у границама постављеног тужбеног захтева сагласно одредби чл. 3 ЗПП. Предмет овог спора је захтев тужиље за стварање обавезе туженог на закључење уговора о купопродаји, а не за конвалидацију уговора за који су уговарачи констатовали закључењем предуговора да није закључен. По оцени овог суда уговор о купопродаји од 11.11.1998. године није закључен и не производи  правно дејство јер писмена форма није довољна у ситуацији када потписи уговарача нису оверени од стране суда.

                        Како су тужиља и тужени закључили предуговор Ов.бр.3609/99 у форми која је прописана за главни уговор и коју садржи све битне састојке главног уговора о купопродаји, тужиља има правног интереса да захтева да се тужени обавеже на закључење главног уговора сагласно одредби чл. 45 Закона о облигационим односима, како је то овај суд и одлучио.

                        Део тужбеног захтева тужиље којим тражи да пресуда послужи као основ за укњижење тужиље као власника код Службе за катастар непокретности по претходној уплати пореза на промет од стране тужиље није основан јер је преурањен, а о чему су изостали разлози у одлуци првостепеног суда. Одредбом чл. 20 Закона о основама својинско правних односа прописано је да се право својине стиче по основу закона, на основу правног посла и наслеђивањем, а чл. 33 истог закона да се на основу правног посла право својине на непокретности стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин. Како је тужиља успела у спору којим је створена обавеза туженог на закључење уговора о купопродаји, тужиља ће закључењем уговора стећи правни основ да се укњижи код Службе за катастар непокретнсоти.  

                        На основу изнетих разлога, а сагласно одредби чл. 380 тач. 2  ЗПП, Апелациони суд је
одлучио као у изреци пресуде.

                        Одлуку о парничним трошковима суд је засновао сагласно одредби чл. 149 и 150 ЗПП и туженог обавезао да тужиљи накнади стварне и нужне трошкове које је имала за вођење овог спора у износу од 38.100,00 динара и то на име састава тужбе износ од 5.000,00 динара, на име трошкова заступања од стране пуномоћника на једном рочишту у износу од 6.500,00 динара, на име састава жалбе износ од 10.000,00 динара, на име таксе за тужбу и одлуку у износу од 7.800,00 динара и на име таксе за жалбу износ од 7.800,00 динара са обавезом тужиље да их накнади у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Одлука је донета сагласно одредби чл. 387 тач. 3 ЗПП

                                                                                   Председник већа-судија

                                                                                       Милорад М. Јанићијевић

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу