Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 155.14 ради накнаде штете
Гж 155.14 ради накнаде штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-155/14
Дана 21.02.2014. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Смиљане Ристић, председника већа, Обрена Јездића и Драгане Сретовић, чланова већа, у парници тужиоца М. и трговинско услужно превозничка радња Е. Ј. Ж. Т. из К., чији је власник предузетник Б. М., чији је пуномоћник Д. П., адвокат из К., против туженог Града К., кога заступа Градско јавно правобранилаштво К., ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Краљеву 9П-3499/10 од 30.09.2013. године, у седници већа одржаној 21.02.2014. године донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца М. и трговинско услужно превозничка радња Е. Ј. Ж. Т. из К., чији је власник предузетник Б. М. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Краљеву 9П-3499/10 од 30.09.2013. године.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом изреком под ставом један одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца М. и трговинско услужно превозничке радње Е. Ј. Ж. Т. из К., чији је власник предузетник Б. М., да се тужени Град К. обавеже да тужиоцу на име накнаде штете исплати: на име директне штете оспособљавања возила за продају износ од 544.591,79 динара са законском затезном каматом од 3.09.2012. године до исплате, на име изгубљене добити износ од 170.715,59 динара са законском затезном каматом од 3.09.2012. године до исплате и на име продаје возила по нижој цени од тржишно – прометне цене износ од 1.226.298,00 динара са законском затезном каматом од 20.06.2013. године до исплате.
Под ставом два изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 195.000,00 динара.
Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац побијајући исту због погрешне примене материјалног права. Тужилац је изјавио и допуну жалбе.
Тужени је поднео одговор на жалбу и допуну одговора на жалбу са предлогом да другостепени суд одбије жалбу као неосновану и побијану пресуду потврди.
Испитујући основаност изјављене жалбе, сходно чл. 372 ЗПП Апелациони суд је утврдио да је жалба неоснована.
У првостепеном поступку није учињена ниједна битна повреда одредаба парничног поступка које Апелациони суд испитује по службеној дужности из чл. 361 ст. 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП.
Скупштина општине К. донела је одлуку о ауто такси превозу путника објављену у Службеном гласнику Општине К. број 8/05 дана 17.05.2005 године. Чланом 3 ст. 1 тач. 11 ове одлуке предвиђено је да возило за обављање такси превоза не може бити старије од 8 година, а чл. 39 да ова одлука ступа на снагу 8 дана од дана објављивања у Службеном листу Општине К. Скупштина Општине К. донела је одлуку о ауто такси превозу путника која је а објављена у „Службеном листу Општине К.“ број 2/07 дана 01.03.2007. године. Чланом 6 тач. 1 ове Одлуке предвиђено је да такси возило којим се обавља такси превоз не може бити старије од 8 година, а чл. 41 исте Одлуке да превозник који обавља делатност по одобрењу издатом на основу раније важећег прописа је дужан да усклади своје пословање са одредбама ове одлуке, у року од 6 месеци од дана ступања на снагу ове Одлуке, а чл. 42 да ступањем на снагу ове Одлуке престаје да важи Одлука о ауто-такси превозу путника објављено у „Службеном листу Општине К.“ број 8/05 и чл. 43 да ова Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу Општине К.
Скупштина општине К. донела је одлуку о изменама и допунама одлуке о ауто-такси превозу путника која је објављена у „Службеном листу Општине К.“ број 7/07 дана 01.06.2007. године којим су чл. 6 у Одлуци о ауто-такси превозу путника („Службени лист Општине К.“ број 2/07) у чл. 41 речи „у року од 6 месеци од дана ступања на снагу одлуке“, замењене речима „до 31.12.2007. године“.
Скупштина Града К. донела је Одлуку о ауто-такси превозу путника на територији Града К. која је објављена у „Службеном листу Града К.“ број 17/09 дана 01.09.2009. године. Чланом 9 ове Одлуке прописани су услови које мора да испуњава такси возило, али овом одлуком више није предвиђен и услов у погледу старости возила. Члан 53 је предвиђено да ступање на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о ауто-такси превозу путника („Службени лист Општине К.“ број 2/07 и 7/07) и чл. 54 да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу Града К.
Уставни суд Србије је дана 22.10.2008. године донео одлуку број У.262/2005 којом је утврђено да одредбе чл. 3 ст. 1 тач. 11 и 12 Одлуке о ауто-такси превозу путника („Службени лист Општине К.“ број 8/05) у време важења нису биле у сагласности са уставом и законом и ова одлука објављена је у „Службеном гласнику РС“ број 112/08 дана 10.12.2008. године.
Тужилац потражује штету за период од 01.01.2008. године до 10.09.2009. године истичући да му је штета проузрокована применом Одлуке о ауто-такси превозу путника („Службени лист Општине К.“ број 8/05) и то одредбе чл. 3 ст. 1 тач. 11 за коју је одлуком Уставног суда утврђено да у време важења није била у сагласности са уставом и законом. На основу наведених одредби Одлука туженог, првостепени суд је утврдио да одредба чл. 3 ст. 1 тач. 11 Одлуке о ауто-такси превозу путника „Службени лист Општине К.“ број 8/05 за коју је одлуком Уставног суда утврђено да у време важења није била у сагласности са уставом и законом, примењивана до 31.12.2007. године али не и у периоду на који се тужбени захтев тужиоца односи. У периоду од 01.01.2008. године и надаље, на који се тужбени захтев тужиоца односи, примењивана је Одлука о ауто-такси превозу путника („Службени лист Општине К.“ број 2/07 и 7/07) у односу на коју одлуку није вођен поступак пред Уставним судом ради оцене уставности и законитости.
Пошто у спорном периоду није примењивана одлука на коју се односи одлука Уставног суда У.262/2005 већ је тада примењивана одлука у вези који уопште није покретан ни вођен управни поступак пред Уставним судом, првостепени суд је утврдио да тужбени захтев тужиоца није основани одлучио као у изреци, сходно чл. 58 до 65 Закона о уставном суду.
Апелациони суд је оценио да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање, правилно применио материјално право и за своју одлуку дао правилне разлоге које у свему прихвата и овај суд.
У жалби се наводи да је одредба којим је забрањена употреба возила старијих од 8 година супротно Закону о превозу у друмском саобраћају, Закону о основама о безбедности саобраћаја на путевима и Закону о безбедности саобраћаја на путевима, јер ни један од наведених закона не прописује старост возила као услов за обављање такси превоза. Ови закони дају овлашћења јединицама локалне самоуправе да својим актима – одлукама ближе уреде посебне услове и организује ауто-такси превоз путника, али садржај одредби не сме бити у супротности са одредбама закона. Према наводима жалбе Општина К. је одређивањем додатног услова да моторно возило није старије од 8 године, прекорачила законом прописано овлашћење да ближе уређује, односно прописује посебне услове за обављање ове делатности доносећи одредбу која није у складу са законом.
Тужилац у жалби наводи да одредба из одлуке донете 2005. године је преузета у истоветном тексту у одлуци из 2007. године, да је одредба из одлуке из 2005. године нападнута уставном жалбом и утврђено у том поступку пред Уставним судом да је незаконита и била у супротности са Уставом из 1990. године и Уставом из 2006. године, те да је ирелевантно то што одредба за коју је утврђено да је противзаконита у свом садржају и значењу није ожалбена, како би била и проглашена неуставном за пресуђење у овој правној ствари. Према наводима жалбе суштина је да је утврђено да је садржина одлуке противзаконита, да се примењивала у спорном периоду и изазвала последице, а да тужени није благовремено предузео радње да последице буду спречене или умањене.
Чланом 58 ст. 1 Закона о уставном суду („Службени гласник РС“ број 109/2007, 99/2011, 18/2013) прописано је да кад Устани суд утврди да закон, статут аутономне покрајне или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђене међународним уговором, тај закон, статут аутономне покрајне или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“, а ставом 3 истог члана прописано је да кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Чланом 50 ст. 1 Закона о уставном суду прописано је да се поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће предлогом овлашћеног предлагача или решењем о покретању поступка, а ст. 2 истог члана поступак за оцену уставноси или законитости Уставни суд може да покрене самостално на основу одлуке коју доноси двотрећинском већином гласова свих судија.
Председник већа-судија
Смиљана Ристић