Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1562.13 ради проглашења извршења недопуштеним и утврђивања ништавости уговора
Гж 1562.13 ради проглашења извршења недопуштеним и утврђивања ништавости уговора
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж-1562/13
Дана:05.08.2013. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника већа, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужилаца-противтужених Х. и Ф. А., оба из Н. П., чији је заједнички пуномоћник Н. А., адвокат из Н. П., против тужених-противтужилаца С. и М. А., обоје из Н. П., чији је заједнички пуномоћник Е. Д., адвокат из Н. П., ради проглашења извршења недопуштеним и утврђивања ништавости уговора, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Основног суда у Новом Пазару 13П.бр.3041/10 од 26.12.2012. године, у седници већа одржаној 05.08.2013. године донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Новом Пазару 13П.бр.3041/10 од 26.12.2012. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком побијане пресуде у ставу првом, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца – противтужених А. Х. и А. Ф., оба из Н. П., којим су тражили да се извршење одређено решењем Основног суда у Новом Пазару 20И.бр.1895/10(07) од 20.11.2001. године прогласи недопуштеним.
Изреком у ставу другом одбијен је као неоснован противтужбени захтев тужених-противтужилаца А. С. и А. M., обоје из Н. П., којим су тражили да се утврди да је ништав и да не производи правно дејство Уговор о поклону закључен у Н. П. 28.02.2000. године између А. П., као поклонодавца и А. Х. и Ф., као поклонопримаца, оверен у Општинском суду у Новом Пазару под бројем Ов.33/00 од 28.02.2000. године.
Изреком у ставу трећем одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.
Против ове пресуде у деловима у којима нису успеле у спору странке су благовремено преко својих пуномоћника изјавиле жалбу и то тужени из свих законских разлога предвиђених одредбом чл. 360 ст. 1 ЗПП, а тужиоци због битне повреде одредаба поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући оспорену пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да су жалбе основане.
Првостепена пресуда донета је уз битну повреду поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на шта основано странке указују у жалби и на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а на шта указују тужени.
Наведена битна повреда поступка састоји се у томе што пресуда не садржи разлоге у погледу свих одлучних чињеница битних за оцену основаности тужбеног или противтужбеног захтева. Из образложења пресуде не може се утврдити који докази су изведени на главној расправи и које одлучне и спорне чињенице су тим доказима утврђене.
На основу стања у списима произилази да је суд у првостепеном поступку саслушао тужиоца и тужене у својству странака, извео доказ саслушањем сведока А. Е., извршио увид у оспорени уговор о поклону и комплетне списе извршног предмета који сада носи број И.1895/10.
Међутим у разлозима пресуде поводом уговора о поклону суд једино наводи да је закључен пред Општинским судом у Новом Пазару под бројем Ов.33/100 дана 28.02.2000. године између П. А., као поклонодавца и његових синова тужилаца Х. и Ф., као поклонопримаца по коме су тужиоци добили кп.397/1 КО Н. П. у површини од 2,44 ара и евентуални стамбени објекат на истој парцели. Суд закључује да је основни мотив за закључење овог уговора обезбеђивање услова за изградњу породичне стамбене зграде за тужене као синове поклонодавца, а не осујећење потраживања тужених – противтужилаца, као правних следбеника, раније повериоца А. С. по основу правноснажне пресуде Општинског суда у Новом Пазару П.1402/97 од 27.09.1999. године у делу који је потврђен пресудом Окружног суда у Новом Пазару Гж.150/2000 од 30.01.2001. године а чије је извршење је одређено решењем тадашњег првостепеног суда – Општинског суда у Новом Пазару у предмету И.578/01 и то пописом и продајом покретне и непокретне имовине на кп.397/1 КО Н. П.
Међутим, пресуда не садржи никакво образложење које одлучне чињенице су утврђене саслушањем странака и именованог сведока и не даје се њихова оцена а што је супротно одредби чл. 8 ЗПП, а на шта се основано и у жалби тужених – противтужилаца указује.
На основу садржине оспореног уговора о поклону произилази да је у члану 1 наведено да је поклонодавац – А. П. власник породичне стамбене зграде на кп.397/1 постојеће и корисник ове парцеле а које непокретности су уписане у поседовани лист број 5169 КО Н. П. а које непокретности је са уделима од по ½ поклонио својим синовима – тужиоцима Х. и Ф. А.
Са напред наведених разлога основано се доводи у сумњу закључак првостепеног суда, а нашта се и у жалби тужених указује, да је мотив за закључење овог уговора било обезбеђење услова за изградњу породичне стамбене зграде за тужене, јер произилази да је стамбена зграда у моменту закључења уговора била саграђена.
Када се има у виду и чињеница да је првостепена пресуда П-1402/97 донета 27.09.1999. године у спору између правних претходника тужених, сада пок. С. А., против туженог П. А., оца тужилаца и дужника из предмета И.578/01, а да је Уговор о поклону Ов.бр.33/00 закључен 28.02.2000. године и то после око 5 месеци након доношења првостепене пресуде и са тог разлога не може се прихватити закључак првостепеног суда о мотиву за закључење наведеног уговора као ни дати разлози о неоснованости противтуженог захтева којим се тражи утврђење ништавости тог истог уговора.
На основу садржине списа предмета Општинског суда у Новом Пазару И-578/01 произилази да је извршни поверилац сада пок. С., који је умро 26.04.2006. године, предлог за извршење поднео 20.11.2001. године, а да је решење о извршењу против оца тужилаца – П. А. донето 21.11.2001. године, по коме су предмет извршења непокретности на кп.397/1 КО Н. П. а на којима су у Катастарском операту тужиоци уписани као сувласници односно сукорисници са уделима од по ½ тек 2004. године, док је поступак извршења био у току, а што првостепени суд није имао у виду, као ни одредбу члана 14 тада важећег Закона о извршном поступку (Службени лист СРЈ број 28/00 са каснијим изменама), а која је упућивала на сходну примену одредаба тада важећег ЗПП (Службени лист СРЈ број 27/92 … 15/98), ради евентуалне примене одредбе члана 195 тада важећег ЗПП која је предвиђала да ако која од странака отуђи ствар или право о коме тече парница (извршење) да то не спречава да се поступак међу истим странкама доврши.
Наведене чињенице и околности биле су од значаја за правилно одлучивање о тужбеном захтеву тужилаца – противтужених садржаном у ставу првом побијане пресуде.
С обзиром да се против тужбеним захтевом тражи утврђење ништавости Уговора о поклону Ов.бр. 33/00 од 28.02.2000. године који је закључен између тужилаца као поклонопримаца и поклонодавца П. А., дужника из садашњег предмета првостепеног суда И.1895/10 у коме је поступак прекинут до окончања ове парнице, противтужбом је било неопходно обухватити, поред поклонопримаца и поклонодавца П. А., а чију уредност првостепени суд није оценио са аспекта постојања потпуне процесне заједнице на страни противтужених.
Због учињених пропуста о којима је претходно било речи побијана пресуда морала је бити укинута у целости, као и одлука о трошковима, која зависи од исхода парнице, а и због чега је Апелациони суд на основу члана 376 став 1 и члан 377 ЗПП одлучио као у изреци.
У поновном поступку првостепени суд ће на основу увида у комплетне списе предмета И.1895/10 утврдити да ли су тужиоци као трећа лица од стране извршног суда упућени да покрену парницу против тужених као извршних поверилаца, сагласно одредби члана 168 тада важећег Закона о извршном поступку („Службени лист СРЈ“ број 28/2000 са каснијим изменама) и дали је подношење такве тужбе, са тужбеним захтевом као у ставу првом изреке пресуде, допуштено пре окончања извршног поступка.
Такође ће оценити и уредност противтужбе због непостојања потпуне процесне заједнице на страни тужених.
Уколико тужбу и противтужбу не одбаци, применом одговарајућих процесних одредби, одлучиће о захтевима странака на основу резултата целокупног расправљања и применом одговарајућих материјалноправних одредби и уз примену правила о терету доказивања, а имајући у виду и учињене пропусте на које је указано у овом решењу.
Претходно поменуте процесне одредбе садржане у раније важећег ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09) примењене су на основу упућујуће норме из члана 506 став 1 сада важећег ЗПП („Службени гласник РС“број 72/11) који је ступио на снагу 01.02.2012. године.
Председник већа- судија
Обрен Јездић,с.р.