Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1566.13 враћање зајма
Гж 1566.13 враћање зајма
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ-1566/13
Дана: 11.06.2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића, председника, Снежане Ковачевић и Надежде Видић, чланова, у парници тужиоца Д. Ј. из П., чији су пуномоћници Д. Б. и Ј. Ч., адвокати из Ћ., против туженог С. С. из М. М. Л., чији је пуномоћник С. П., адвокат из С., ради враћања зајма, решавајући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Параћину 3П-2229/10 од 7.03.2013. године, у седници већа одржаној 11. јуна 2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог С. С. из М. М. Л. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Параћину 3П-2229/10 од 7.03.2013. године у ставу првом и другом изреке.
II УКИДА СЕ одлука о трошковима поступка садржана у ставу трећем изреке исте пресуде и у укинутом делу предмет враћа првостепеном суду на поновни поступак.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке побијане пресуде одбијен је као неоснован приговор месне ненадлежности Основног суда у Параћину истакнут од стране туженог.
Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца Д. Ј. из П. и обавезан тужени С. С. из М. М. Л., да тужиоцу Д. Ј. испоручи 2.500 кг отпадног бакра, а ако то не учини или се отпадни бакар при извршењу пресуде не буде нашао, да тужиоцу накнади противвредност 2.500 кг отпадног бакра по ценама на дан извршења пресуде, све у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом извршења.
Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 138.100,00 динара.
Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу побијајући је због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да жалба није основана у погледу одлука садржаних у ставу првом и другом изреке, а да је иста основана у погледу одлуке о трошковима поступка садржане у ставу трећем изреке.
Побијана пресуда у погледу одлука садржаних у ставу првом и другом изреке није донета уз битне повреде поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1,2,5,7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, па ни уз битну повреду поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на коју се жалбом паушално и неосновано указује. Супротно тврђењу у жалби, образложење побијане пресуде садржи јасне разлоге о битним чињеницама који нису у противречности са стањем у списима предмета.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда тужилац је као зајмодавац са туженим као зајмопримцем дана 13.07.2009. године закључио уговор о наменском зајму износа од 675.000,00 динара, колико је у време закључења уговора представља вредност 2.500 кг отпадног бакра. Зајмопримац се сагласио да зајмодавцу испоручи отпадни бакар у истој количини од 2.500 кг у року од 20 дана без обзира на тржишну цену бакра у тренутку испоруке. Мада је обавеза туженог као зајмопримца доспела исти није вратио тужиоцу позајмљени износ од 675.000,00 динара као ни отпадни бакар у уговореној количини од 2.500 кг. Одредбом чл. 4 наведеног уговора странке су предвиделе да ће евентуалне спорове из наведеног уговора решавати стварно надлежан суд у Параћину.
У одговору на тужбу тужени је истакао да је предметни уговор о зајму од 13.07.2009. године потписао под принудом, али у прилог свога тврђења није предложио доказе. Према закљученом уговору обавеза туженог била је да тужиоцу испоручи 2.500 кг отпадног бакра на име датог зајма, што је тужилац саслушан као парнична странка својим исказом потврдио. Доказ саслушањем туженог као парничне стране суд није извео јер исти иако је био уредно позван није приступио на рочиште за главну расправу нити је изостанак оправдао.
О истакнутом приговору месне ненадлежности суд је правилно одлучио на основу чл. 302 у вези чл. 64 ЗПП.
С обзиром да тужени своју уговорну обавезу из уговора о зајму није испунио иако се обавезао да тужиоцу као зајмодавцу на име позајмљеног износа од 675.000,00 динара врати отпадни бакар у количини од 2.500 кг без обзира на тржишну цену бакра у тренутку испоруке, првостепени суд је правилном применом материјалног права на чије се одредбе у образложењу побијане пресуде позвао усвојио тужбени захтев тужиоца и истог обавезао на испуњење преузете уговорне обавезe из уговора о наменском зајму закљученог у смислу чл. 566 ЗОО.
За овакву своју одлуку суд је дао основане и јасне разлоге које је прихватио и Апелациони суд.
Неоснован је жалбени навод којим се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и истиче да уговор закључен по условима тужиоца и под чудним околностима као и да сада 2.500 кг отпадног бакра има далеко већу вредност од времена закључења уговора. Ово стога што докази чије је извођење тужени предложио жалбом не представљају нови доказ у смислу чл. 359 ст. 1 ЗПП, јер жалилац није учинио вероватним да наведене доказе вештачења преко вештака финансијске струке и саслушање сведока С. Д. и Т. П. није могао предложити до закључења главне расправе. Наведени жалбени навод је неоснован и из разлога што ни сам жалилац не истиче да је у време закључења уговора постојала очигледна несразмера узајамних давања у смислу чл. 139 ст. 1 ЗОО, а уколико је након доцње зајмопримца дошло до промене тржишне вредности отпадног бакра за исту не може бити одговоран зајмодавац који је уговорну обавезу испоштовао у свему како иста гласи.
Како ни остали жалбени наводи туженог не доводе у сумњу законитост и правилност побијане пресуде у погледу одлука садржаних у ставу првом и другом изреке то су сви жалбени наводи који се на исте односе оцењени неоснованим.
Из изнетих разлога применом чл. 375 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци под I.
Одлука о трошковима поступка донета је уз битну повреду поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, с обзиром да наводи у образложењу исте противречне стању у списима предмета, што се жалбом основано указује.
Према стању у списима предмета на последњем рочишту за главну расправу пуномоћник тужиоца накнаду парничних трошкова је тражио, али није одређено и јасно определио све парничне радње за које накнаду парничних трошкова тражи, као ни укупан износ тражених парничних трошкова, па није јасно на основу чега је првостепени суд утврдио да је тужени у обавези да тужиоцу на име накнаде парничних трошкова исплати износ од 138.100,00 динара.
Напред наведени пропуст, због учињене повреде поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања утицао је да се не може испитати правилност примене одредаба чл. 149, 150 и 159 ст. 1 до 3 ЗПП, применом којих одредаба је о трошковима поступка требало одлучити.
У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама на које му је указано, а потом донети правилну и закониту одлуку о трошковима имајући у виду да је свака парнична странка у захтеву за накнаду трошкова дужна да определи укупан износ истих, као и све парничне радње за које се накнада трошкова тражи.
Из изнетих разлога на основу чл. 387 тач. 3 у вези чл. 376 ст. 1 ЗПП, одлучено је као у изреци под II.
Претходно наведене процесне одредбе садржане у раније важећем закону о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ бр. 125/04 и 111/09), примењене су на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11), који је ступио на снагу 1.02.2012. године.
Председник већа – судија
Обрен Јездић, с.р.