Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 1589.11 Утврђење и предаја у државину
Гж 1589.11 Утврђење и предаја у државину
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број:ГЖ.1589/11
Дана:15.09.2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић, председника већа, Весне Цветковић и Живанке Божић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца Т. С. из Н. С., чији је пуномоћник А. С. из Н. С., против тужених Ж. Г. и Ж. Г., обоје из Н. С., чији је заједнички пуномоћник М. Ч., адвокат из В. Б., ради утврђења и предаје у државину, вредност предмета спора 5.000,00 динара, одлучујући о жалбама тужених које су изјављене против пресуде Општинског суда у Врњачкој Бањи П.бр.121/08 од 29.05.2009. године, у седници већа одржаној 15.09.2011 године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Врњачкој Бањи П.бр.121/08 од 29.05.2009. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком под 1. побијане пресуде, усвојен је тужбени захтев тужиоца Т. С. па је утврђено да су тужени Ж. Г. и Ж. Г., заузели део катастарске парцеле 2576/1 у КО Н. С., у површини од 253 м2 и део катастарске парцеле 2566/1 у површини од 2 м2, а на катастарској парцели 2576/1 у КО Н. С., истог тужиоца, тужени Ж. Г. је насуо отпад и земљу у површини од 74 м2.
Изреком под 2. обавезани су тужени Ж. Г. и Ж. Г. да тужиоцу Т. С. предају у државину заузети део катастарске парцеле број 2576/1 у КО Н. С. у површини од 253 м2 и део катастарске парцеле 2566/1 у КО Н. С. у површини од 2 м2, све према скици вештака геометра, а тужени Ж. Г. да уклони насути отпад и земљу у површини од 74 м2, те да се тужени уздрже од даљег узнемиравања тужиоца у мирној државини наведене непокретности, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.
Изреком под 3. обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове поступка у износу од 13.000,00 динара.
Против наведене пресуде благовремено су изјавили жалбе: тужена Ж. Г. преко пуномоћника и тужени Ж. Г. лично, побијајући првостепену пресуду због: битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући правилност побијане пресуде, на основу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је утврдио:
Жалбе су основане.
Побијана пресуда донета је уз битну повреду одредба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се основано жалбеним наводима указује, јер су дати разлози у образложењу нејасни и противречни изведеним доказима.
Основано се жалбом тужене Ж. Г. указује да је првостепени суд погрешио када је у односу на њу дозволио објективно преиначење тужбе, чиме се указује и на битну повреду поступка из члана 361. став 1. у вези члана 193. ЗПП. Тужилац је 05.05.2005. године, против тужене Ж. Г. поднео тужбу због узнемиравања својине, заснивајући тужбени захтев на одредбама члана 42. ЗОСПО, а тужбеним захтевом тражио да се утврди да га је тужена узнемирила у својини на кп.бр. 2576/1 КО Н. С. тако што је у 2004. години на југозападној страни тужиочеве парцеле истоварила више тракторских приколица разног шута – отпада и земље, те да се наложи туженој да се убудуће уздржи од узнемиравања својине тужиоца и да јој се наложи да уклони истоварени материјал. Поднеском од 28.03.2007. године, дакле после скоро две године, тужилац је проширио тужбу на новог туженог – Ж. Г., за кога сада тврди да је насуо отпад и земљу на тужиочеву парцелу (што је тврдио у тужби да је урадила тужена), а у односу на тужену Ж. Г. истим поднеском извршио је објективно преиначење тужбе, тако што је поставио потпуно другачији тужбени захтев који се разликовао од тужбеног захтева постављеног у тужби и по чињеничном и по правном основу. Како се тужена противила објективном преиначењу тужбе, није било места да суд исто дозволи у смислу члана 193. ЗПП, нити да оцени да је преиначење, извршено после две године од подношења тужбе, целисходно за коначно решење спорног односа између странака. Неприхватљив је став првостепеног суда да је пуномоћник тужиоца поднеском од 28.03.2007. године, у односу на тужену Ж. Г. само прецизирао тужбени захтев, наводећи да му је одузета државина, па тужбени захтев усмерио на захтев за враћање одузете државине непокретности, а да је одузета државина један од начина узнемиравања својине. Ово из разлога што у смислу члана 42. ЗОСПО, тужбу за узнемиравање својине власник, односно претпостављени власник подноси против трећег лица које га на други начин, а не одузимањем ствари, неосновано узнемири и тужбеним захтевом тражи да то узнемиравање престане. Због тога је јасно да се овде није радило о уређењу тужбеног захтева већ о објективном преиначењу тужбе променом истоветности захтева, у смислу члана 194. став 1. ЗПП.
Основано се жалбама тужених указује да нису јасни разлози на основу којих је првостепени суд усвојио тужбени захтев тужиоца. На основу изведених доказа произилази да тужени Ж. Г. није био у државини катастарских парцела наведених у изреци побијане пресуде. Код неспорне чињенице да је у државини спорних делова предметних парцела била само тужена Ж. Г., а обзиром да је она истицала да је према њој тужбени захтев неоснован као и захтев за накнаду трошкова поступка, да није извршила никакво противправно заузеће, јер се налази у државини овог спорног земљишта више од 50 година, сматрајући да исто њој припада по основу наслеђа и да тужилац никада није ступио у државини спорних делова кп.бр. 2576/1 и кп.бр. 2566/1, нејасно је зашто је првостепени суд усвојио тужбени захтев, када није са сигурношћу утврдио спорну чињеницу да ли је тужилац било када био у државини спорног земљишта, односно да ли је након куповине од пок. М. Ј. катастарске парцеле број 2576/1 у површини од 8,33 ара, ступио у државину целокупног купљеног земљишта, као и када тврди да му је та државина одузета и на који начин, односно суд није утврдио када је извршено заузеће спорних делова предметних парцела.
Основано се жалбом туженог Ж. Г. указује да није јасно на основу којих доказа је првостепени суд утврдио да је тужени Ж. извршио насипање отпада, када су ови тужбени наводи оспорени, уз навођење да је насипање вршио зет тужене Ж. Г. ангажовањем другог лица Ђ. М., који је по захтеву самог тужиоца навукао земљу на тужиочеву парцелу, те имајући у виду изведене доказе, изрека побијане пресуде и дати разлози су у супротности са изведеним доказима.
Због наведених пропуста првостепена пресуда је морала бити укинута.
У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама изнетим у овом решењу. У првом реду поново ће одлучити да ли има места да дозволи објективно преиначење тужбе у односу на тужену Ж. Г., у складу са изнетим примедбама у овом решењу. Обзиром да тужени Ж. Г. у жалби није оспорио одлуку којом је дозвољено субјективно преиначење тужбе, то ће у односу на њега оценити да ли је тужба уредна, ако се има у виду да се тужбеним захтевом тражи предаја у државину дела катастарских парцела, а све према скици вештака геометра, при чему нису јасно опредељене мере и границе заузећа и делова чија се предаја тражи у државину, па ће и поступити у складу са чланом 103. ЗПП. Уколико тужилац уреди тужбу тако да се по истој може поступати, оцениће поново изведене доказе у смислу члана 8. ЗПП, извести и нове доказе уколико их странке предложе, те пошто потпуно и правилно утврди чињенично стање, уз правилну примену материјалног права донети правилну и закониту одлуку.
Укинута је и одлука о трошковима поступка јер иста зависи од коначног исхода спора између странака.
На основу члана 376. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија,
Јасмина Симовић