Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 1630.11 Престанак узнемиравања
Гж 1630.11 Престанак узнемиравања
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1630/11
Дана 20.09.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Јасмине Симовић, председника већа, Весне Цветковић и Живанке Божић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца М. Л. из У., чији је пуномоћник Д. О., адвокат из У., против туженог Д. Т. из У., чији је пуномоћник М. Ј., адвокат из У., ради престанка узнемиравања, вредност предмета спора 50.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца која је изјављена против пресуде Основног суда у Ужицу 7 П.2410/10 од 26.04.2011.године, у седници већа одржаној 20.09. 2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца М. Л. из У. и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Ужицу 7 П.2410/10 од 26.04.2011.године.
О б р а з л о ж е њ е
Изреком под 1. побијане пресуде одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да престане са узнемиравањем тужиоца у коришћењу непокретности, куће изграђене на кат. парцели бр. 2375/3 КО У. у градском грађевинском рејону у У., укупне површине 80 м2, са правом коришћења кат. парц. бр.2375/3 КО У. укупне површине 7 ари и 15 м2, тако што неће захтевати од тужиоца да призна престанак правног дејства правног основа по коме је стекао и уписао своје право својине код Службе за катастар непокретности у У., а док тужени не наплати своја непостојећа потраживања према туженом која има према трећем лицу, а која је сам проценио на износ од 1.012.183 динара.
Ставом другим изреке обавезан је тужилац да накнади туженом трошкове парничног поступка у износу од 16.950,00 динара.
Против наведене пресуде тужилац је преко пуномоћника, благовремено изјавио жалбу, побијајући је због: битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући правилност побијане пресуде, на основу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је утврдио:
Жалба није основана.
Побијана пресуда није донета ни уз једну битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачке 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП, које Апелациони суд испитује по службеној дужности.
Неосновани су жалбени наводи да је побијана пресуда донета уз повреду поступка из члана 361. став 1. у вези члана 7. и 8. ЗПП. Првостепени суд је извео предложене доказе за које је оценио да су од значаја за утврђивање чињеница од којих зависи одлука о основаности захтева у конкретној парници, имајући у виду постављени тужбени захтев тужиоца, правилно примењујући одредбе члана 7. став 1. и 2. ЗПП и правилном оценом изведених доказа, појединачно и у међусобној вези, у смислу члана 8. ЗПП, утврдио правилно и потпуно чињенично стање, које се жалбом не оспорава.
Неосновани су и жалбени наводи да је побијана пресуда донета уз битну повреду поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, јер образложење, супротно жалбеним наводима, садржи јасне разлоге о одлучним чињеницама на којима је првостепени суд засновао своју одлуку.
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, тужилац је са својим оцем Д. Л., закључио Уговор о поклону који је оверен у Општинском суду у Ужицу под Ов. бр.3030/09 дана 03. јула 2009.године, те по основу овог Уговора постао власник непокретности коју чини кућа изграђена на катастарској парцели бр. 2375/3 КО У., са правом коришћења наведене парцеле. Тужени Д. Т. је поднео тужбу суду против тужиоца М. Л., дана 03.08.2010.године, ради побијања дужникових правних радњи, која тужба је заведена код Основног суда у Ужицу у предмету 7 П.бр.2015/10. Тужбом је тражио да се утврди да наведени Уговор о поклону у односу на њега, као повериоца, не производи правно дејство у делу који је потребан за намирење његовог потраживања које има као поверилац, према тужиочевом оцу Д. Л., као дужнику, по правноснажним судским одлукама, чије извршење је покренуо по решењима Општинског суда у Ужицу И.бр.1017/03 од 27.03.2009.године и И.бр. 391/09 од 28.03.2009.године.
Тужилац овом тужбом тражи да тужени престане да га узнемирава у коришћењу непокретности које су биле предмет Уговора о поклону, тако што неће захтевати од тужиоца да призна престанак правног дејства Уговора о поклону, по коме је стекао и уписао своје право својине у СКН У. Сматрајући да тужени намерава да преко судског поступка у коме тражи побијање дужникових правних радњи, одузме тужиоцу његова права, то је на основу члана 42. ЗОСПО тражио да суд усвоји тужбени захтев.
Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд применио материјално право када је тужбени захтев тужиоца одбио као неоснован, јер у конкретном случају нису испуњени услови из члана 42. ЗОСПО, да се тужиоцу пружи правна заштита од узнемиравања својине на начин који тужбом тражи. За своју одлуку првостепени суд је дао јасне и правилне разлоге, које у свему прихвата и овај Суд и који се жалбеним наводима не доводе у сумњу.
Неосновани су жалбени наводи којима се указује да је првостепени суд погрешно применио материјално право, одредбе члана 42. ЗОСПО јер тужени врши узнемиравање тужиоца истицањем својих облигационих права, што има карактер правног узнемиравања, због чега сматра да су испуњени услови за усвајање тужбеног захтева.
Чланом 42. став 1. ЗОСПО прописано је да ако треће лице неосновано узнемири власника или претпостављеног власника на други начин, а не одузимањем ствари, власник односно претпостављени власник, може тужбом захтевати да то узнемиравање престане.
За примену наведеног члана потребно је да је узнемиравање неосновано. Подношење тужбе од стране туженог против овде тужиоца у предмету Општинског суда у Ужицу П.бр.2015/10, ради побијања дужникових правних радњи, по закону је дозвољено, јер је тужени, као поверилац, био овлашћен на подношење такве тужбе на основу члана 280. и 283. ЗОО, ради заштите својих права. Стога ова радња нема значење неоснованог узнемиравања права власништва у смислу члана 42. ЗОСПО, па власник не може остваривати заштиту права својине тужбом због узнемиравања, како је то правилно закључио првостепени суд. Питање основаности тужбеног захтева тужиоца у парници Пбр.2015/10, овде туженог, без значаја је за правилност примене материјалног права у овој парници.
Како се ни једним жалбеним наводом не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, сви су оцењени као неосновани.
Правилна је и одлука о трошковима поступка јер је донета уз правилну примену члана 149. став 1. и 150. ЗПП, а жалбом се не указује на конкретне грешке у доношењу исте.
Из изнетих разлога, на основу члана 375. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић,с.р.