Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1756.17 Ништавост уговора о поклону
Гж 1756.17 Ништавост уговора о поклону
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1756/17
Дана: 27.04.2018. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Росе Терзић, председника већа, Дејана Лукића и Сузане Чоловић, чланова већа, у правној ствари тужиоца „АА“ из ………., коју заступа пуномоћник Петар Недељковић, адвокат из ………., против тужених „ББ“ из …….. и „ВВ“ из ………, коју заступа пуномоћник Миломир Драшковић, адвокат из …….., ради ништавости уговора о поклону, вредност спора 4.000,00 динара, одлучујући о жалби друготужене, изјављеној против пресуде Основног суда у Трстенику 2П.бр.809/15 од 02.02.2017. године, у седници већа одржаној дана 27.04.2018. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈА СЕ жалба друготужене „ВВ“ из ………, па се пресуда Основног суда у Трстенику 2П.бр.809/15 од 02.02.2017. године УКИДА и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим изреке првостепене пресуде, утврђено је да је Уговор о поклону непокретности закључен између тужених „ББ“ из …….., као поклонодавца са једне стране и „ВВ“ из ………, као поклонопримца са друге стране, солeмнизован од стране Основног суда у Трстенику под ОПУ 95/15 од 16.03.2015. године ништав и да не производи правно дејство.
Ставом другим изреке, обавезана је тужена „ВВ“ из ………. да тужиоцу „АА“ из ………. исплати на име трошкова парничног поступка укупан износ од 50.650,00 динара у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.
Против првостепене пресуде, жалбу је благовремено изјавила друготужена, побијајући је у целости због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да другостепени суд преиначи првостепену пресуду тако што ће одбити тужбени захтев тужиље, или да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Тужиља је дала одговор на жалбу друготужене, са предлогом да се жалба друготужене одбије као неоснована и првостепена пресуда у целости потврди.
Испитујући првостепену пресуду, у границама разлога наведених у жалби друготужене, сагласно овлашћењима из чл. 386 ЗПП, уз разматрање навода из одговора на жалбу тужиље, Апелациони суд у Крагујевцу је утврдио:
Жалба друготужене је основана.
Првостепена пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које повреде Апелациони суд пази по службеној дужности. Међутим, ожалбена пресуда је донета уз битну повреду из чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП, на коју се основано жалбом друготужене указује, јер пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, па се са сигурношћу не може испитати, што је морало довести до укидање исте.
Из образложења побијане пресуде, произилази, да је тужиља са туженим „ББ“, својим оцем, дана 10.07.2009. године закључила уговор о доживотном издржавању којим је као давалац издржавања уговорила да за пружено му доживотно издржавање добије његове непокретности кп.бр. ……. и део кп.бр. ……, обе КО ……., као и кп.бр. …… КО ………. Међутим, дана 17.03.2015. године, тужени „ББ“ је са друготуженом „ВВ“ закључио уговор о поклону којим је друготуженој поклонио непокретности које су биле предмет уговора о доживотном издржавању. Тужиља у тужби којом је покренула овај поступак, сматра да је закључени уговор о поклону који је солeмнизован од стране Основног суда у Трстенику под бр. ОПУ 95/15 од 16.03.2015. године ништав, и да не производи правно дејство, из разлога што је предметни уговор закључен преко пуномоћника чија су пуномоћја била само оверена од стране суда, а не и солeмнизована, што је супротно важећим законским прописима. Из образложења побијане пресуде даље произилази, да је суд увидом у списе предмета Основног суда у Трстенику ОПУ 95/15 утврдио да је тужени „ББ“ дао специјално пуномоћје адвокату Миломиру Драшковићу да може у његово име и за његов рачун да закључи уговор о поклону са „ВВ“ из ………, којом приликом је извршена овера потписа од стране овлашћеног службеног лица суда, а да је тужена „ВВ“ за оверу наведеног уговора дала специјално пуномоћје адвокату Милану Станимировићу из …….., те да је извршена овера потписа од стране овлашћеног службеног лица суда. Током поступка тужени „ББ“ је признао тужбени захтев тужиље са образложењем да приликом закључења уговора о поклону није био свестан значаја свог потписа, као и шта потписује, те да од предметне имовине живи и да га издржава тужиља која му је ћерка, због чега се не противи усвајању тужбеног захтева, док је друготужена „ВВ“ лично и преко пуномоћника у целости оспорила тужбени захтев тужиоца.
Имајући у виду напред наведено чињенично стање, првостепени суд полазећи од садржине чл. 90 ЗОО (којим је прописано да форма прописана законом за неки уговор или који други правни посао важи и за пуномоћје за закључење тог уговора, односно за предузимање тог посла) и одредбе чл. 93а ст. 1 Закона о јавном бележништву (којом је прописано да потврђивање исправе врши се стављањем клаузуле о потврђивању, (солемнизациона клаузула) која је услов за пуноважност посла), оцењује да специјална пуномоћја на основу којих су странке закључиле уговор, нису била сачињена у идентичној форми као и сам уговор о поклону, односно да од стране суда приликом овере специјалних пуномоћја није стављена солемнизациона клаузула, већ им је само од стране овлашћеног лица суда стављена клаузула о овери потписа туженика, као издавалаца пуномоћја, због чега на тај начин није испуњена законом прописана форма за пуноважност уговора о поклону, из којих разлога првостепени суд усваја тужбени захтев тужиље и одлучује као у ставу првом изреке побијане пресуде.
Закључак првостепеног суда са донетом одлуком као у ставу првом изреке са датим образложењем и примењеним материјалним правом, Апелациони суд за сада не може прихватити као правилан и на закону заснован.
Наиме, основано се жалбом друготужене указује да првостепени суд није правилно утврдио све околности које су од значаја за доношење правилне и законите одлуке у овој грађанскоправној ствари. Првостепени суд је своју одлуку којом је усвојио тужбени захтев тужиље засновао на чињеници да специјална пуномоћја на основу којих су првотужени и друготужена закључили уговор о поклону, нису била сачињена у идентичној форми као и сам уговор о поклону, односно да на истим није стављена солемнизациона клаузула приликом овере од стране суда, због чега на тај начин није испуњена законом прописана форма за закључење предметног уговора о поклону. Међутим, супротно напред наведеном закључку првостепеног суда, по оцени овог суда, основано се жалбом друготужене указује да је првостепени суд приликом доношења побијане одлуке морао са више пажње ценити чињеницу да на подручју Основног суда у Трстенику нема јавног бележника, како је то предвиђено Законом о јавном бележништву, већ да у смислу одредбе чл. 9 Закона о изменама и допунама Закона о јавном бележништву („Службени гласник РС“, број 65/2015) ту функцију врше основни судови у складу са законом, односно ванпарнични суд у складу са Законом о судовима. Сходно напред наведеном, по оцени Апелационог суда основано се жалбом указује да је нејасан закључак првостепеног суда да су неважећа специјална пуномоћја оверена од стране овлашћеног службеног лица суда, када је током поступка неспорно доказано да су пуномоћја оверена од стране судије надлежног за потврђивање (солемнизацију) приватне исправе у смислу чл. 93 Закона о јавном бележништву. Наиме, у ситуацији када је током поступка неспорно утврђено да су оба уговарача сачинила специјална пуномоћја, са свим битним елементима будућег уговора о поклону и иста доставила суду на оверу, да су наведена пуномоћја оверена од стране ванпарничног судије са печатом Основног суда у Трстенику који сагласно напред наведеној законској одредби врши функцију јавног бележника и који је на основу оверених специјалних пуномоћја касније солемнизовано – потврдио приватну исправу, односно спорни уговор о поклону, и то тек пошто се кроз текст специјалних пуномоћја уверио у сагласност воље странака за закључење једног таквог уговора, по оцени Апелационог суда, основано се жалбом друготужене указује да је нејасан закључак првостепеног суда да у конкретном случају форма закључења уговора о поклону није била испоштована, тим пре, што у Закону о јавном бележништву не стоји ни једна одредба која прописује да се специјална пуномоћја морају солемнизовати.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битну повреду поступка на коју му је указано, поново ценити већ изведене доказе, по потреби извести и нове и користећи овлашћења из чл. 313 ЗПП, утврдити све битне чињенице за правилно пресуђење ове правне ствари. На потпуно и правилно утврђено чињенично стање првостепени суд ће правилно применити материјално право, као и одредбе Закона о јавном бележништву, како би нова одлука била и на закону заснована.
Апелациони суд је имао у виду чињеницу да је првотужени „ББ“ признао тужбени захтев, и да није изјавио жалбу на првостепенбу пресуду, међутим, у ситуацији када је исти био уговорна страна са друготуженом из закљученог уговора о поклону, то по оцени овог суда, тужени сходно чл. 210 и 211 ЗПП имају својства јединствених и нужних супарничара, због чега је првостепена пресуда морала бити укинута и према првотуженом.
Одлука о трошковима парничног поступка из става другог изреке побијане пресуде је такође укинута, јер иста зависи од коначног решења спора.
На основу изнетих разлога, применом одредби чл. 391 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11…55/14), Апелациони суд у Крагујевцу је одлучио као у изреци овог решења.
Председник већа – судија
Роса Терзић