Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 1782.11 Поништај уговора о поклону
Гж 1782.11 Поништај уговора о поклону
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж- 1782/11
Дана 12.10.2011. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Росе Терзић и Драгијане Дробњак, чланова већа, у правној ствари тужиље А. П. из Ч., коју заступа пуномоћник Ј. Н., адвокат из Ч., против туженог Ђ. П. из Ч., кога заступа пуномоћник А. С., адвокат из Ч., ради поништаја уговора о поклону, вредност спора 101.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог на пресуду Основног суда у Чачку 12 П.бр.585/10 од 27.01.2011. године, у седници већа одржаној дана 12.10.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ жалба туженог Ђ. П. као неоснована, па се ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Чачку 12 П.бр.585/10 од 27.01.2011. године.
О б р а з л о ж е њ е
Оспореном пресудом у ставу првом утврђује се према туженом да је уговор о поклону једнособног стана, који се налази у Ч., површине 39,48 м2, на кп.бр.4918/1 КО Ч., закључен између тужиље као поклонодавца и туженог као поклонопримца, оверен пред Општинским судом у Чачку Ов.бр. 3327/08 од 03.03.2008. године, ништав, па се обавезује тужени да означени стан, испражњен од лица и ствари преда у државину и својину тужиљи и дозволи да се тужиља у јавним књигама упише као власник означеног стана, све у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења. Ставом другим обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 154.650,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.
У законски предвиђеном року, жалбу на наведену пресуду уложио је тужени из свих законом прописаних разлога са предлогом да суд побијану пресуду преиначи и одбије тужбени захтев тужиље односно укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење
Испитујући првостепену пресуду и жалбу туженог, сагласно овлашћењима из чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио:
Жалба туженог је неоснована.
Првостепена пресуда није захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а ни онима на које се у жалби указује. Првостепена пресуда није донета ни уз битну повреду из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП-а, јер је изрека пресуде јасна, непротивуречи сама себи нити разлозима пресуде.
На основу утврђеног чињеничног стања које је првостепени суд ценио у смислу одредбе чл. 8 ЗПП, утврђено је да су странке после кратког познанства закључиле брак 09.02.2008. године. Тужиља је уговором о поклону, који је закључен 27.02.2008. године, а оверен 03.03.2008. године пред Општинским судом у Чачку, туженом поклонила једнособан стан површине 39,48 м2. Разлог поклањања стана је добијање хипотекарног кредита за проширивање и надзиђивање стана и прављење локала испред објекта као и могућност остварења додатних прихода, обзиром да тужиља има дете које је 100 % инвалид. Убрзо након овере уговора, тужени бива ухапшен због преваре и том приликом тужиља сазнаје да је под потерницом четири полицијске станице због преваре фирме „С. к.“ из Г., фирме у вези набавке аутомобила на лизинг, као и због утаје пореза. Због тога тужиља је сачинила уговор о раскиду уговора о поклону који је тужени потписао, али који је одбио да овери. Након изласка из затвора, настављена је заједница живота, али је 10.12.2008. године тужени изашао из стана. Тужени је стално вршио насиље над туженом и њеном децом, због чега је пресудом Општинског суда у Чачку К.бр.721/08 од 25.09. 2009. године оглашен кривим због кривичног дела насиље у породици. Странке су се званично развеле 02.06.2009. године. На основу исказа бројних сведока, утврђено је да је намера и план странака био да стан послужи као средство обезбеђења за добијање кредита за проширење и адаптацију постојећег стана. Суд не прихвата исказе сведока Б. П. и М. А. да је у питању купопродаја спорног стана за износ од 26.000 еура, јер су њихови искази контрадикторни са исказом туженог у погледу облика уговора, обзиром да наводе да је у питању писани уговор, а тужени да је у питању признаница, која је потписана, али које са документацијом нема.
Наиме, битни елементи уговора о поклону су предмет поклона и намера - воља да се поклон учини, а побуда и када није уговорена је релевантна ако је поклонодавцу послужила као једини разлог поклона и улази у сам основ уговора. Иако је одредбом чл. 53 ст. 1 ЗОО предвиђено да побуде из којих је уговор закључен не утиче на његову пуноважност, по оцени овог суда, код уговора о поклону побуда утиче на пуноважност обзиром да се на њу позвала тужиља која је поклон учинила, а како је отпао мотив онда отпада и сам основ уговора. Дакле, правилно је првостепени суд применио материјално право позивајући се на чл. 52 ЗОО којим је предвиђено да је уговор ништав ако основ не постоји или је недопуштен. Значи, уговор о поклону који је закључен између тужиље и туженог је ништав, обзиром да је престао да постоји основ спорног уговора. Тужиља из доброчиних побуда није поклонила спорну непокретност, већ је мотив за закључење наведеног уговора добијање хипотекарног кредита за доградњу и надзиђивање стана као и изградњу локала који ће издавати у закуп и на тај начин остварити веће приходе и бољи стандард живота за своју децу и себе. То је утврђено из исказа тужиље, као и исказа бројних сведока, који потврђују намеру тужиље да стан управо из тих разлога поклони, а не да исти прода, како то наводи тужени. Како се услов који је био пресудан за закључење наведеног уговора није остварио, јер је тужиља била доведена у заблуду о мотиву, а такође је доведена у заблуду о личности, јер да је знала да је тужени под потерницом и да неће испунити своје обећање сигурно уговор не би закључила и тако стамбене потребе своје деце и своје довела у питање. Како је након закључења и овере уговора дошло до поремећености односа и развода брака, то, обзиром да је уговор о поклону доброчини правни посао код кога је отпао основ поводом кога је закључен, то је ништав у складу са чл. 52 ЗОО.
Према чл. 104 ст.1 ЗОО у случају ништавости уговора свака уговорна страна дужна је вратити све оно што је примила по основу таквог уговора. У конкретном случају, тужени је обавезан вратити стан испражњен од лица и ствари тужиљи, обзиром да је уговор поништен. Уговор о поклону је регулисан и правилима Грађанског законика Краљевине Србије из 1844. Према параграфу 567 разлози због којих се може тражити враћање поклона су ако поклонодавац осиромаши и ако поклонопримац покаже велику неблагодарност. У конкретном случају, тужиља је поклоном стана угрозила основне егзистенцијалне потребе своје и своје деце, а са друге стране неблагодарност туженог се испољила у вршењу насиља над њима, а што је потврђено и пресудом Општинског суда у Чачку, тако да су испуњени услови за враћање поклона.
Како су жалбени наводи неосновани и како се њима не доводи у сумњу утврђено чињенично стање и правилна примена материјалног права, Апелациони суд је сагласно одредби чл. 375 ЗПП одлучио као у изреци.
Потврђена је и одлука о трошковима поступка, а у складу са чл.149 и 150 ЗПП.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић, с.р.