Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 1814.16
Гж 1814.16
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-1814/16
Дана: 23.08.2016. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, Наташе Стевановић и Дејана Лукића, чланова већа, у правној ствари тужиоца Д. Р. из Ч., кога заступа пуномоћник Зорица Марковић, адвокат из Ч., против туженог Компаније „Д. О.“ а.д.о. Б., Главна филијала Ч., коју заступа пуномоћник В. В., дипломирани правник запослена код тужене, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Чачку 13.П.бр.21622/10 од 26.02.2016. године, у седници већа одржаној дана 23.08.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Чачку 13.П.бр.21622/10 од 26.02.2016. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом у изреци под 1. одбачена је тужба тужиоца у делу тужбеног захтева којим је тражио да се тужена обавеже да му исплати на име накнаде штете настале у штетном догађају од 11.12.2006. године, која је настала после закључења поравнања од 29.11.2007. године, имајући у виду исплаћене износе у поступку поравнања на име накнаде нематеријалне штете на име претрпљених физичких болова износ од 350.000,00 динара, на име претрпљеног страха 400.000,00 динара, на име наружености 350.000,00 динара и на име умањене животне активности износ од 400.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до коначне исплате, због пресуђене ствари.
У изреци под 2. одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужена обавеже да му исплати на име накнаде штете настале у штетном догађају од 11.12.2006. године, а која штета је настала после закључења поравнања од 29.11.2007. године, имајући у виду исплаћене износе у поступку поравнања на име накнаде материјалне штете због изгубљене зараде појединачно наведене износе изреком са припадајућом законском затезном каматом и на име ренте почев од 01.11.2013. године па на даље, док за то постоје законски услови или до измене одлуке износ од по 21.160,00 динара месечно, најкасније до 05-тог у месецу за текући месец, с тим што доспеле а неисплаћене износе исплатити одједном, са законском затезном каматом почев од дана доспелости сваке појединачне исплате па до коначне исплате.
У изреци под 3. обавезан је тужилац да туженој на име накнаде парничних трошкова исплати износ од 1.950,00 динара.
Против ове пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу, побијајући је због свих законом одређених разлога из чл. 360 ЗПП.
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП и оценио да је жалба тужиоца основана, јер се њоме основано указује да пресуда садржи битну повреду поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП јер садржи недостатке због којих се не може испитати, јер су наведени разлози о битним чињеницама нејасни. Чињенично стање није потпуно нити правилно утврђено, због чега се ни примена материјалног права не може испитати.
Првостепеном пресудом је утврђено да је тужилац дана 11.12.2006. године претрпео тешку телесну повреду у саобраћајном удесу у коме је повређен као возач, а за саобраћајну незгоду је одговорно лице чије је возило било осигурано код туженог.
Према стању у списима предмета, тужилац је поводом овог догађаја поднео тужбу у предмету П-1690/07. У току ове парнице странке су закључиле вансудско поравнање ПС 65/07 од 29.11.2007. године, којим се тужена обавезала да тужиоцу исплати накнаду на име нематеријалне штете због претрпљених физичких болова 164.000,00 динара, на име душевних болова због умањене животне активности 400.000,00 динара, због наружености 50.000,00 динара и страха износ од 80.000,00 динара, 100.000,00 динара на име капитализираног износа ренте и трошкова лечења, и одређене износе на име трошкова спора, након чега је тужилац поднеском обавестио суд да повлачи тужбу у тој парници и да се одриче захтева за накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у овом штетном догађају. Након тога, донета је правноснажна пресуда Општинског суда у Чачку П-1690/07 од 27.12.2007. године, којом је одбијен тужбени захтев тужиоца према туженој за исплату нематеријалне штете због претрпљених физичких болова, душевних болова због умањене животне активности, наружености и на име претрпљеног страха и утврђено да је тужба повучена.
Даље према стању у списима, пре свега налаза вештака медицинске струке, тужилац је у саобраћајном удесу 11.12.2006. године задобио вишекомандни прелом леве надколенице, која повреда је квалификована као тешка телесна повреда са трајним последицама, нанета дејством тупе силе, због чега је 21.12.2006. године оперисан, којом приликом му је уграђен страни остео синтетски материјал, ДХЗ плоча са шрафовима за горњи окрајак и равна плоча са шрафовима за тело леве бутне кости.
После закључења вансудског поравнања, здравствено стање тужиоца се искомпликовало, тако што је 05.05.2008. године дошло до прелома равне плоче и поновног прелома леве бутне кости, што по налазу вештака медицинске струке није ретка компликација код ове врсте повреда и ове врсте лечења, због чега је тужиоцу урађена ортопедска репозиција прелома, па је због тога хоспитализован до 8.05.2008. године.
Због новонасталих околности које су наступиле након закључења вансудског поравнања, тужилац се 25.06.2010. године обратио туженом захтевом за мирно решење спора, на који тужени није одговорио, па је тужилац поднео тужбу, којом је покренуо ову парницу.
Вештачењем је утврђено да су све трајне последице, као и патње које је тужилац трпео и које и даље трпи узроковане повредама које је тужилац задобио у саобраћајном удесу 11.12.2006. године, хируршким интервенцијама, лечењем које је код ових повреда дуготрајно, сложено и носи са собом велики број компликација, због чега се основне повреде, њихово хируршко лечење, накнадни преломи и лечење не могу одвојено посматрати, јер су у узрочно-последичној вези.
На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одлучио као у изреци побијане пресуде, образлажући одлуку разлозима да је у погледу тужбеног захтева за накнаду нематеријалне штете ствар правноснажно пресуђена доношењем пресуде на основу одрицања П-1690/07, а у делу датих разлога одлуке за накнаду материјалне штете наведено је да се основна повреда, накнадни преломи и њихово лечење не могу одвојено посматрати јер су у узрочно-последичној вези, па обзиром да је тужиоцу на име капитализиране ренте и трошкова лечења исплаћен износ од 100.000,00 динара, то је оценио да није доказан основ тужбеног захтева за њену накнаду.
Оваква првостепена пресуда се основано жалбом тужиоца побија наводима да је обухваћена битном повредом одредаба парничног поступка, јер садржи недостатке због којих се не може испитати, наведени разлози о битним чињеницама су нејасни и противречни, чињенично стање је непотпуно утврђено, а материјално право погрешно примењено.
Наиме, у жалби тужиоца се основано истиче да првостепени суд није ценио да су све околности обухваћене тужбом настале након закључења поравнања, због чега нису биле познате у моменту закључења поравнања, а од утицаја су на висину штете коју је тужилац претрпео, да је тужиоцу исплаћена накнада штете само за задобијене повреде које су биле познате у моменту закључења поравнања, па се одрицање од потраживања накнаде штете, из вансудског поравнања не односи на промењене околности, јер се нису могле тада предвидети. Због тога је погрешан закључак суда да се у овој парници ради о пресуђеној ствари. Из истих разлога се основано у жалби истиче да је нејасан закључак суда у делу пресуде који се односи на изгубљену зараду и ренту.
По оцени апелационог суда, погрешно је правно становиште првостепеног суда да се тужилац закљученим вансудским поравнањем ПС 65/07 од 29.11.2007. године одрекао потраживања накнаде новонастале штете поводом догађаја о коме тада није одлучивано, јер се закључено поравнање управо односи на штетни догађај од 11.12.2006. године, па је погрешно и становиште да се због постојања правноснажне пресуде Општинског суда у Чачку П-1690/07 од 27.12.2007. године тужбени захтев односи на пресуђену ствар. Ово је из разлога што се судска одлука, па и вансудско поравнање, односи само на накнаду штете која је у време одлучивања била позната. Штета која у време вансудског поравнања и доношења правноснажне судске одлуке, као што је случај у овој парници, није постојала, нити се могла предвидети, није обухваћена закљученим вансудским поравнањем, нити донетом правноснажном пресудом, јер, иако се ради о штети из правног односа између истих странака, за коју је вештачењем утврђено да је у узрочно-последичној вези са основним повредама и не може се одвојено посматрати од штете настале у догађају од 11.12.2006. године, предмет тужбеног захтева није истоветан. Одрицање тужиоца се односило на потраживања из догађаја који се одиграо и чије су последице тужиоцу биле познате, а не и на догађај који тада није постојао и који тужилац није могао да предвиди. Првостепени суд није имао у виду да, иако постоји узрочно-последична веза, новоповређивање представља нови догађај и да су наступиле нове последице, из ког је проистекла нова штета.
Због наведеног разлога, ради правилне примене материјалног права и потпуно и правилног утврђивања чињеничног стања, првостепени суд је био у обавези да утврди како је настао штетни догађај 5.05.2008. године, у коме је дошло до прелома равне плоче и поновног прелома леве бутне кости и самим тим нове штете код тужиоца, затим да утврди одговорност тужене за новонастали догађај и испитати да ли је тужилац допринео настанку штете коју је претрпео.
Такође је, ради правилне примене материјалног права, имао обавезу да правилно утврди на шта се односи капитализирана рента по вансудском поравнању ПС 65/07 од 29.11.2007. године, јер су нејасни разлози из образложења пресуде да је тужиоцу на име капитализиране ренте и трошкова лечења исплаћен износ од 100.000,00 динара, код чињенице да је тужбеним захтевом у овој парници тужилац у смислу чл. 195 ст. 1 ЗОО потраживао накнаду материјалне штете коју је претрпео по свим основама у новонасталом догађају.
При одлучивању о постојању капитализиране ренте суд је пропустио да утврди на шта се односи исплаћена капитализирана рента по вансудком поравнању ПС 65/07 од 29.11.2007. године, обзиром да је то накнада будуће штете која се у законом одређеним случајевима плаћа у укупном износу и утврђује се вештачењем од стране вештака актуара према висини ренте, вероватном трајању живота оштећеног и уз одбитак одговарајућих камата, тако што се месечна рента множи бројем месеци вероватног трајања живота оштећеника и од тог износа одбију дисконтне камате, при чему се трајање живота оштећеног утврђује зависно од пола, здравља, дужини живота предака, резултата пописа становништва о просечном животном веку становништва и да утврди да ли је тужилац у потпуности намирен закљученим поравнањем и за догађај који је уследио након доношења правноснажне пресуде П-1690/07 од 27.12.2007. године. При томе, новчана накнада на име ренте, која је доспела од дана настанка до дана доношења пресуде има карактер накнаде штете због изгубљене зараде због неспособности за рад и досуђује се у једнократном износу, а она штета која доспева од дана доношења пресуде, се односи на зараду коју би оштећени остварио у моменту доношења судске одлуке, а коју не може да остварује због смањене радне способности и очекивани губитак те зараде у будућности и досуђује са за убудуће у одређеним новчаним износима, при чему се висина ренте утврђује у време пресуђења. Такође ће суд имати у виду да се под појмом зараде подразумева зарада за обављени рад из радног односа и сва друга примања остварена ван радног односа.
Из наведених чињеница произилази да првостепени суд није утврдио све одлучне чињенице за правилну примену материјалног права и то одредбе чл. 188, чл. 195, чл. 200 и чл. 203 ЗОО, што су све разлози за укидање првостепене пресуде.
Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, која зависи од коначног решења спора.
Из наведених разлога, апелациони суд је применом одредбе чл. 376 ст. 1 и чл. 377 ст. 2 раније важећег ЗПП („Сл. гл. РС“, бр. 125/04 и 111/09), које се у овој парници примењују на основу чл. 506 ст. 1 ЗПП („Сл. гл. РС“, бр. 72/11 и 55/14), одлучио као у изреци решења.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић, с.р..
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Весна Алексић