Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Породично право » Гж 1869.12 Измена одлуке о издржавању

Гж 1869.12 Измена одлуке о издржавању

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ

Број: Гж-1869/12

Дана: 10.07.2012. године 

К р а г у ј е в а ц

 

У ИМЕ НАРОДА

 

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ у већу састављеном од судијa Божидара Вујичића као председника већа, Мирјане Поповић и Радмиле Радуловић, као чланова већа, у правној ствари тужиоца Р. М. из Р., И., кога заступа Д. С. Б., адвокат из К., против тужених Н. О. из Ш., И. и М. Ђ. из Б., које заступа Р. М., адвокат из И., ради измене одлуке о издржавању, вредност предмета спора 20.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог против пресуде Основног суда у Пожеги, Судска јединица у Александровцу I 8П2-523/10 од 06.06.2011. године, у седници већа одржаној дана 10.07.2012. године, донео је

 

 

Р Е Ш Е Њ Е

 

 

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Крушевцу, Судска јединица у Александровцу I 8П2-523/10 од 06.06.2011. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

 

 Првостепеном пресудом у ставу један изреке тужени је обавезан да тужиљи на име свог доприноса за њено издржавање плаћа месечно 16.000,00 динара почев од 17.02.2010. године, као дана подношења тужбе па док за то постоје законски услови, исплатом наведеног износа тужиљи на руке и то заосталих рата у року од 15 дана по правноснажности пресуде, а будуће рате до 10-ог у месецу за претходни месец, под претњом принудног извршења, на који начин се мења пресуда Општинског суда у Александровцу П.бр.92/08 од 21.02.2008. године и П.бр.149/08 од 24.09.2008. године.

 

У ставу два изреке тужени је обавезан да тужиљи на име парничних трошкова исплати 29.150,00 динара.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу којом пресуду побија због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, а из садржине жалбе се утврђује да пресуду побија и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.  

 

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП па је нашао да је жалба туженог основана.

 

Првостепени суд узима за утврђено да су тужиља и тужени бивши брачни другови чији је брак разведен правноснажном пресудом Општинског суда Александровцу П.бр.92/07 од 21.02.2008. године, а којом је тужени обавезан да плаћа издржавање тужиљи у износу од 8.000,00 динара почев од 01.06.2007. године, а затим је пресудом П.бр.149/08 од 24.09.2008. године обавезан да плаћа још 4.000,00 динара такође од 01.06.2007. године, тако да је његова укупна обавеза по овим пресудама 12.000,00 динара. Суд даље утврђује да је тужиља незапослена, да је по занимању кројачица, да станује у спорном објекту у заједничкој кући али у одвојеним просторијама у односу на туженог, да не плаћа ни воду ни струју, јер те обавезе измирује тужени, а да тужиља поседује непокретности у КО Г. С. и то виноград и њиве у површини од око 90 ари. Тужени М. је у радном односу у СЗ „И. Т.“ где остварује зараду од 31.500,0 динара а по основу закупнине остварује износ од 300 еура месечно.

 

Суд даље утврђује да је месечна цена услуга за породични смештај коју добијају лица која издржавају лица у породичном смештају у периоду од 01.11.2010. године 18.740,00 динара. Из извештаја Републичког завода за статистику суд утврђује да је у периоду децембар 2008. године децембар 2010. године дошло до раста трошкова живота за 17,8%.

 

Како је тужиља незапослена и нема довољно средстава за издржавање, да није у могућности да обавља шнајдерску делатност јер нема услове за то а и због здравственог стања није у могућности да се бави услугама кројења и шивења, да приходи које тужиља остварује од своје непокретне имовине нису довољни да подмири животне потребе тужиље, а да је износ од 12.000,00 динара који сада прима недовољан да задовољи њене свакодневне животне и здравствене потребе с обзиром на повећану цену хране, лекова, средстава за личну хигијену и других средстава неопходних за живот, првостепени суд усваја тужбени захтев тужиље и обавезује туженог да плаћа издржавање у износу од 16.000,00 динара месечно. Суд не верује исказу туженог саслушаног као парнична странка, да не добија закупнину од 300 еура јер суду није пружио никакв доказ у том смислу, те да је такву изјаву дао само да би осујетио потраживање тужиље.

 

Оваква одлука првостепеног суда се основано жалбом туженог напада и истиче постојање битне повреде из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП јер су разлози пресуде супротни стању доказа у списима предмета и међусобно противречни тако да се првостепена пресуда са сигурношћу не може испитати. Наиме, првостепени суд најпре утврђује да је тужени у радном односу, да остварује месечну зараду од 31.500,00 динара и да по основу закупнине остварује износ од 300 еура месечно. Међутим, из потврде задруге у којој тужени ради односно извештаја СЗ „И. Т.“ од 28.03.2011. године се наводи да задруга не плаћа закупнину а тај договор важи док је тужени М. у радном односу код задруге а разлог је што је задруга учествовала у изградњи спратног дела пословног објекта. Тужени саслушан као парнична странка је изјавио да је локал издао за месару „М.“ за 300 еура али да му се та закупнина не плаћа од јануара 2011. године јер је позајмио од С. З. 20.000 марака за изградњу објекта а тај износ није вратио, па је постигао договор да му преко закупнине врати тај дуг и да је то разлог због чега он не плаћа закупнину. О битној чињеници колики су приходи туженог, првостепени суд у образложењу пресуде даје противречне разлоге због чега пресуду није могуће испитати.

 

Поред тога основано се у жалби туженог истиче да првостепени суд није правилно и потпуно утврдио чињенично стање јер није утврдио колики су приходи које тужиља остварује од својих непокретности, већ само констатује да су они недовољни да подмири своје животне потребе. Такође, првостепени суд утврђује да тужиља због свог здравственог стања није у могућности да обавља кројачку делатност али уопште не утврђује какво је здравствено стање тужиље због кога није у могућности да се бави кројачким занатом и тако себи обезбеди део прихода.

 

Првостепени суд није утврдио колике су месечне потребе тужиље ни колике су могућности туженог као даваоца издржавања.

 

Одредбом чл. 160 Породичног закона је прописано да се издржавање одређује према потребама повериоца издржавања и могућностима дужника издржавања, а у чл. 169 је наведено од чега зависе потребе издржаваног лица  и могућности дужника издржавања.

 

Из исказа парничних странака произилази да тужени плаћа утрошак воде и струје у заједничкој кући где странке живе што такође представља давање туженог у циљу подмирења потреба тужиље а што суд није имао у виду приликом одлучивања а што се основано у жалби туженог истиче.

 

Поред тога првостепени суд није правилно утврдио ни могућности туженог као даваоца издржавања јер није поуздано утврдио да ли тужени има приходе од закупнине у износу од 300 еура или не, као и да ли тужени издаје један или два локала с обзиром на извештај задруге да она локал користи бесплатно због учешћа у изградњи локала и на изјаву туженог да је локал издао месари „М.“ која такође не плаћа закупнину ради отплате неког дуговања од раније.

 

 Како нису утврђене месечне потребе тужиље а ни могућности туженог као даваоца издржавања, правилност примене материјалног права у погледу висине издржавања које тужени треба да плаћа тужиљи није могуће испитати, због чега је Апелациони суд на основу чл. 376 и 377 ЗПП првостепену пресуду укинуо и вратио на поновно суђење.

 

Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка која зависи од коначног решења овог спора.

 

У поновљеном поступку првостепени суд ће отклонити напред наведене недостатке и имајући у виду одредбе чл. 160 и 164 Породичног закона утврдити колике су месечне потребе тужиље, да ли тужиља може коришћењем своје непокретне имовине да доприноси и сама делимично свом издржавању, због којих здравствених проблема више не може да се бави кројачким занатом, затим да поуздано утврди могућности туженог као даваоца издржавања и да оцени да ли су се промениле околности од доношења претходне одлуке до данас, а затим поновном оценом изведених доказа донесе нову одлуку у овом спору.

 

Председник већа-судија                                                                                                                                                

Божидар Вујичић

 

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу