Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 1891.21 Накнада материјалне штете

Гж 1891.21 Накнада материјалне штете

 

Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ

Гж-1891/21

05.10.2021. године

К р а г у ј е в а ц 

 

 

 

У ИМЕ НАРОДА

 

 

                        АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Надежде Видић, председника већа, Гордане Вељовић и Дринке Кривчевић, чланова већа, у парници тужиље „АА“ из …, чији је пуномоћник Љубомир Вилотијевић, адвокат из …, против туженог ЈКП „ББ“ …, чији је пуномоћник Анђела Станишић, адвокат из …, ради предаје државине или накнаде штете, вредност спора 1.600.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Аранђеловцу 45П-1526/16 од 21.12.2017. године, у седници већа одржаној дана  05.10.2021. године, донео је

 

 

П Р Е С У Д У  

 

 

                        I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог ЈКП „ББ“ …, a  пресуда Основног суда у Аранђеловцу 45П-1526/16 од 21.12.2017. године у делу става 1. изреке којим је утврђено да је извршено заузеће дела тужиљине парцеле од стране туженог ПОТВРЂУЈЕ.

 

                        II ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Аранђеловцу 45П-1526/16 од 21.12.2017. године у преосталом делу става 1. и у ставу 2. изреке, тако да гласи:

 

                        1. УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиље „АА“ из … и обавезује тужени ЈКП „ББ“ … да тужиљи исплати противвредност заузетог земљишта у износу од 23.525,27 еура у динарској пртиввредности по најповољнијем курсу по коме банке откупљују ефективну страну валуту на дан исплате у месту плаћања, са каматом у динарској противвредности коју одређује Народна банка Србије, по истом курсу, почев од дана пресуђења, па до исплате.

 

                        2. ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиље „АА“ из … да се обавеже тужени ЈКП „ББ“ … да тужиљи преда у посед и државину земљиште које је тужени заузео у пов. од 0.08,00 ха, на парцели власништво тужиље кп.бр. …, уписане у лист непокретности бр. … КО …, у мерама и границама и то у ширини од 3,45 метара, полазећи од тромеђе кп.бр. …, … и … (регионални пут), затим правцем севера код тачке 310 у ширини 3,45 метара истим правцем до дет. тачке бр. 308 у ширини од 3,20 метара, истим правцем до дет. тачке 307 у ширини од 4,50, истим правцем до дет. тачке 306А, тако да површина заузетог земљишта у описаним мерама и границама са западне стране износи 0.05,00 ха, а са северне стране износи 0.03,00 ха и то са северне стране почев од дет. тачке 306Б правцем севера до дет. тачке 204 у дужини од 16,60 метара, затим правцем истока у дужини од 18,66 метара до дет. тачке 794 правцем североистока до дет.тачке 205 у дужини од 37,00 метара, даље, правцем југа до дет. тачке М у дужини од 8,61 метара, даље правцем југозапада до дет. тачке 306Б у дужини од 54,38 метара, ослобођено од свих постојећих гробница и исто доведе у пређашње стање, све у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, а под претњом принудног извршења.

 

                        3. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 442.267,98 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

 

 

О б р а з л о ж е њ е 

 

 

Побијаном пресудом, ставом 1. изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље „АА“ из … и утврђено да је тужени ЈКП „ББ“ са ПО …  извршио заузеће земљишта у пов. од 0.08,00 ха, на парцели власништво тужиље кп.бр. …, уписане у лист непокретности бр. … КО … и то у ширини од 3,45 метара, полазећи од тромеђе кп.бр. …, … и … (регионални пут), затим правцем севера код тачке 310 у ширини 3,45 метара истим правцем до дет. тачке бр. 308 у ширини од 3,20 метара, истим правцем до дет. тачке 307 у ширини од 4,50, истим правцем до дет. тачке 306А, тако да површина заузетог земљишта у описаним мерама и границама са западне стране износи 0.05,00 ха, а са северне стране износи 0.03,00 ха и то са северне стране почев од дет. тачке 306Б правцем севера до дет. тачке 204 у дужини од 16,60 метара, затим правцем истока у дужини од 18,66 метара до дет. тачке 794 правцем североистока до дет.тачке 205 у дужини од 37,00 метара, даље, правцем југа до дет. тачке М у дужини од 8,61 метара, даље правцем југозапада до дет. тачке 306Б у дужини од 54,38 метара и обавезан тужени да тужиљи преда у посед и државину земљиште које је тужени заузео у наведеним мерама и границама, ослобођено од свих постојећих гробница и исто доведе у пређашње стање, а све у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, а под претњом принудног извршења и одбијен део тужбеног захтева који гласи "или да тужиљи исплати противвредност заузетог земљишта у износу од 23.525,27 еура у динарској противвредности по најповољнијем курсу по коме банке откупљују ефективну страну валуту на дан исплате у месту плаћања, са каматом у динарској противвредности коју одређује Народна банка Србије, по истом курсу почев од дана пресуђења, па до исплате, као неоснован.

 

Ставом 2. изреке обавезан је тужени да тужиљи исплати на име парничних трошкова износ од 544.950,00 динара, све у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде, а под претњом принудног извршења.

 

Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу, побијајући је из свих законом одређених разлога из чл. 373 ЗПП.

 

Тужиља је одговорила на жалбу туженог.

 

Испитујући побијану пресуду, применом одредбе чл. 386 ЗПП, апелациони суд је оценио да је жалба туженог неоснована.

Побијана пресуда није донета уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити уз повреду из чл. 374. ст. 2. тач. 12 ЗПП, на коју се жалбом туженог указује, јер пресуда нема недостатака због којих се не може испитати.

 

Материјално право је у потврђеном делу пресуде правилно примењено на потпуно утврђено чињенично стање.

 

Материјално право, на чију примену другостепени суд пази по службеној дужности, је у преиначеном делу пресуде погрешно примењено на потпуно утврђено чињенично стање.

 

                        Првостепени суд је утврдио да је катастарска парцела … уписана у лн. бр. … КО …, у површини од 1.11.50 ха, као воћњак и виноград 3. класе и делом вештачки створено неплодно земљиште, у својини тужиље.

 

                        Парцеле бр. …, …, … и …, све уписане у лн. бр. … КО …, у власништву Републике Србије, са правом коришћења туженог ЈКП „ББ“ у уделу од 1/1, чине комплекс парцела на којима се налази градско гробље „Рисовача“.

 

                        Парцела тужиље бр. … се својом западном, северном и већим делом источне стране граничи са градским гробљем "Рисовача", са јужне стране старим магистралним путем Аранђеловац - Топола, док се на њеном северозадном делу према граници са кп. бр. … КО … и кп. бр. … КО … налази десетак подигнутих надгробних споменика, а у близини тих споменика, преко наведене парцеле тужиље изграђен је и асфалтиран пут ширине око 3 метра, дужине око 54,5 метара, с тим да овај део пута почиње од улаза у гробље, односно капеле и служи за превоз умрлих од капеле до гробних места на новом делу гробља.

 

                        Вештачењем које је обавио вештак геодезије идентификоване су парцеле тужиље и туженог и идентификована је површина тужиљине парцеле коју је заузео тужени, у мерама и границама наведеним у пресуди у изреци под I, изградњом гробних места и асфалтираног пут преко тужиљине парцеле, који има сврху да се њиме превозе умрла лица од капеле до гробних места на новом делу гробља и који се користи од стране туженог ЈКП „ББ“, за градско гробље.

 

                        Вештачењем које је обавио вештак економско-финансијске струке утврђена је вредност заузетог дела тужиљине парцеле, у износу од 23.525,27 евра, при чему је вештак приликом утврђивања тржишне вредности имао у виду све релевантне параметре, пре свега локацију, понуду и тражњу и друге.

 

                        Првостепени суд је утврдио да је тужени део парцеле тужиље у мерама и границама описаним у изреци пресуде присвојио својој парцели, без правног основа, на незаконит начин, иако је због постојећих граница на терену морао знати да ствар коју држи није његова, а што проистиче и из чињенице да је директор туженог предузећа раније ступио у преговоре са туженом у вези са куповином парцеле, али да договора није дошло. Границу између парцела, тужени је могао утврдити и преко геометра, што није учинио, јер се приликом градње радна јединица туженог није руководила никаквим планом градње и без дозвола.

 

                        Код несумњиво утврђене чињенице да је тужиља власник предметне парцеле и да постоји заузеће дела те парцеле од стране туженог предузећа, који га фактички користи, првостепени суд је делимично усвојио тужбени захтев и утврдио да је тужени извршио заузеће дела парцела тужиље.

 

                        Првостепена пресуда се неосновано побија у делу става 1 изреке којим је утврђено да је тужени извршио заузеће дела тужиљине парцеле, у наведеним мерама и границама, жалбеним наводима туженог да је пресуда у том делу неправилна и незаконита, да суд није правилно утврдио на који начин је дошло до заузећа тужиљине парцеле, да није оцењена чињеница да се спорна парцела тужиље граничи са парцелама туженог које представљају комплекс који је општина доделила туженом предузећу, да овакво стање на терену постоји 30 година пре подношења тужбе још пре 1984. године и да из ових чињеница произилази законитост и савесност државине туженог, да је већ постојао асфалтирани пут и надгробни споменици из 1970. године, а да правни претходници тужиље, а ни она до 2013. године нису постављали питање постојања заузећа.

 

                        Уставом Републике Србије члан 58 став 1 и 2 јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, а право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Првостепеном пресудом је правилно утврђено да је тужени извршио заузеће тужиљине парцеле, у наведеним мерама и границама, без правног основа, због чега је дошло до повреде чл. 3 Закона о основама својинскоправних односа на штету тужиље. Тужени није доказао да је спорни део земљишта експроприсао од тужиље и да га је одузео из поседа тужиље у законом прописаном поступку, из којих разлога је првостепени суд применом чл. 58 став 1 и 2 Устава Републике Србије, Протокола Европске конвенције и чл. 3 Закона о основама својинскоправних односа, правилно утврдио да је заузећем дела тужиљине парцеле, тужени повредио право тужиље на мирно уживање имовине и правилно оценио да право на подношење тужбе не застарева.

 

                        Због наведених разлога одлучено је као у изреци ове пресуде под I, применом чл. 390 ЗПП.

 

Применом чл. 37 Закона о основама својинскоправних односа првостепеном пресудом је утврђено да тужиља као власник спорне непокретности, коју је у једном делу без правног основа и несавесно заузео тужени, има право да тражи да се предметни део тужиљине парцеле врати тужиљи у посед, из ког разлога је усвојио тужбени захтев тужиље и обавезао туженог да тужиљи преда у посед и државину земљиште које је заузео, ослобођено од свих постојећих гробница и исто доведе у пређашње стање, а одбио тужбени захтев да тужени исплати тужиљи противвредност заузетог земљишта.

 

Основано тужени побија првостепену пресуду у делу става првог изреке којим је тужени обавезан да преда тужиљи у посед и државину земљиште које је тужени заузео у наведеним мерама и границама, ослобођено од свих постојећих гробница и да исто доведе у пређашње стање, наводима да је враћање предметног земљишта тужиљи, неизвршиво.

 

Наиме, код чињенице да је заузети део тужиљине парцеле приведен намени, тако да се на њему налазе гробна места покојника, да разлози пијетета – поштовања према покојницима не дозвољавају да се њихови посмртни остаци откопавају и преносе, без јавног интереса утврђеног у посебној законској процедури, односно из разлога посебно регулисаним законом и да се на тај начин врши скрнављење гробних места покојника, то је другостепени суд преиначио првостепену пресуду у делу става I изреке и одбио тужбени захтев тужиље да јој тужени изврши предају у посед и државину земљиште које је заузео у наведеним мерама и границама, ослобођено од свих постојећих гробница и да исто доведе у пређашње стање, одлучујући као у ставу II тачка 2 изреке.

 

                        Тужени је, као корисник суседног земљишта које користи као гробље, располагао и предметним делом парцеле тужиље које је заузео, наплаћујући накнаде за давање на коришћење гробних места и гробница, при чему тужени не поседује правни основ за заузеће предметног дела тужиљине парцеле, јер се самовласно проширио на парцелу тужиље. Тужени није доказао да је спорни део земљишта експроприсао од тужиље и да га је одузео из поседа тужиље у законом прописаном поступку, нити да је за одузети део исплаћена тржишна накнада, из којих разлога тужиља на основу чл. 58 став 1 и 2 Устава Републике Србије, Протокола Европске конвенције и чл. 3 Закона о основама својинскоправних односа, има право да јој тужени исплати противвредност земљишта заузетог од стране туженог, у износу који је правилно утврђен вештачењем. При томе је другостепени суд имао у виду да тужиља није изјавила жалбу којом би побијала пресуду у овом делу, међутим, како су тужбени захтеви о којима је одлучено овом пресудом у ставу II изреке у међусобном конексном односу, од којих је одбијен тужбени захтев да се тужиљи преда заузети део њене парцеле, то је другостепени суд, применом наведених одредби материјалног права у овом делу преиначио првостепену пресуду и обавезао туженог да тужиљи исплати противвредност заузетог дела тужиљине парцеле, у износу који је правилно утврђен вештачењем, одлучујући као у ставу II тачка 1 изреке.

 

Одлучујући, применом чл. 165 ст. 1 и 2 ЗПП о трошковима парничног поступка, апелациони суд је обавезао туженог да тужиљи на име накнаде трошкова у смислу чл. 153 и чл. 154 ЗПП, а према трошковнику опредељеном на рочишту 21.12.2017. године исплати следеће износе: за састав тужбе од стране пуномоћника адвоката износ од 16.500,00 динара, за 12 одржаних рочишта по 18.000,00 динара, укупно 216.000,00 динара, за 6 неодржаних рочишта по 9.750,00 динара, укупно 58.500,00 динара, за обављена вештачења износ од 25.600,00 динара, за таксу за тужбу у износу од 62.833,99 динара, таксу за пресуду у износу од 62.833,99 динара, што све укупно износи 442.267,98 динара, из ког разлога је одлучено овом пресудом ставом II тачка 3 изреке.

 

                        Због наведених разлога одлучено је као у ставу II изреке ове пресуде, применом чл. 394 тач. 4 ЗПП.

 

 

                                                                                                           Председник већа-судија

                                                                                                                Надежда Видић,с.р.

 

 

 

 

 

                       

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу