Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Стварно право » Гж 1902.12 Својина
Гж 1902.12 Својина
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: ГЖ-1902/12
Дана 04.06.2012.године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судијa Милорада M. Јанићијевића, председника већа, Росе Терзић и Драгијане Дробњак, чланова већа, у правној ствари тужиље Х. Б. из села П., Општина Н. П., коју заступа пуномоћник адвокат С. М. из Н. П., против туженика Р. М. из села Д., Општине С., кога заступа пуномоћник З. Ј. из Н. П., основ спора својина, вредност спора 510.000,00 динара и по тужби главног умешача Е. М. из села Т., Општина С., коју заступа пуномоћник адвокат Н. М. из Н. П., против С. Б. и Р. М., основ спора својина, вредност спора 510.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиље и жалби главног умешача на пресуду Основног суда у Новом Пазару број 12П.808/10 од 07.12.2011. године, у седници већа одржаној дана 04.06.2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈАЈУ СЕ жалбе тужиље Х. Б. и жалба главног умешача Е. М., па се УКИДА пресуда Основног суда у Новом Пазару број 12П.808/10 од 07.12.2011. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Ставом првим одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је према туженику по основу стицања у породичној заједници сувласник са уделом од ½ - једне идеалне половине породичне стамбене зграде у Н. П., насеље С., која се састоји од приземља и два спрата и са истим уделом сукорисник кат.парцеле бр.4046/8 КО Н. П., зв. „С.“ по култури њива прве класе у површини од 6 ари уписане у поседовном листу бр.5288 КО Н. П. и да се наложи Служби за катастар непокретности да по правноснажности пресуде изврши промену у јавним књигама а тужени да у поступку физичке деобе дозволи издвајање њеног сувласничког удела, као неоснован.
Ставом другим одбијен је тужбени захтев главног умешача Е. М. којим је тражила да се према Х. Б. и Р. М. утврди да је по основу стицања у браку са туженим Р. власник ½ - једне идеалне половине непокретности – породичне стамбене зграде у насељу „С.“ као неоснован.
Ставом трећим обавезана је тужиља да туженику накнади трошкове парничног поступка у износу од 61.250,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде.
Против првостепене пресуде на одлуку у ставу првом и трећем жалбу је благовремено изјавила тужиља из свих законских разлога прописаних чл.360 ЗПП, са предлогом да се првостепена пресуда у ожалбеном делу укине и предмет врати на поновно суђење.
Против првостепене пресуде на одлуку у ставу другом жалбу је изјавила и главни умешач из истих разлога са предлогом да суд поступи у смислу жалбених навода, одлуку укине и предмет врати на поновно суђење.
Испитујући првостепену пресуду, жалбу тужиље и жалбу главног умешача сагласно овлашћењима из чл.372 ЗПП, Апелациони суд је одлучио:
Жалбе су основане.
Првостепена пресуда донета је уз битну повреду одредбе парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.12 ЗПП на коју се основано жалбама указује јер је изрека пресуде у ставу првом супротна разлозима у образложењу, а дати разлози су недовољни и у добром делу су изостали, па се правилност са сигурношћу није могла испитати, због чега је ожалбена пресуда морала бити укинута.
Наиме, тужбени захтев тужиље одбијен је из разлога што је спорна кућа грађена заједничким улагањем чланова породичне заједнице, оца, мајке, браћа и снаха туженика и тужиље као ванбрачних партнера и главног умешача супруге туженог, који по налажењу првостепеног суда представљају нужне супарничаре и који су требали бити учесници спора да би се на несумњив начин могао утврдити удео стицања тужиље као члана породичне заједнице док је трајала та заједница. Разлози првостепеног суда за сада нису прихватљиви јер из стања у списима предмета произилази да је тужиља поднела тужбу са јасно постављеним тужбеним захтевом према туженом коју је саставио пуномоћник, адвокат а коју је тужиља потписала, па ако је првостепени суд оценио у поступку претходног испитивања тужбе да је тужба неуредна био је дужан поступити у смислу одредбе чл.103 ЗПП и тужиљи наложити уређење тужбе под претњом законских последица, односно одбацивања тужбе као неуредне у случају непоступања по налогу суда, што није учинио, већ се упустио у расправљање и изводио доказе ради одлучивања о постављеном тужбеном захтеву. Учињени пропуст првостепени суд поновио је поступајући по тужби главног умешача чији је постављени тужбени захтев за разлику од тужбеног захтева тужиље неуредан, непрецизан и неизвршив, па како се упустио у расправљање одбио га је као неоснован зато што је неуредан. За своју одлуку осим неуредности првостепени суд није дао разлоге који се могу испитати.
Предмет овог спора је захтев тужиље да се утврди њен удео у стицању заједничке имовине у ванбрачној заједници са туженим ванбрачним партнером Р. из које је рођено двоје деце, ћерка Е. 1974.године и М. 1979.године, и то на породичној стамбеној кући у Н. П., насеље „С.“ која се састоји од приземља и два спрата на кат.парцели бр.4046/8 КО Н. П. у површини од 6 ари уписане у поседовни лист бр.5288 КО Н. П. на име туженог, са уделом од ½ и права сукоришћења парцеле са истим уделом. Главни умешач, супруга туженог са којом је тужени засновао брак 10.07.1981. године из кога је рођено троје деце поставила је тужбени захтев по основу стицања у браку са неуредним тужбеним захтевом који се односи на исте непокретности што се закључује по месту на коме се непокретности налазе а које је означено као место „С.“.
Првостепени суд утврђује да је постојала ванбрачна заједница у периоду од почетка 1970-тих година па до заснивања брака са главним умешачем или до 04.07.1981.године, да је тужиља живела у селу Д. у породичној заједници, да није никада била у радном односу али да је доприносила у стицању заједничке имовине и то непокретности које су предмет спора обављајући све кућне и пољопривредне послове док је тужени радио у иностранству. Плац на коме је изграђена стамбена зграда по налажењу првостепеног суда купљен је 1972.године а изградња куће започела је 1973. или 1976.године а уговор о куповини плаца оверен је дана 29.12.1978.године Ов.бр.1796/78, по коме је тужени купац наведеног плаца. Кућа има два улаза, приземље и два спрата, у истој не живи нико до чланова породичне заједнице а део користе станари. Радови на кући у време трајања овог спора нису у потпуности завршени а у изградњи је по налажењу првостепеног суда учествовала и супруга туженог, главни умешач Е. Тужени је признао тужбени захтев главног умешача а оспорио тужбени захтев тужиље као разлог наводећи да су непокретности које су предмет спора имовина породичне заједнице.
Код таквог стања ствари основано се жалбом тужиље указује да су дати разлози контрадикторни одлуци суда а потпуно су изостали од каквог значаја је чињеница што је непокретност уписана као власништво туженог, а не као власништво породичне заједнице или чланова породичне заједнице који знају за постојање парнице у коју се нису упустили у ситуацији када је у јавним књигама уписан као власник само тужени.
По налажењу овог суда правно становиште првостепеног суда да је тужбени захтев тужиље неоснован из разлога што тужени није једини пасивно легитимисан већ су учесници у поступку морали бити и чланови породичне заједнице који су стицали заједничку имовину као нужни супарничари није прихватљив, јер је тужиља тужбу усмерила према туженом као власнику захтевајући утврђивање свог удела у стицању, не повређујући права чланова породичне заједнице који се без обзира на сазнање о парници у исти нису упустили, нити поставили захтев па је првостепени суд оценом изведених доказа требао одлучити о основаности постављеног тужбеног захтева тужиље имајући у виду све околности случаја. Остварењем свога права тужиља неће угрозити евентуална својина права осталих чланова породичне заједнице, јер не тражи и неће добити удео који није стекла, а затим је правилно усмерила према једином земљишнокњижном власнику. Правилно је првостепени суд закључио да тужиља право на удео у стицању заједничке имовине може остварити за време трајања ванбрачне заједнице.
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битну повреду поступка на коју му је указано, поштоваће правила о терету доказивања и употпунити чињенично стање уз коришћење овлашћења из чл.299 ЗПП а поступајући сагласно одредби чл.384 ЗПП и постављањем питања разјаснити битне чињенице од значаја за правилно пресуђење и то: утврдити у ком периоду је постојала ванбрачна заједница тужиље и туженог из разлога што тужиља у тужби наводи да је заснована 1972.године а саслушана у својству парничне странке да је заснована 70-тих година, утврдити када је купљена катастарска парцела бр.4046/8 КО Н. П., пре, на почетку или у току ванбрачне заједнице, чијим средствима је набављена и да ли она чини посебну имовину туженог или заједничку имовину стечену у ванбрачној заједници у зависности од времена када је набављена, када је тачно почела изградња куће и у којој фази изградње се налазила у време прекида ванбрачне заједнице, ко је издао део куће станарима, колики је допринос тужиље у стицању непокретности имајући у виду дужину трајања ванбрачне заједнице, све видове рада тужиље у том периоду, чињеницу да је родила и одгајила двоје деце, да је непокретност уписана само на туженог а не као својина и других чланова породичне заједнице у ком случају би морали бити одбухваћени тужбом као нужни супарничари што овде није случај јер је само тужени уписан као власник. Затражиће првостепени суд разјашњење од туженог из којих разлога спори захтев тужиље истичући да није једини власник а признаје захтев умешача на тој истој имовини као власник па ће ценити ову чињеницу при доношењу одлуке о постављеном тужбеном захтеву. Обзиром да из чињеничног стања произилази да су у изградњи куће учествовала и трећа лица и то родитељи, браћа, сестре, снахе и супруга туженог, одлучиће о уделу тужиље у стицању имајући у виду од каквог је то значаја за величину удела тужиље.
Тек кад поступи по примедбама из овог решења и разјасни спорне чињенице на које му је указано детаљним саслушањем парничних странака и брижљиво оцени њихове изјаве уз оцену и других доказа које је извео или изведе по предлогу странака, првостепени суд ће утврдити удео тужиље уз правилну примену одредби Породичног закона којим је регулисано стицање у ванбрачној заједници водећи рачуна о целокупном доприносу у стицању имовине по општим правилима за стицање својине.
У поновном поступку првостепени суд одлучиће и о тужбеном захтеву главног умешача јер се упустио у расправљање по неуредној тужби, па ће и за ову одлуку дати разлоге с позивом на одредбе материјалног права који се могу испитати.
На основу изнетих разлога а сагласно одредби чл.376 и 377 ЗПП, а у вези чл.506 ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ бр. 72/11), Апелациони суд је одлучио као у изреци.
Како је укинута одлука о главној ствари укинута је и одлука о трошковима поступка јер дели судбину одлуке о главној ствари.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић,с.р.