Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Накнада штете » Гж 1914.13 ради накнаде штете
Гж 1914.13 ради накнаде штете
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:Гж 1914/13
Дана: 15.08.2013. године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића председника већа, Мирјане Поповић и Весне Цветковић, чланова већа, у правној ствари тужилаца Д. Т. из К., С. Т. из Б. и М. Б. из К., које све заступа пуномоћник М. А., адвокат из К., против туженог ЈКП „Ч“ К., чији је .пуномоћник Ј. Н., запослена код туженог, ради накнаде штете, вредност предмета спора 534.614,10 динара, одлучујући по жалби туженог на пресуду Основног суда у Краљеву 9П 853/12 од 18.02.2013. године, у седници већа одржаној дана 15.08.2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
I ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Краљеву 9П 853/12 од 18.02.2013. године у првом ставу изреке пресуде, а жалба туженог ЈКП „Ч.“ К. се ОДБИЈА као неоснована.
II ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Краљеву 9П 853/12 од 18.02.2013. године у другом ставу изреке пресуде и решење о трошковима спора садржано у трећем ставу изреке пресуде и пресуђује:
1. Делимично СЕ УСВАЈА тужбени захтев тужилаца Д. Т. из К., С. Т. из Б. и М. Б. из К., па се обавезује тужени ЈКП „Ч.“ К. да тужиоцима на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове исплати и то тужиљи Д. Т. из К. износ од 80.000,00 динара, а тужиоцима С. Т. из Б. и М. Б. из К. износ од по 50.000,00 динара, све са законском затезном каматом од 18.02.2013. године као дана доношења првостепене пресуде па до исплате у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења, а ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца да им тужени на име накнаде овог вида штете исплати и то тужиљи Д. Т. из К. износ од још 20.000,00 динара, а тужиоцима С. Т. из Б. и М. Б. из К. за износе од још по 30.000,00 динара, све са законском затезном каматом од 18.02.2013. године до исплате, КАО НЕОСНОВАН.
2. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени ЈКП „Ч.“ К. да тужиоцима Д. Т. из К., С. Т. и М. Б. из К. на име трошкова парничног поступка исплати износ од 132.098,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.
О б р а з л о ж е њ е
Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени побијајући је због свих законских разлога из члана 373 ЗПП (Сл. Гл. РС бр.72/11).
Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 386 ЗПП, па је оценио да је жалба туженог делимично основана.
Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности због којих би првостепена пресуда морала бити укинута, а на друге конкретне битне повреде се жалбом тужиоца не указује.
Првостепени суд је утврдио да је у ноћи између 4. и 5. априла 2012. године уништен надгробни споменик првотужиљиног супруга и оца друготужиоца и трећетужиоца пок. Б. Т. на старом гробљу у К., а непознати извршилац кривичног дела повреде гроба из члана 354 став 2 КЗ није откривен. Између туженог и сада покојног Б. закључен је уговор о коришћењу гробног места број 3736 од 05.04.2007. године чији је предмет давање на коришћење гробног места број 131 на парцели 14 Д на старом гробљу у К. на време од 10 година, а уговором је предвиђено да у случају смрти корисника гробног места право коришћења истог припада лицу које је оглашено за његовог наследника, па је тужиља Д. допунским решењем Основног суда у Краљеву 21 О 1143/09 од 27.08.2012. године оглашена за наследника пок. Б. на целокупно новопронађеној имовини коју чини гробно место број 131 на парцели 14Д на старом гробљу у К., тако да је првотужиља Д. сада корисник наведених гробних места. Дана 10.01.2012. године првотужиља је извршила уплату износа од 1.743,12 динара на име закупа и одржавања три гроба на гробном месту број 131 на парцели број 14Д. После смрти пок. Б., тужиља је 2010. године направила надгробни споменик, који је направљен од квалитетног материјала тзв. гуне, која је слична шведском граниту, на споменик су постављена слова од прохрома, која су коштала око 500 евра, а цео споменик са плочом преко гробног места коштао је 3.800 евра.
О повреди гроба прво је сазнала тужиља М., ћерка тужиље Д. у Дневнику Т. К., о чему се уверила одласком на гробље, због чега је много плакала и била је веома узрујана, а затим је одмах отишла код тужиље Д. и обавестила је о овом догађају. Уништење споменика који је био поломљен и оборен на земљу када су тужиоци дошли на гробље, је био велики шок за тужиоце. На гробљу су затекли 20-ак пријатеља који су познавали Б., а који су се спонтано окупили када су чули за уништење споменика и тешили су првотужиљу која је била веома узрујана, није могла да говори, много је плакала, па су се друготужилац и трећетужитеља уплашили за њу с обзиром на њену реакцију и њено здравствено стање. Сви тужиоци су претрпели страшан шок, било им је теже него кад је пок. Б. изненада преминуо угушивши се у скенеру.
На основу налаза и мишљења вештака грађевинске струке М. С. од 13.11.2012. године и допунских налаза и мишљења овог вештака, првостепени суд је утврдио да се ради о специфичном начину обраде споменика обарањем ивица и да је тај начин обраде много скупљи што се тиче самог рада, у односу на уобичајени без обарања ивица. Предрачун настале штете на предметном споменику, према ценама и вредностима у време израде налаза и мишљења укупно износи 2.434 евра, а изражено у динарској противвредности на дан 11.11.2012. године по средњем курсу НБС од 112.824,02 динара износи 274.614,10 динара, а у цену је ушла набавка, обрада, обарање ивица и полирање и монтажа споменика од мермера гуна димензија 100 x 130 см, набавка материјал, обрада и монтажа једног постоља од мермера гуна димензија 170 x 0,12 x 0,20 м, набавка материјала, обрада и монтажа једног постоља од мермера гуна димензија 150 x 0,08 x 0,20 м, набавка и израда два оквира за слике од прохрома, израда две слике у боји и постављање на спомен плочи, израда и постављање једног крста од прохрома димензије 15 x 20 цм, израда и постављање 9 слова од прохрома од 8 цм, 18 слова од 6 цм, 16 слова од 4 цм и 26 слова од 3 цм. Вештак је дао мишљење да је могуће да остане надгробна плоча, иако је делимично оштећена.
Првостепени суд је на основу утврђеног чињеничног стања правилно нашао да је тужени одговоран за штету коју су тужиоци претрпели. Одговорност туженог произилази из чл. 5 тачка 6 и чл. 6 став 1 Одлуке о сахрањивању и гробљима („Службени лист Општине К. 2/92 и Службени лист Града К. 7/11), којим је прописано да се под одржавањем и уређивањем гробља у смислу ове одлуке сматра одржавање реда на гробљу, а чланом 6. став 1 да комуналне делатности из члана 1 те одлуке – одржавање гробља и пружање погребних услуга, сахрањивање умрлих и управљање гробљима на територији општине Г. К., обавља Јавно комунално предузеће „Ч.“ на градским гробљима у К. Чланом 19 став 3 ове одлуке одређено је да се накнада за коришћење гробног места одређује у годишњем износу и плаћа се унапред за све време коришћења гробног места, а чланом 27 исте одлуке је прописано да се споменици и други објекти над гробовима (породичне капеле, надгробни споменици, као и оквири којима су ограђена гробна места) уређују и одржавају у складу са одредбама ове одлуке и других прописа. На основу Одлуке о сахрањивању и гробљима првостепени суд је правилно закључио да је једино тужени у обавези да обавља комуналну делатност одржавања гробља на старом гробљу у К. на коме се налазио предметни споменик за које одржавање и коришћење гробног места наплаћује накнаду, коју првотужиља редовно плаћа. Међутим тужени нема организовано ноћно дежурство и очигледно да наведену делатност одржавања гробља не обавља на адекватан начин и са пажњом доброг привредника, због чега је у ноћи између 4. и 5. априла 2012. године дошло до оштећења предметног споменика, па је тужени по основу кривице одговоран за повреду уговорних обавеза, па је првостепени суд правилно применио материјално право одредбе чл. 154 став 1, 184, 185 став 4 и 189 став 2 Закона о облигационим односима када је обавезао туженог да првотужиљи накнади целокупну штету проузроковану у предметног догађају. Тужиоци ничим нису допринели проузроковању предметног штетног догађаја, нити да штетне последице буду веће него што би иначе биле.
По оцени Апелационог суда, одлука првостепеног суда у ставу један изреке је правилна и законита.
Тужени је у својој жалби, као и у току поступка, истакао приговор недостатка пасивне легитимације на страни туженог, наводећи да суд приликом одлучивања о тужбеним захтевима уопште није ценио приговоре које је истакао током поступка. У жалби се истиче да првотужиља није активно легитимисана да само њој штета буде накнађена, да интерни договор тужиоца није основ да се само једном од тужилаца досуди укупан износ штете коју су евентуално сви тужиоци претрпели, као и да је висина материјалне штете превисоко одмерена, да је вештак до података о ценама дошао прибављајући податке телефонским путем.
Ови жалбени наводи туженог нису основани. Првостепени суд је правилно утврдио да је тужени ЈКП „Ч.“ К. пасивно легитимисана странка у овом поступку. Материјално право није повређено у делу у коме је одлучено о захтеву за накнаду материјалне штете, из разлога јер је првотужиља Д. корисник гробног места, а на основу допунског решења Основног суда у Краљеву 21 О 1143/09 од 27.08.2012. године, па су првотужиља и тужени у уговорном односу и тужени по основу тог уговора има обавезе према првотужиљи.
Неосновани су и жалбени наводи туженог да је висина материјалне штете превисоко одређена и да је вештак до података о ценама дошао прибављајући податке телефонским путем, из разлога што је вештак износ настале штете правилно утврдио, прибављајући податке о ценама рада и материјала на начин на који се иначе долази до тих података, да је вештак при том податке прибавио од више лица која се баве тим послом и да из списа предмета произилази да се налаз и мишљење вештака поклапа са исказом првотужиље и исказом сведока Р. Б. каменоресца који је предметни споменик правио.
У овом делу првостепени суд је правилно применио материјално право на правилно утврђено чињенично стање, па је овај суд на основу члана 390 ЗПП („Сл. Гл. РС“ бр.72/11) одлучио као у првом ставу изреке ове пресуде и првостепену пресуду у овом делу потврдио.
Првостепени суд је ценио конкретне реакције које је овај догађај изазвао код сваког од тужилаца и душевне болове које су тужиоци претрпели због повреде части и угледа и због непријатности које су преживели, па је другим ставом изреке побијане пресуде усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог да им накнади нематеријалну штету за претрпљене душевне болове.
Основано се у жалби туженог истиче да је овакав закључак суда погрешан, јер није јасно на основу чега је суд закључио да је тужиоцима повређена част и углед и да су због тога трпели душевне болове, јер су пријатељи тешили тужиљу. По оцени овога суда за накнаду нематеријалне штете због повреде угледа и части нема основа.
Међутим, тужиоцима је због наведеног догађаја причињен душевни бол за који им припада право на накнаду штете, сходно одредби члана 200 Закона о облигационим односима. Овим чланом је прописано да за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. Једно од облика права личности је и право на поштовање приватног и породичног живота. Чланом 8 Европске Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, регулисано је право на приватност, па је у ставу један прописано да свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке. Наша држава као потписница Европске Конвенције се обавезала на поштовање Европске Конвенције и на овај начин Европска Конвенција за заштиту људских права и основних слобода је постала саставни део нашег законодавства.
Првостепени суд је несумњиво утврдио да је тужиоцима повређено право на поштовање приватног и породичног живота загарантовано одредбом члана 8 Европске Конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Сл. лист СЦГ, међународни уговори“ бр.9/2003, 5/2005), а облик овог права је и право на пијетет. Право на пијетет се односи и на поштовање породичних веза, па самим тим и на право надживелих чланова породице да се поштује успомена на личност умрлог. На тај начин се штити име умрлог и вредности које је он створио за време живота, а такође се штите и права сродника преминулог лица да се поштују њихова осећања и њихово сећање на преминулог. Првостепени суд је правилно оценио реакције које је предметни догађај изазвао код сваког од тужиоца понаособ, водећи рачуна да је за тужиоце овај догађај представљао страшан шок који је обновио сећање на изненадну смрт пок. Б., због чега су се појачале душевне патње тужилаца и који су се додатно трауматизовали, а што је првостепени суд правилно утврдио.
По оцени Апелационог суда правилна је одлука првостепеног суда да тужиоцима треба досудити накнаду на име претрпљене нематеријалне штете за претрпљене душевне болове и то због повреде права личности и повреде права на пијетет.
Међутим основана је жалба туженог у делу у коме је првостепени суд одлучио о висини накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове у другом ставу изреке првостепене пресуде.
Наиме, првостепени суд је утврдио да је правична новчана накнада за душевне болове који су тужиоци претрпели, сходно члану 200 Закона о облигационим односима износи за првотужиљу 100.000,00 динара, а за друготужиоца и трећетужитељу по 80.000,00 динара.
По оцени Апелационог суда, а на основу чињеница које је првостепени суд утврдио у првостепеном поступку, правична новчана накнада за претрпљене душевне болове износи за првотужиљу Д. 80.000,00 динара, а за тужиоце С. и М. износи по 50.000,00 динара, за који износ је Апелациони суд тужбени захтев усвојио, а за износ већи од досуђеног и то за првотужиљу Д. износ од још 20.000,00 динара и за тужиоце С. и М. износе од још по 30.000,00 динара тужбени захтев одбио, као неосноване, водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом имајући у виду одредбу члана 200 став 2 Закона о облигационим односима.
Како је првостепени суд у погледу висине накнаде овог вида штете погрешно применио материјално право, то је Апелациони суд на основу члана 394 став 1 тачка 4 ЗКП одлучио као у ставу II тачка 1 изреке ове пресуде.
Тужиоци су у овом спору имали трошкове и то за састав тужбе од стране адвоката у износу од 12.000,00 динара, за састав два образложена поднеска од стране адвоката у укупном износу од 24.000,00 динара, за заступање од стране адвоката на 4 одржана рочишта у укупном износу од 56.000,00 динара, за таксу за тужбу у износу од 34.646,00 динара и за таксу за одлуку у износу од 34.646,00 динара, а све сходно важећој АТ у време пресуђења, што укупно износи 161.292,00 динара, па како су тужиоци успели у спору са 75,7 % захтева, то је од овог износа тужиоцима досуђен износ од 122.098,00 динара. Поред ових износа тужиоцима припадају у целости трошкови вештачења у износу од 10.000,00 динара, што све укупно износи 132.098,00 динара, колико је тужиоцима досуђено на име парничних трошкова, а на основу чл. 153, чл. 154 ЗПП и чл. 165 став 2 ЗПП, због чега је преиначена одлука о трошковима парничног поступка и одлучено је као у ставу II тачка 2 изреке ове пресуде, а на основу члана 401 тачка 3 ЗПП.
Председник већа-судија
Божидар Вујичић, с.р.