Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Гж 1937.19 Недопустивост извршења
Гж 1937.19 Недопустивост извршења
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Гж-1937/19
Дана: 11.05.2020. године
K р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија Јасмине Симовић, председника већа, др Татјане Кандић и Марице Петровић, чланова већа, у правној ствари тужиоца „АА“ из …, чији је пуномоћник Зоран Стјепановић, адвокат из …, против тужених „ББ“ и „ВВ“, обојица из …, чији је заједнички пуномоћник Мирослав Тешић, адвокат из …, ради недозвољености извршења, вредност предмета спора 1.000.000,00 динара, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Основног суда у Пожеги 7П-751/18 од 11.12.2018. године, у седници већа одржаној дана 11.05.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Пожеги 7П-751/18 од 11.12.2018. године, тако да гласи:
1. ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца „АА“ из …, којим је тражио да се утврди да није дозвољено извршење одређено решењем Основног суда у Пожеги И-182/16 од 08.06.2016. године, као неоснован.
2. ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац „АА“ да туженима „ББ“ и „ВВ“ на име трошкова парничног поступка исплати износ од 298.100,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења.
О б р а з л о ж е њ е
Првостепеном пресудом ставом првим изреке, утврђено је да није дозвољено извршење одређено решењем Основног суда у Пожеги И-182/16 од 08.06.2016. године.
Ставом другим изреке, обавезани су тужени „ББ“ и „ВВ“ да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка плате износ од 141.600,00 динара у року од 8 дана по пријему пресуде.
Против наведене пресуде тужени су благовремено изјавили жалбу, побијајући је у целости, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Тужилац је доставио одговор на жалбу тужених.
Испитујући побијану пресуду на основу чл. 386 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС 72/11…87/18), Апелациони суд је утврдио да је жалба основана.
Побијана пресуда није донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1 до 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, а ни уз битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 12 ЗПП на коју жалба неосновано указује, јер изрека пресуде не противречи датим разлозима из образложења пресуде.
Основано жалба указује да је побијана пресуда донета уз погрешну примену материјалног права.
Према утврђеном чињеничном стању, које се жалбом не побија, правноснажним и извршним решењем Основног суда у Пожеги П-544/14 од 01.06.2015. године, утврђено је да је тужени у том предмету „АА“ сметао тужиоце у том предмету „ВВ“ и „ББ“, у последњем стању државине кат. парцеле … КО …, потес „страна“, ливада 6. класе, површине 15 ари и 60 м2, уписана у листу непокретности број … КО …, на начин описан у том решењу и наложено је туженом у том предмету „АА“ да катастарску парцелу … врати у пређашње стање тако што ће извршити радње наведене у решењу и забрањује му се да убудуће на такав или сличан начин смета тужиоце у поседу катастарске парцеле … КО …, а све у року од 8 дана од дана пријема преписа решења, под претњом принудног извршења.
Датум истека добровољног испуњења обавезе из наведеног правноснажног решења о сметању поседа је датум 14.11.2015. године, па је тог датума наступила извршност наведеног решења о сметању поседа. На решење Основног суда у Пожеги П-544/14 од 01.06.2015. године била је стављена потврда о извршности са даном 16.11.2015. године, али је ова потврда извршности укинута решењем Основног суда у Пожеги П.544/14 од 24.05.2017. године, пошто је утврђено да је извршност предметног решења о сметању поседа наступила са даном 14.11.2015. године. Решењем Вишег суда у Ужицу Гж-1284/17 од 23.08.2017. године потврђено је решење Основног суда у Пожеги П.544/14 од 24.05.2017. године и решење о исправци Основног суда у Пожеги П.544/14 од 14.06.2017. године.
Тужени „ББ“ и „ВВ“ након правноснажности и извршности решења о сметању државине П-544/14 од 01.06.2015. године, нису поднели предлог за извршење радње наложене тим решењем у законском року од 30 дана у коме су могли тражити извршење чинидбе из тог решења у смислу чл. 453 ЗПП, али су у својству извршних поверилаца поднели дана 16.12.2015. године захтев за плаћање судских пенала против овде тужиоца „АА“, као извршног дужника, који предлог је усвојен решењем И-1492/15 од 16.11.2015. године и наложено плаћање пенала у износу од по 40.000,00 динара дневно за сваки дан задоцњења у извршењу чинидбе.
Нови предлог за извршење тужени „ББ“ и „ВВ“ поднели су 17.12.2015. године по протеку рока од 30 дана у коме су могли тражити чинидбу из решења П-544/14 од 01.06.2015. године. Решењем о извршењу И-182/16 од 08.06.2016. године, које је потврђено решењем Ипв. И-27/17 од 12.04.2017. године, по други пут је усвојен предлог овде тужених да се одреди и дозволи извршење обавезе на чинидбу према овде тужиоцу, тако што се овлашћују тужени да на трошак тужиоца повере другом лицу враћање у пређашње стање кат. парцеле бр. … КО … на начин описан у решењу. Даље је суд решењем И-182/16 наложио уплату износа од 1.000.000,00 динара што ако тужилац не учини дозвољава се продаја целокупне имовине извршног дужника.
Поводом исте извршне исправе, решења Основног суда у Ивањици П.544/14 од 01.06.2015. године, тужени су покренули више извршних поступака којима је тужилац изложен вишеструким трошковима извршења једне исте извршне исправе и то у предметима И-1492/15, И-1661/15 трошкови 25.000,00 динара, И-1662/15 трошкови 25.000,00 динара, И.1633/15 трошкови 73.076,00 динара.
Увидом у списе предмета П.1225/15 и читањем пресуда Основног суда у Пожеги П.1225/15 од 05.12.2017. године која је потврђена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж-1143/18 од 02.11.2018. године, утврђено је да син тужиоца „ГГ“ има право својине и државине на земљишту на којем треба да се спроведе чинидба у извршном предмету И.182/16.
На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да тужилац „АА“, коме је као извршном дужнику решењем Основног суда у Пожеги ИПВ.И.287/17 од 12.04.2017. године одбијен приговор против решења И.182/16 од 08.06.2016. године, има правни интерес да у самосталном парничном поступку истакне тужбени захтев ради заштите свог права, јер истицање из овог поступка није могао искористити у извршном поступку, те да према чл. 194 ЗПП и чл. 81 ЗИО тужилац има право да поднесе тужбу за утврђење недозвољености извршења одређеног решењем И.182/16 од 08.06.2016. године. Првостепени суд наводи да према чл. 81 ЗИО ако се решење о одбијању жалбе заснива на чињеницама које су међу странкама спорне и које се односе на само потраживање, извршни дужник може у року од 30 дана од дана достављања решења о одбијању жалбе да покрене парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења. Применом наведених одредби на утврђено чињенично стање првостепени суд је закључио да је тужба тужиоца дозвољена и да је тужбени захтев тужиоца за утврђење недозвољености извршења одређеног решењем И.182/16 од 08.06.2016. године, основан, јер су тужени пропустили рок од 30 дана прописан чл. 453 ЗПП у коме су могли захтевати извршење радње из решења о сметању поседа, из којих разлога је првостепени суд тужбени захтев тужиоца усвојио и утврдио да извршење које је одређено решењем Основног суда у Пожеги И-182/16 од 08.06.2016. године није дозвољено.
По оцени Апелационог суда, основано жалба тужених указује да је првостепени суд погрешно применио материјално право када је тужбени захтев тужиоца усвојио.
Првостепени суд је погрешно применио одредбу чл. 81 Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС“, број 106/2015...54/2019) којом је прописано да ако се решење о одбијању жалбе заснива на чињеницама које су међу странкама спорне и које се односе на само потраживање, извршни дужник може у року од 30 дана од дана достављања решења о одбијању жалбе да покрене парнични поступак за утврђење недозвољености извршења. Наведени Закон који у чл. 81 ст. 1 предвиђа ову могућност, у примени је од 01.07.2016. године и не примењује се на конкретан извршни поступак у којем је донето решење о извршењу И-182/16 од 08.06.2016. године. Претходним Законом о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 31/2011...139/2014) који је био на снази у време подношења предлога за извршење и доношења предметног решења о извршењу за које тужилац тражи да се утврди недозвољеност извршења, а који се у конкретном случају примењује, није била прописана могућност да извршни дужник покреће парнични поступак тужбом којом тражи да се утврди недозвољеност извршења због оспоравања потраживања, на шта жалба основано указује. Тужбу ради утврђења недопуштености извршења могло је да поднесе само треће лице, сходно чл. 50 наведеног Закона о извршењу и обезбеђењу, а не и извршни дужник.
Првостепени суд је стога погрешно примено материјално право када је усвојио тужбени захтев тужиоца који је заснован на одредби чл. 81 Закона о извршењу и обезбеђењу којим је прописано да извршни дужник може да покрене парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења у року од 30 дана од дана достављања решења о одбијању жалбе, јер је овај закон ступио на снагу 1.07.2016. године, па тужилац који је извршни дужник у извршном поступку који је покренут пре ступања на снагу овог закона, не може тужбени захтев заснивати на поменутој одредби. Стога је неоснован тужбени захтев тужиоца којим тражи да се утврди да није дозвољено извршење одређено решењем Основног суда у Пожеги И-182/16 од 08.06.2016. године ( против ког решења је тужилац као извршни дужник у извршном поступку изјавио приговор који је одбијен и ово решење потврђено решењем Ипв. И-27/17 од 12.04.2017).
Због изнетих разлога, побијана пресуда у ставу првом изреке је преиначена применом чл. 394 тач. 4 ЗПП и тужбени захтев тужиоца одбијен као неоснован.
Пошто је преиначио првостепену пресуду, Апелациони суд је преиначио и одлуку о трошковима парничног поступка и на основу чл. 165 ст. 2 у вези чл. 153 ст. 1, чл. 154 и чл. 163 ст. 1 и 2 ЗПП, Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и Закона о судским таксама, обавезао тужиоца да туженима, које је заступао заједнички пуномоћник адвокат, накнади следеће нужне трошкове поступка: на име заступања на 8 одржаних рочишта износе од по 19.125,00 динара, што укупно износи 153.000,00 динара, на име састава 2 жалбе износе од по 33.250,00 динара, на име таксе за жалбу износ од 39.300,00 дина и на име таксе за другостепену пресуду износ од 39.300,00 динара, што све укупно чини износ од 298.100,00 динара колико је досуђено у изреци под 2. ове пресуде. Тужени у првостепеном поступку до окончања главне расправе нису тражили законску затезну камату на припадајуће трошкове парничног поступка, па им камата није досуђена.
Председник већа-судија
Јасмина Симовић,с.р.