Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Облигационо право » Гж 201.11 Побијање оставинског решења у парници
Гж 201.11 Побијање оставинског решења у парници
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број:ГЖ.201/11
Дана 03.02. 2011. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Обрена Јездића председника, Снежане Ковачевић и Надежде Видић чланова, у парници тужиље Р. С. из Г. М., чији су пуномоћници Д. Н. и Д. В. адв. из Г. М., против тужених Д. С. из Г. М., М. С. из Г. М., чији је пуномоћник М. Ж. адв. из Г. М. и Ј. С. са боравиштем у Б., чији је пуномоћник С. В. адв. из Г. М., ради утврђења ништавости уговора, решавајући о жалбама тужених М. С. и Ј. С. изјављеним против пресуде Општинског суда у Горњем Милановцу П.бр. 403/08 од 08.04. 2009. године, у седници већа одржаној 03.02.2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Горњем Милановцу П.бр. 403/08 од 08. 04. 2009. године и предмет враћа Основном суду у Горњем Милановцу на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом изреком под 1. утврђено је да уговор о поклону Ов.бр.1275/84 од 24.07. 1984. године закључен између првотуженог Д. С. из Г. М. као поклонодавца и сада пок. З. С. бив. из Г. М., као поклонопримца, не производи правно дејство.
Изреком под 2. утврђено је да решење Општинског суда у Горњем Милановцу О.бр.881/07 од 30.01. 2008. године у делу где је друготужена М. С. из Г. М. оглашена за наследника двособног стана пов. 54 м2, који представља посебан део бр. 1, улаз бр.1, у приземљу породичне стамбене зграде, бр. 1, изграђене на кп.бр. 11142/4 КО Г. М., не производи правно дејство, што су тужени С. Д. из Г. М., С. М. из Г. М. и С. Ј. са боравиштем у Б. дужни признати и дозволити да се у Катастру непокретности упише заједничка својина тужиље С. Р. из Г. М. и првотуженог С. Д. из Г. М. на наведеној породичној стамбеној згради и двособном стану као посебном делу зграде као и заједничко коришћење кп.11142/4 КО Г. М. на којој је зграда изграђена у року од 15 дана по пријему пресуде под пртњом принудног извршења.
Изреком под 3. обавезани су тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка солидарно плате износ од 41.400,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом извршења.
Против ове пресуде тужене М. С. и Ј. С. благовремено су изјавиле жалбе побијајући је због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је утврдио да су жалбе основане.
Побијана пресуда донета је уз битну повреду поступка из чл. 361 ст.2 тач. 12 ЗПП и на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.
Наведена битна повреда поступка из чл.361 ст.2 тач.12 ЗПП, огледа се у томе што образложење побијане пресуде не садржи јасне разлоге о битним чињеницама и што дати разлози противурече стању у списима предмета, што се жалбама основано указује
Из навода у образложењу побијане пресуде произилази да је првостепени суд утврдио да је предмет уговора о поклону Ов.бр. 1275/84 од 24.07. 1984. године, који је тужени Д. С., муж тужиље Р. С., као поклонодавац, закључио са њиховим заједничким сином З. С., двособан стан површине 54 м2 који се налази у приземљу породичне стамбене зграде бр.1. изграђене на кп.бр. 11142/4, КО Г. М., на којој је као корисник био уписан поклонодавац, тужени Д. С. Према образложењу побијане пресуде „из изјаве тужиље Р. С. и првотуженог Д. С. којима је суд поверовао, утврђено је да тужиља није знала да је закључен уговор о поклону између сина пок. З. С. и првотуженог, јер је првотужени заборавио да каже тужиљи за уговор и сматрао је да је то неважно“.
Оцену доказа на основу које је дошао до утврђења наведених битних чињеница првостепени суд није савестно и брижљиво образложио полазећи од следа ствари и имајући у виду да је сада пок. З. С. био син јединац тужиље и поклонодавца Д. С., да су живели у истом домаћинству и да је намера родитеља била да се син након што се 1981. године оженио издвоји у посебно домаћинство, те да је то био мотив поклонодавца за закључење уговора о поклону. Закључење овог уговора, по оцени Апелационог суда, а што се и жалбом основано указује, никако није могло представљати неважну ствар за тужиљу и поклонодавца. Тешко је поверовати, с обзиром да су у то време сви били у добрим односима да тужиља Р. С., као брачни друг поклонодавца и мајка поклонопримца, није дала усмену сагласност за закључење предметног уговора о поклону. О наведеним чињеницама изјашњавали су се сведок Б. М. и тужиља С. М. као парнична странка, а првостепени суд је пропустио да њихове исказе оцени, што се жалбом тужених основано указује. Суд такође није имао у виду да је поклоњени део куће био је недовршен, да су исти довршавали сада пок. З. С. и његова супруга М. С. подизањем кредита што такође тужиљи која је са поклонодавцем живела на спратном делу исте куће није могло остати непознато, као ни чињеница да је пореске обавезе за овај део куће плаћао њихов син З. С.
Напред наведени пропусти, на које се жалбама основано указује, утицали су да чињенично стање у погледу утврђења битних чињеница није могло бити правилно и потпуно утврђено.
Жалбама се основано указује и да није јасно како је суд утврдио да је уговор о поклону ништав у целости кад се кп.бр.11142/4, КО Г. М. на којој је изграђен стамбени објекат чији приземни део је поклоњен водила на туженог Д. С. као корисника.
Из образложења побијане пресуде не може се закључити ни на основу које одредбе закона је суд одлучио као у изреци под 2, с обзиром да се правоснажне одлуке суда могу побијати само ванредним правним средствима. Ово тим пре што је након закључења уговора о поклону двособан стан у приземљу куће постојеће у Г. М. уписан као власништво С. З. и што је З. био у савесној државини предметног стана од 1984. године и у истом несметано живео до своје смрти 2007. године, те да је и по основу одржаја могао стећи право својине на спорном стану, који је наследила тужена М. С., што се жалбама основано указује.
Због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања ни материјално право није могло бити правилно примењено.
У погледу примене материјалног права не могу се прихватити разлози побијане пресуде који се односе на ништавост уговора због предмета у смислу чл. 47 ЗОО и ништавост у смислу чл. 103 ЗОО с позивом на одредбе сада важећег Породичног закона, мада се правна важност уговора испитује с обзиром на време закључење истог 24.07. 1984. године, а да је тада био на снази Закон о браку и породичним односима СР Србије, који се примењивао од 01.01.1981. године.
Сви напред наведени пропусти на које се жалбама основано указује, утицали су на правилност и законитост побијане пресуде због чега је иста морала бити укинута.
У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, имајући у виду и остале жалбене наводе. С више пажње ће оценити приговор недостатка пасивне легитимације тужене Ј. С., с обзиром да иста према правоснажном оставинском решењу Општинског суда у Г. Милановцу О-881/07, од 30.01.2008. године није наследила спорни стан, већ само тужена М. С., која је по катастру и уписана као власник истог.
Тек када у поновном поступку, примењујући правило о терету доказивања, правилно и потпуно утврди чињенично стање, првостепени суд ће правилном применом материјалног права, на чије одредбе је дужан да се позове, донети закониту и правилну одлуку.
Укинута је и одлука о трошковима поступка јер иста зависи од коначног исхода спора.
Из изнетих разлога на основу чл. 376 ст.1 и чл. 377 ЗПП Апелациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа- судија
Обрен Јездић, с.р.